Tendencije međusobnih odnosa slovenskih naroda u savremenoj etapi

U maju u Rusiji Praznik slovenske kulture i pismenosti obeležava 150-godišnji jubilej: 1863. godine Ruski Sveti Sinod utvrdio je godišnju proslavu u čast prepodobnih Ćirila i Metodija 11. maja. 1986. godine u SSSR 24. maj je bio proglašen za praznik slovenske kulture i pismenosti. Prestonica praznika svake godine bio je neki novi grad Rusije – Vologda, Veliki Novgorod, Minsk, Smolensk, Kijev, Novosibirsk i drugi. Od 2010. godine osnovne svečanosti uvek će se održavati u Moskvi. Praznik svake godine postaje sve popularniji i odavno je postao praznik svih Slovena.

Istorija praznika potiče od crkvene tradicije koja je postojala u Bugarskoj u 10. i 11. veku. Zajednički praznik ravnoapostolnih svetih prosvetitelja Ćirila i Metodija u epohi bugarskog Preporoda pretvorio se u praznik azbuke koju su oni stvorili. Dan bugarske prosvećenosti, kulture i slovenske pismenosti zvanični je bugarski nacionalni praznik. I u Češkoj na Dan Svete Ravnoapostolne braće Ćirila i Metodija proslavlja se državni i crkveni praznik.

Glavna cilj praznika je pokazati jedinstvno slovenskih naroda, setiti se korena naše zajedničke kulture, etničkog i jezičkog zajedništva. To je posebno važno u savremenoj Evropi, gde su se sloveni podelili po svojim kućama i ne teže previše da ispoljavaju sklonost ka jedinstvu.

Da istaknemo da je Evropa trenutno poligon velikog eksperimenta. na jednom, ne previše velikom i ograničenom prostoru pod istim krovim i po jedinstvenim pravilima pokušavaju da žive narodi nejednakog nivoa razvoja, različite kulture, veroispovesti, mentaliteta, koji se na različite načine odnose prema svojoj istoriji. Sloveni među evropskim narodima zauzimaju značajno mesto, žive u Belorusiji, Bugarskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Poljskoj, Rusiji, Srbiji, Slovačkoj, Sloveniji, Ukrajini, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Češkoj. Kuda su usmereni vektori njihovog razvoja? Da li se u savremenim uslovima može govoriti o jedinstvu slovenskih naroda ili makar o tendencijama ka jedinstvu?

Više decenija nedavnog istorijskog perioda oni su se nalazili u drugom sistemu političkih koordinata u odnosu na druge evropske narode. Geografski i politički oni su bili jedan prostor, gde su se istorijske, etničke, kulturne ili čak religiozne razlike nivelisale upravo ideološkim zadacima, zajedničkim političkim interesima i ciljevima. u tim uslovima bilo je lako govoriti o slovenskoj uzajamnosti. Staljin je odmah posle rata govorio čak o neophodnosti stvaranja saveza slovenskih naroda.

U postosocijalističkom periodu slobodnog plutanja u svetskim političkim i ekonomskim vodama, u uslovima novih mogućnosti integracije u evropsku porodicu, Sloveni u bivšim socijalističkim zemljama počeli su da podvlače osobenosti istorijskog, religioznog, duhovnog i kulturnog života svojih naroda, najmanje obraćajući pažnju na slovenstvo. Hlađenje interesa prema slovenskoj ideji postalo je osetno. Među Sovenima su se pojavile linije podele. Prvo je vododerina počela da se nazire po religioznom, geografskm sistemu koordinata. 90-ih godina unutar slovenske grupe jasno se označila podela, pre svega na zapadne (Poljska, Češka, Slovačka), južne (Bugarska, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Srbija, Hrvatska, Crna Gora) i istočne (Rusija, Ukrajina, Belorusija) Slovene. Upravo tada zapadni Sloveni prilično civilizovano su rešili svoje probleme i stalni na put integracije u evropske strukture, ne sećajući se svojih slovenskih korena.

