ROMAN HILARI MENTEL PRETENDUJE NA REKORD PO BROJU NAGRADA

Knjiga Hilari Mentel „Iznesite telo „( Bring Up the Bodies)  nastavk priče o Tomasu Kromvelu, ušla je u uži izbor Ženske književne nagrade  (Womens's Prize for Fiction ), jedne od najprestižnijih od mnogobrojnijih nagrada za književnost u Velikoj Britaniji.

Podsetimo da je u oktobru prošle ( 2012.) godine ovaj roman  već dobio  britanskog „Bukera „ (The Man Booker Prize ), kao i nagradu  Costa Book Award, pa, ukoliko dobije i Women's Prize, za što ima velike šanse, spisateljica Hilari Mentel postaće prvi pisac koji je dobio sve tri najznačajnije britanske književne  nagrade .

I suparnice –takođe rekorderke

Među konkurentima Hilari Mentel su u dve spsiateljice koje su već ranije dobile nagradu Women's Prize:Britanka Edi Smit , autorka romana „UW“,priče o savremenom životu u Londonu i Amerikanka Barbara Kingslover  sa svojim romanom „Flight Behaviour“ u kojemu slika bedu seljačkih krajeva u SAD.Ali i njihova pobeda bi takođe  bila bez presedana  pošto dosad nijednoj  spisateljici nije uspelo da dva puta dobije ovu nagradu.

Žiri ne sluša sugestije književnih kritičara

Kad je u januaru odlučivano o dodeli nagrade Coste Awarsd ,kljiževni kritčari su  sugerisali žiriju da nagradu dodeli manje poznatom autoru , a ne Hilari Mentel, koja je veu u to vreme bila lauretakinja Bukera .

Međutim , predsenica žirija nagrade Women Prize , Miranda Ričardson,  je izjavila da za jedno veliku knjigu, značajno književno delo, nikad ne može biti suviše nagrada.

Roman „Iznesite telo „ je drugi  deo  trilogije Hilari Mentel o Tomasu Kromvelu , upravikiu dvora Hneriha VIII, i za oba je autorka dobila Bukerea postajući na taj način prva žena koja je dva puta udostijena tog prestižnog književnog priznanja.

Nagrada Women  dodeljuje  se svake godine počevši od 1996. za  najbonji roman koji je napisala žena.Nominovna može biti bilo koja spisateljica koja je napisala roman na engleskom jeziku nezavisno  od njenog državljanstva, mesta boravka i starosti .

Ceremnonija dodeljivanja nagrada  obaviće se u Lodonu 5.juna.

Upravitelj na dvoru  Henriha VIII  dva puta junak Bukera

Žiri glavne britanske nagrade,  Bukera,16.decembra 2012. G. je po drugi put je dodelio priznanje „Man Bookker „60. godišnjoj engleskoj autorki koja mnogo piše  ali se retko pojavljuje pred publikom.

Dva njena bukerovska  romana su dva toma  nezavršene trilogije .Godine 2009. Mentel je dobila nagradu za rvi deo trilogije o Kromvelu „Vučje leglo“ (Wolf Hale), priču o uzdizanju čoveka  prostog porekla iz blata do kneza, po imenu Tomas Kromvel, u ličnost  najuticajnijeg  političara na dvoru Henriha VIII. Tri godine kasnije ( 2012.) Mentel dobija  Bukera za drugi deo trilogije o Kromvelu „Iznesite telo „( Bring Up The Bodies ).U tom romanu Tomas Kromvel je opisan kao pronicljivi makejavelista  koji nije lišen ljudskih kvaliteta. On nastavnja da vodi dugu i istrajnu igru u korist svog monarha, a po mogućnosti i u korist cele Engleske .

Treći tom trilogije biće posvećen padu Tomasa Kromvela

Padu upravnika dvora Tomasu Krmvelu biće posvećen treći tom trilogije.

Malo ko  od komentatora književnog trijumfa Hilari Mentel nije sa ironijskom opaskom prokomentarisao  da budućeg finalistu Bukera, 2015. neće biti teško pogoditi.

Britnaci vole svoje Tjudore

Britanci tako silno  vole svoje Tjudore, kao da se  ništa više zaninljivo u istoriji ostrava nije zbivalo, pa čak kao da im se ni kralj Artur nije dogodio.

Teško je sporiti se s tim da zbivanj za vreme valadavine te dinastije nisu bila i dramatična i koloritna , pa svako nastojanje da se izmisli nešto znmljivije i krvavije  od života Hneriha VIII predstavljalo bi uzaludan napor , i hroničaru  preostaje samo  da se nešto od toga opiše uz upotrebu mašte i dara.

A Hilari Mentel je  to učinila, ne samo uspešno, nego i briljantno, o čemu , uostalom, svedoče i tolika književna priznanja.

Život Henriha VIII

 Život Hneriha VIII se muzificira, rekonstruiše i ponovo stvara.

O Hnerihu VIII, njegovim ženama i kćerkama,  pišu se disertacije i beletristika , izdaju se naučno-popularna dela, snimaju filmovi i tv serije.Ali izgleda da je ta tema izvor bez dna.

„Vučje leglo“ proslavilo Hialri Mentel

Pre nego se zagledala u tjudorska bezdna , Mentel je objavila desetak knjiga , među kojima su bile drame  iz savremenog britanskog života   i istorijska proza .Spisateljica je dobijala nagrade srednjeg ranga i hvalili je od slučaja do sluačaja, ali o njojoj se malo znalo čak i u Velikoj Britaniji.

Napisavši roman o dvorskom sekretaru Tomasu Kormvelu,Mentel se odjednom izdigla na književni Olimp, a njeni romani se objavnjuju u velikim tiražima i prevode  na strane jezike.

