Nedostatak špijunske agenture na fonu inflacije

U priči o tome kako je u Moskvi uhvaćen saradnik CIA Rajan Fogl nije najintrigantnija arhaična špijunska oprema Amerikanca, već iznos ugovora za izdaju. Fogl je objektu vrbovanja obećao 100 hiljada dolara kao avans za spremnost na saradnju, plus godišnji honorar od milion dolara. Ulogu potencijalne „krtice“ je igrao aktivni ratni oficir FSB, koji ima odlično iskustvo učestvovanja u kontraterorističkim operacijama na Severnom Kavkazu.

Praistorijski komplet Foglovih špijunskih rekvizita (karta na papiru, perika i kompas) i zapanjujući iznos nagrade izazvali su različite reakcije u sredstvima za masovno informisanje. Mnogi svetski mediji su u događaju prvo videli veštački naduvan špijunski skandal.

Praksa pokazuje da ne treba preuveličavati ili, nasuprot tome, umanjivati efikasnost načina koje specijalne službe koriste za dobijanje informacija, smatra stručnjak Instituta za društveno-politička istraživanja, politikolog Vladimir Slatinov. On je podsetio na nedavni događaj kad je pre nekoliko godina televizijski kanal „Rusija“ prikazao u programu reportažu o „špijunskom kamenju“ filovanom elektronikom. Znatan deo javnosti je takođe davao ironične izjave. Međutim, kasnije je dobio očigledne dokaze da je britanska obaveštajna služba zaista koristila „špijunsko kamenje“ za prenošenje i dobijanje informacija.

U događajima s Rajanom Foglom šale i poređenja s običnom špijunskom komedijom su prestali kad je FSB otkrio informacije o tome da trenutna situacija skoro šablonski ponavlja događaj od pre svega četiri meseca. Početkom godine ruska kontraobaveštajna služba je otkrila saradnika CIA Bendžamina Dilona, koji je takođe radio pod paravanom dužnosti trećeg sekretara američke ambasada i koji je takođe pokušao da vrbuje oficira FSB. Odnosno, pripadnici CIA nastanjeni u Moskvi su imali sreće da dva puta nagaze na iste grabulje u toku jednog kvartala.

Što se tiče iznosa avansa i godišnje „pomoći“ koje je Fogl ponudio ruskom oficeru, cifre su zaista velike, istakao je Vladimir Slatinov govoreći za „Glas Rusije“:

- To se, s jedne strane, može objasniti time da usluge agenata zaista poskupljuju, a valuta gubi vrednost. Između ostalog, i glavna valuta na svetu – američki dolar. S druge strane, to se može objasniti i time da američke službe ne škrtare kad treba da dobiju informacije koje su im veoma važne.

Bajkovita nagrada, koju je saradnik CIA obećao oficiru FSB nije povod za šale, smatra direktor Centra za geopolitičke ekspertize Valerije Korovin. Posebno kad se radi o stabilnosti na Severnom Kavkazu i prikupljanju podataka od lica koja rade u glavnoj tajnoj službi Ruske Federacije.

- Amerikanci ne žale sredstva i siguran sam da su u proces vrbovanja predstavnika naših specijalnih službi uključeni svi radnici ambasade, počevši od Makfola, pa sve do trećeg sekretara, koji je najsitnija figura u diplomatskoj hijerarhiji američke abmasade u Moskvi.

U obaveštajnim službama vodećih velesila nikad nisu postojale precizne tarife za usluge vrbovanih agenata. A verovatno da ne postoje ni sad, rekao je za „Glas Rusije“ pukovnik u ostavci, bivši saradnik obaveštajne službe KGB SSSR, danas poznati pisac Mihail Ljubimov. Za sovjetsku obaveštajnu službu su mnogi inostrani agenti radili zbog idejnih ubeđenja. Međutim, ni agentima kojima se plaćalo, KGB nije davao svemirske honorare. Uostalom, po rečima Mihaila Ljubimova, zapadne obaveštajne službe se takođe nisu odlikovale kraljevskom štedrošću. Još uvek se ne zna za koliki iznos je britanska obaveštajna službe „kupila“ poznatog prebeglicu Olega Gorodijevskog. Zato se o godišnjoj penziji od 40 hiljada funti sterlinga, koju mu je dodelila britanska vlada, diskutovalo skoro i u parlamentu. U tadašnje vreme, a tim pre danas, to nije preterano značajna suma.

Najbolje plaćenim agentom ruske obaveštajne službe (SVR) smatra se bivši saradnik CIA na visokoj dužnosti, „super-špijun“ Oldrič Ejms, kojeg su SAD otkrile 1994. godine. Za devet godina rada za SVR na bankovskim računima Ejmsa nakupilo se milion i po dolara, kako su saopštili američki mediji. A verovatno „najskupljim“ špijunom do sad smatrao se državljanin Libana, bivši član gradskog saveta Balbeka, gospodin Ali Taufik Jari. Ovaj špijun kojeg je libanska specijalna služba uhapsila zbog rada za MOSAD, navodno je od Izraela dobio ukupno šesto hiljada dolara.

Moguće je da u Rusiji rezerve izdajica presušuju, zato se procenjuju i dvostruko skuplje.. .

Nikita Sorokin,