Spor velikih polarnih istraživača razrešio ledolomac Krasin

Pre 85 godina, 24. maja 1928. godine, ekspedicija Umberta Nobilea u cepelinu Italija stigla je na Severni pol. Narednog dana vazduhoplovci su pretrpeli nesreću. Ubrzo je započela prva u istoriji međunarodna spasilačka operacija u kojoj je učestvovalo 18 brodova i 21 avion iz 6 zemalja. Glavna uloga pripala je sovjetskom ledolomcu Krasin.

Tri godine ranije ka Severnom polu u cepelinu Norveška izvršila je let ekspedicija Raula Amundsena. Cepelin je konstruisao Umberto Nobile. On je takođe bio u timu. Kada je letelica kružila iznad pola, između dva čuvena pustolova razbuktao se spor o prvenstvu. On nije prestao ni posle uspešnog spuštanja na Aljasku, govori saradnik peterburškog Muzeja Svetskog mora Irina Malinjina.

- Zato je Nobile rešio da izvrši sopstveni let cepelinom Italija, u čast domovine pustolova. Jedan od zadataka ekspedicije bilo je da se nađe ranije neotkrivena zemlja i da se nazove Musolini. To je bio još i ideološki korak od strane Italije.

Planirano je bilo da se posada od 16 članova iskrca na polu, ali loši vremenski uslovi 24. maja 1928. godine nisu dozvolili da zamisao bude realizovana. Oni su krenuli nazad i na oko sto kilometara od Špicbergena zbog curenja gasa pretrpeli su nesreću, govori saradnik Ruskog državnog muzeja Arktika i Antarktika Marija Dukaljska.

- Nesreća je bila užasna. Gondola je udarila u led i raspala se. Nekoliko ljudi je ispalo, između ostalog ranjen je Nobile. A preostale je odneo zapaljeni cepelin. Nikada više nisu bili nađeni i dopunili su spisak žrtava Artkika. Ljudi koji su se našli na santi imali su sreće: zajedno sa njima je ispala i radio-stanica. Oni su poslali signal SOS i primio ga je mladi sovjetski radioamater Nikolaj Šmidt. Vest o nesreći je obletela svet. Šest država je učestvovalo u spasilačkoj ekspediciji.

U toku izvođenja ekspedicije poginuo je u avionu Rual Amundsen. Pretrpelo je nesereću još nekoliko aviona. U opareciji su učestvovala 4 sovjetska broda. Među njima ledolomac Krasin, koji nije imao premca po snazi u svetu. Na njegovoj palubi se nalazio tromotorski avion pilota Borisa Čuhnovskog. Njemu je pošlo za rukom da pronađe šator obojen u havarijsku crvenu boju sa posadom cepelina Italija. Spasavanje posade bilo je svetski trijumf ledolomca Krasin. Na povratku on je spasao i turistički brod Monte Servantes. Putnici, a bilo ih je 1500, nagovorili su kapetana da krenu ka sovjetskom ledolomcu, kako bi sopstvenim očima videli heroje. Na kraju se brod sudario sa ledenom santom i mogao je da ponovi subinu Titanika, da na vreme nije pritekao u pomoć Krasin. Kasnijih decenija ledolomac je još mnogo puta spasavao unesrećene u Arktiku. Sada on stoji kod nevske luke a na palubi se nalazi muzej.

Posle povratka iz ledenog zarobljeništva Umberto Nobile je dospeo u nemilost Benita Musolinija. Zatim je pet godina radio u Sovjetskom Savezu, gde je konstruisao cepelin koji je postavio svetski rekord neprekidnog boravka u vazduhu. Zatim je živeo u SAD i tek posle rata vratio se u Italiju.

Mihail Aristov,