Oliver Kromvel-prapraunuk rođene setre Tomas Kromvela

Oliver Kromvel je bio prapraunuk rođene sestre Tomasa Kromvela  proslavljenog  savetnika Henriha VIII,političara, lokomotive engleske reformacije .U knjizi o ovom slavnom dvorskom savetniku Mentel je uspela da izrazi njegove čovečje kvalitete, da objasni njegove  motive i obrazloži postuke.

O kraljevom savetniku , Tomasu Kromvelu, pre Mentelove pisali su mnogi priznti istoričari i književnici  kao o nekom neprincipijelnom intrigantu  kojemu se stavljalo na dušu da je pogubio mnoge ugledne savremenike među kojima je najpozantiji bio mislilac i političar Tomas  Mor.

Kromvel -hazardni i sposobni igrač u visokoj politici

U romanima Mentelove Kromvel je prikazan kao hazardan i spsoban  igrač u visokoj politici , tanani psiholog , uspešni trgovac koga je voleo otac, gostoljubivi mecena.On verno služi kralju i Engleskoj  dobijajući nagrade od  suverena i države .Deluje makijavelsitički metodično i polzi mu za rukom da uništi   svog omiljenog suparnika , Anu Bolejn i njeno društvo na dvoru , ali cena te pobede je bila previskoa i kobna. Svestan je posledica jer zna da Hnerih koji je s godinama izgubio osećanje realnosti  padajući sve više pod uticaj iracionalnog gneva,moraće mu    pre ili kasnije podleći.Pokazalo se da je došao trenutak kad se moraju pratiti mikroskopski postupci , pojedine fraze,bačene i ulovljene  od stane umnog, radnog čoveka koji je dokazao da je sposban da melja svet.

Kromvel u romanima Mentelove ne samo što melja svet, nego ga i odražava

Ali Kormvel u romanima Mentelove ne samo što melja svet , on ga i odražava:mnogi iskusni trgovci i diplomate objašljavaju svojim sabesednicima  kako vide ostrvljane i kako ih shvataju u Evropi (Italijani kažu da  su putevi iz Engleske u ad dobro istabani ).

Osećanje  mere u prozi Mentelove

Od mnogih kvalieta koji krase prozu Hialri Mentel treba posebno istaći njeno osećanje mere koje nijednom ne napušta ovu već poodavnu slavnu spisatljicu.Uz to ,njeni romani nisu natrpani arhaizmima , ona piše jasno i ekonomično , nije joj tuđa ni ironija, pa čak ni sarkazam,ali ih nikad ne zlouptrebljava i ne koriti previše, nego uvek s merom.

Uzoran kvalitet rada sa izvorima, ocenjuju istoričari

Kvalitet njenog rada sa izvorima, sudeći prema reagovanjima  istoričara, su za svaku pohvalu.Ne podleže u svojoj naraciji  sentimentalnosti, izbegava svaki vid familijarnosti   sa svojim književnim likovima , nikad ne pada u moralisanje,i ne teži da pošto-poto ukaže na paralele sa savremnim svetom. Iz njenog višeslojnog štiva se može zaključiti kako je autorka  i sama zainteresovana za svog kljiževnog junaka.

Izuzetna uzdržanost,takt i osećanje za igru

Izuzetno imponuje  njena uzdržanost i takt , osećanje za igru,sve to usklađeno  s ubedljivim vladanjem materijalom .

U predgovru za drugi tom trilogije o Kromvelu, „odlkiovanog „  Bing Up the Bodie „autorka  je napisala kako za  je za nju Kromvel i dalje ostao  neulovljiv „kao najbolja šljiva u božićnom kolaču“, ali joj ipak ostaje nada će tu poslasticu „probati“.

Možemo li to shvatiti kao nagovešataj kandidovanja i za treću Buker ?Daj Bože da je tako !

Kromvel kao makijavelista

Meltenova je svog junaka  načinila naslednikom Nikole  Makijavelija  gradeći odnos između kralja Henriha i Kromvela po šemi izloženoj kod ovog italiajnskog mislioca u traktatu „Vladalac „.Ta šema glasi :

“Potoji jedan nepogrešiv nači da se zna koliko vredi sekretar.Ako se on više brine o sebi  nego o gospodaru i u svakom poslu traži vlastiti interes,on nikad neće biti dobar sluga gopspodaru koji nikad na njega  ne može  da se osloni.

Jer ministar u čijim rukama su državni poslovi ,obavezan je da misli ne o sebi,nego o gospodaru  i da ne zahteva od njega ništa više što se ne bi odnosilo na gospodara.

Ali i gopsodar je sa svoje strane dužan da se stara da zadrži  predanost svogo ministra  nagrađujući ga po zasluzi , povećaavjući mu imetak kako bi ga na taj način vezao za sebe lancima blagodarnosti , deleći s njim obaveze i počasti  kako bi   taj video    da  bez njega  gospodar ne može da deluje , i kako bi, posedujući bogatstvo i počasti, a takođe kako bi, zanimajući se raznim dužnostima , suzbijao pokušaje pervrata , jer ne bi imao vremena ni da razmišnja, a kamo li da izvodi  o neki državni udar.

Kada se gospodar i njegov ministar ,obojica dakle, ponašaju na takv način, oni mogu  jedan u drugog imati poverenje; a ako bi se drugačije ponašali,loše će se završiti ili za jednog ili za drugog, a možda i za obojicu.“

Po ovoj šemi iz tratktata Nikole Makijavelije, najsupešnija savremena  britanska  spisateljica, Hilari Mentel , sazdala je složeni odnos između  dvorskog   ministra Tomasa Kromvela i njegovog gospodara kralja Henriha VIII  u    svojim dvama romanima, oba već po dva puta  udostojenim najvišim britanskim književnim nagradama.