Istočni Sloveni su ogrezli u siromaštvu, neveštim reformama, korupciji i drugim nevoljama. U južnom taboru slovenstva jasno se izdvaja jugoslovenstvo (Sloveni na teritoriji bivše Jugoslavije). U deo jugoslovena 90-ih godina su pala ozbiljna iskušenja – međusobni ratovi, svađe, međusobna netrpeljivost, sitnjenje na male etničke grupe. Upravo u to vreme u jugoslovenskoj grupi se dešava podela, uslovno govoreći, na (zapadno)južne (Slovenija i Hrvatska) i (jugo)južne (Srbija, Crna Gora, Makedonija) jugoslovene. Pri tome kod (zapadno)južnih Slovena na Balaknu se ispoljava teža ka tradicionalnim zapadnim vrednostima. I važan opšti faktor za njih postaje katolicizam. A (jugo)južni Sloveni, pravoslavni, u vreme krize više su težili Rusiji i istočnim Slovenima. A u takvoj mešovitoj republici kao BiH raskid se dešavao po religioznom principu, podelivši republiku na tri različito orijentisana dela – islamski, katolički i pravoslavni. Tako se konačno formirala još jedna slovenska grupa islamske veroispovesti. Početkm 21. veka podela na katoličku, pravoslanvu i manju muslimansku grupu Slovena postala je vrlo jasna, a razlike među njima u sferi političkih ciljeva, ekonomskog razvoja postale su primetne golim okom.

Tako od kraja 20. veka vidimo nekoliko procesa – sitnjenje nekada jedinstvenog slovenskog prostora, kao i pregrupisanje zajedničkog evropskog doma u koji su se ulili neki slovenski narodi. Pri time prednost su dobile katoličke zemlje. Sa tačke gledišta zapadnoevropskih civilizacija, Sloveni su imali privilegovane zemlje i narode “drugog plana“, među kojima većinu čine pravoslavni. Ovaj proces se posebno jasno vidi na primeru Srbije. Nekada najjači deo Jugoslavije, Srbi su danas razbacani u nekoliko država, oslabljeni politički, ekonomski, teritorijalno. Pri tome proces sitnjenja slovenskog prostora još nije završen. On se jasno vidi u događajima na Kosovu i Metohiji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Srbiji. Pri tome međunarodne organizacije su igrale krajnje važnu, ali ne uvek pozitivnu ulogu u tim procesima. U njihovoj delatnosti ističu se dvostruki standardi u pogledu subjekata konflikta, kršenja međunarodnog prava, krorišćenja vojne sile protiv nepopustljivih i neposlušnih Slovena. Upečatljivi primer negativnih procesa u pogledu nekih slovenskih naroda je delatnost Badinterove komisije (1991. godina), Londonsa konferencija (1992. godina), pregovarački proces u Rambujeu (1999. godina), Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju i slično. Do danas od jedinstva jugoslovenskih naroda na Balkanu nije ostalo ni traga.

Na Balkanu se beleži politička nestabilnost; gubitak dela političkog suvereniteta; teški odnosi noseće nacije i nacionalnih manjina; nepoštovanje ljudskih prava; nerešen problem izbeglica; spora realizacija ekonomskih reformi; zavisnost ekonomskog razvoja od dotacija; neregulisanost statusa država, buajnje kriminala na teritoriji čitavog regiona i mnogo toga drugog. Sve se to dešava pod patronažom SAD, NATO-a, EU. Upravo oni snose odgovornost za sitnjenje slovenskog prostora, za podršku različitih vektora razvija slovenskih država, za niski ekonomski nivo i politiku rusofobije.

U uspostavljanju dobrosusedskih odnosa, u stvaranju klime poverenja, srdačnosti, vrlo su važni napori raznih struktura – političkih, ekonomskih, kulturnih, religioznih. Čak UN na 50. zasedanju Generalne skupštine UN 12. decembra 1995. godine na inicijativu Makedonije prihvatile su rezoluciju naslovljenu „Razvoj dobrosusedskih odnosa među balkanskim državama“, u kojoj su pozvane sve balkanske države da ulažu napore u tom pravcu, da preduzimaju jednostrana i zajednička dejstva na jačanju poverenja, da razvijaju međusobnu saradnju u svim oblastima. UN su naivno sanjale da stvore na Balkanu do 2000. godine stabilnu zonu mira i saradnje. Nije to postignuto ni 2013. godine.

Za obnovu dobrosusedskih odnosa, za jačanje saradnje i tendencija jedinstva slovenskih naroda važnu ulogu igra kultura, nauka i crkva. Njima nisu strašne granice, njihov jezik je razumljiv, miroljubiv, tolerantan. Zna se da u Hrvatskoj pevaju srpske estradne pesme, a Beograd rado dočekuje hrvatske umetnike. U srbskim selima igraju makedonsko kolo, a u Makedoniji gostiju srbska pozorišta. Slovenci veoma vole da dolaze na doček Nove Godine u Beograd, nostalgični su prema zajedničkim praznicima. Već se održavaju zajednički folklorni festivali, dečiji konkursi i olimpijade. To su vrlo važne tendencije, ali kakve su perspektive slovenskog jedinstva?

