Ruski vojni radari i borbeni avioni u zamenu za srbsko voće i povrće

Na dnevnom redu više odvojenih sastanaka između srbskih i ruskih predstavnika bili su dogovori o kupovini ruske vojne tehnike za modernizaciju srpske avijacije, a takođe i dogovori o plasmanu velikih količina srbskih poljoprivrednih proizvoda na rusko tržište. Kao zbir ove robne razmene između Srbije i Rusije, moglo bi se krajnje pojednostavljeno reći da su se ovih dana vodili razgovori o uzajamno korisnoj trgovini u kojoj Srbija treba da dobije ruske vojne radare i savremene borbene avione u zamenu za srbsko voće i povrće.

Naravno, ne radi se o direktnoj trampi, ali pogledajmo o čemu je konkretno bilo reči poslednjih dana u vezi sa unapređenjem međusobne ekonomske saradnje i šta se još neposredno očekuje. Srbski potpredsednik vlade i ministar odbrane koji je bio u Moskvi u sa ministrom odbrane Ruske Federacije je razgovarao o najavljenoj kupovini ruskih radara i vojnih aviona tipa „MIG 29 MM2“, za koje je rekao da će po svoj prilici biti nabavljeni putem kreditnog aranžmana. A kada se radi o srbskom izvozu na ogromno rusko tržište, to je bila tema sastanka održanog u Beogradu, na kome je privredna delegacija iz Rusije pokazala interesovanje i spremnost da se u najkraćem mogućem vremenskom roku zaključe poslovni sporazumi sa proizvođačima hrane iz Srbije. Pri tome su visoki predstavnici dveju vlada razmatrali mogućnosti kako da se poveća izvoz srbskih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u Rusiju, a pre svega plasman na moskovsko tržište. Sasvim konkretno, članovi ruske delegacije su pokazali nameru da daju svoj doprinos u vezi otvaranja velikog logističko-distributivnog centra za srpske proizvode u Moskvi, a prisutni predstavnici najvećih ruskih trgovinskih lanaca i distributivnih centara su na tom sastanku u Beogradu pre svega pokazali svoju zainteresovanost za uvoz srbskog voća, povrća, a takođe i vina, mesa i mlečnih proizvoda. Kao zaključak pomenutog sastanka, rečeno je da bi na taj način vrednost razmene između dve zemlje, samo u oblasti poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, vrlo brzo mogla biti udvostručena, a to znači da bi mogla iznositi pola milijarde dolara na godišnjem nivou.

S obzirom da je u isto vreme u Beogradu boravila i delegacija Međunarodnog monetarnog fonda, koja je iznela svoje izuzetno loše mišljenje o stanju srpske ekonomije, rekavši da je Srbija u recesiji i da će završiti godinu sa budžetskim deficitom od celih 8% BDP-a, te da Srbija svoj model razvoja mora da zasniva na izvozu - onda je utoliko jasnije u kojoj meri je važno povećanje srbskog izvoza u Rusiju.

A koliko je privredno stanje ozbiljno i zabrinjavajuće, govori i izjava vicepremijera Vučića, koji je nedavno doslovno izjavio da ima „noćne more zbog stanja srpske ekonomije“, te da mora razmotriti sa Dačićem „kako da izleče srpsku ekonomiju“.

Međutim, šta god da razmotre, jasno je da su mogućnosti značajnijeg srbskog izvoza na tržište Evropske unije prilično ograničene zbog zatvorenosti tog tržišta za ovdašnje nekonkurentne proizvode. Otuda se jasno vidi prednost koju pruža Sporazum o slobodnoj trgovini, koji Republika Srbija ima sa Ruskom federacijom, a koji daje priliku srbskim poljoprivrednim i drugim proizvodima da se izvoze u Rusiju bez plaćanja carina. Drugim rečima, to znači da je hrana iz Srbije na ruskom tržištu jeftinija od svih drugih poljoprivrednih proizvoda iz Evropske unije čak za jednu petinu, što je čini konkurentnom i poželjnom.

Stoga, ukoliko se taj potencijal srbsko-ruske ekonomske saradnje u narednom vremenu iskoristi u punom obimu, možda u tom slučaju vicepremijer Vučić više neće imati noćne more i nemirne snove zbog sadašnjeg stanja srpske privrede.

Ratko Paić,