Perspektiva evropske "revolucije škriljaca"

Energetska politika EU je jedna od glavnih tema samita unije koji se održava u Briselu. Debata se vodi oko budućnosti gasa iz škriljaca u Evropi. Uprkos velikim nadama koje se polažu u ovu vrstu goriva, konkretnih rezultata još uvek nema. U ovom trenutku, perspektiva gasa iz škriljaca izaziva mnogo sumnji.

Među onima koji u Evropi sa posebnim nestrpljenjem očekuje dotok jeftinog gasa iz škriljaca nalazi se i Litvanija. Ona je sada u potpunosti zavisna od ruskog gasa, koji se isporučuje u okviru dugoročnih ugovora. Nedavno, predsednik Litvanije Dalja Gribauskajte izjavila je da mnogo očekuje od alternativnog američkog gasa. U Evropi očekuju da će SAD, gde su nove tehnologije snizile cene i u potpunosti zadovoljile potrebe za gasom u zemlji, ukloniti ograničenja na izvoz. Spremnost da SAD postanu izvoznici jeftinog gasa na svetsko tržište, potvrdio je i Barak Obama. Istina, to će biti tek 2020 godine. Političari u SAD i dalje vode diskusije - da li da se rudarskim kompanijama dozvoli slobodna prodaja nafte u inostranstvu. Trenutno se radi o vrlo malim količinama, kaže direktor Fonda za razvoj energetike Sergej Pikin.

- Da bi SAD počele aktivno da izvoze ovu vrstu sirovine, potrebno je da se stvori infrastruktura za protok gasa i njegovu isporuku krajnjem potrošaču. Pri tom, treba znati da SAD teže ka povećanju udela gasa u bilansu derivata. Potrošnja gasa u SAD raste, i taj gas koji se proizvodi u SAD odlazi na domaće potrebe.

Istovremeno, američke kompanije pokazuju spremnost da pomognu Evropskoj uniji u proizvodnji evropskog gasa iz škriljaca. I u samoj Litvaniji je kompanija Chevron počela pripreme za njegovu proizvodnju. Očigledno, zemlji ne daje mira iskustvo Poljske, gde vlasti ozbiljno računaju na svoju "revoluciju škriljaca". Vlada planira da dobije pristup resursima koji se, navodno, procenjuju ne na stotine milijardi kubnih metara, već na nekoliko triliona. Podeljeno je više od stotinu koncesija za razvoj. Istina, u poslednjih nekoliko godina od ovih planova odustaju i same korporacije. To je bio slučaj sa, na primer, poljskom državnom kompanijom Lotos, američkom Exxon Mobil i kanadskom Talisman Energy. Poslednja je, između ostalog, saopštila da isplativost proizvodnje gasa iz škriljaca nije otkrivena. Mišljenje poljskog politikologa dr Lešeka Sikulskog:

- Euforiju oko gasa iz škriljaca posmatram kroz prizmu američkog elementa u međunarodnoj politici. To se odnosi ne samo na Poljsku, već i na druge evropske zemlje. SAD formiraju globalno energetsko tržište. Moramo se zapitati šta je rezultata ove medijske kampanje u Evropi, sponzorisane od strane Sjedinjenih Američkih Država. U stvari, na dobitku su SAD i američke kompanije, pošto je ta euforija i njeno širenje dovelo do lakšeg ulaska američkih korporacija na evropsko tržište. Takođe, treba imati na umu da SAD pokušavaju da po svaku cenu spreče pozitivne odnose između EU i Rusije u oblasti energetike.

Još jedan aspekt problema gasa iz škriljaca su ekološke posledice, koje nisu do kraje izučene. Nije isključeno, da bi efekatom iz drugog plana moglo biti zagađivanje vazduha, vode i zemljišta toksičnim materijama. Nije iznenađujuće, što u Evropi, u ovom trenutku ima mnogo protivnika nekonvencionalnog gasa, među kojima su, na primer, Francuska, Italija, Holandija i Austrija.

Leonid Gurjanov,