Bez obzira na odabrane različite puteve političkog razvoja, svaka slovenska zemlja ima snage koje vuku ka očuvanju slovenskog identiteta. Praktično u svim zemljama su obnovljene i deluju slovenske organizacije. U Belorusiji to je Slovenski sabor Bela Rusija, u Bugarskoj fond Sloveni, kod Lužičana društvo Domovina, u Poljskoj Poljski narodni savez, u Slovačkoj – Udruženje slovenske uzajamnosti, u Sloveniji društvo Triglav, u Ukrajini Slovenska stranka, u Češkoj Slovenska unija, u Srbiji udruženja Sveslav, Slovenski Sabor. Mnoga od njih ulaze u Međunarodni savez Sveslovenski sabor, koji je na međunarodnoj konferenciji posvećenoj 50-godišnjici Beogradskog slovenskog kongresa postao naslednik Opšteslovenskog komiteta.

1998. godine u Pragu posle 50-godišnjeg prekida održan je Sedmi Međunarodni slovenski kongres, posvećen 150-godišnjici prvog slovenskog Kongresa 1848. godine. Na kraju je bio formiran Međunarodni slovenski komitet i nacionalni slovenski komiteti u svim slovenskim državama. Za vreme NATO agresije protiv Jugoslavije slovenski komitet je bio formirao Međunarodni Slovenski Tribunal. Bila su održana 4 zasedanja Tribunala: 14. decembra 1999. godine u Jaroslvlju, 23. januara 2000. godine u Kijevu, 23. marta 2000. godine u Beogradu i 4. juna 2000. godine u Berlinu. Bila je podignuta optužnica za ratne zločine protiv Klintona, Olbrajt, Solane, Blera, Velsija Klarka i dr.

Naredni važan događaj bio je Kongres slovenskih naroda Belorusije, Rusije, Ukrajine održan 1-2. juna 2001. godine u Moskvi.

Poslednjih godina očiglednije je označena tendencija slovenske uzajamnosti, kao i pojava lidera među Slovenima. To ponovo postaje Rusija. Još mnogo predstoji da se uradi, ali već danas veliku ulogu igra Međunarodni fond slovenske pismenosti i kulture, manifestacije pod njegovim okriljem, između ostalog Dani slovenske kulture i pismenosti. Ozbiljni naučni oslonac slovenskog pokreta jeste Institut za slavistiku RAN.

1991-92. godine u Lenjingradu i Moskvi održana su tri Kongresa Slovenskog Sabora. U poslednjem od njih učestvovalo je 897 delegata iz 134 organizacije Rusije, Ukrajine, Belorusije, Baltika, Kazahstana, Moldavije, Poljske, Slovačke, Srbije, Bugarske, Kanade, SAD, Francuske, Crne Gore. Među Slovenima popularan je Međunarodni filmski festival slovenskih i pravoslavnih naroda Zlatni vitez. Svake godine okuplja umetnike iz slovenskih zemalja Međunarodni festival umetnosti Slovenski bazar. Veliki doprinos zbližavanju slovena daje Državna akademija slovenske kulture... U nizu zemalja formirani su Slovenski univerziteti. Svojim stvaralaštvom, talentima, mladom energijom, čistotom, iskrenošću i nekoristoljibivosti studenati nenametljivo pletu veze slovenskog jedinstva, saradnje. I ako se za to latila omladina, i uspeva joj, znači, nije sve izgubljeno u slovenskoj kulturi, a to znači da slovenski narodi imaju budućnost, imaju šansu da sačuvaju naš slovenski rod.

12. septembra 2008. godine sa teritorije Ukrajine počeo je da emituje celodnevni satelitski program Međunarodni Slovenski kanal, orijentisan na svetsku televizijsku publiku. On obuhvata svojim programom teritoriju sa stanovništvom od milijardu i 202 miliona ljudi.

Prelazak od razjedinjenosti ka saradnji i ujedinjenju zahteva ozbiljne napore, posebno u uslovima suprotstavljanja tom procesu niza zapadnih zemalja i vojnih organizacija. Važno je da je takva tendencija označena, a njeno pretvaranje u nepovratni proces u potpunosti zavisi samo od slovenskih naroda.

dr Jelena Guskova,