BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Obnova vojne doktrine u svetlu ekonomije i geografije

Obnova vojne doktrine u svetlu ekonomije i geografije
14.05.2013. god.


Skoro istovremeno objavljene Bele knjige nacionalne odbrane Francuske i Australije, bez obzira na rastojanje koje deli ove zemlje, imaju dosta zajedničkog. Obe pripremaju svoje oružane snage uglavnom za ekspedicije i koncentrišu pažnju na događaje u oblasti Pacifičkog prstena.

Ekonomija kao faktor strategije

U francuskoj Beloj knjizi među ostalim opasnostima pominje se svetska ekonomska kriza, koja može da potkopa finansijsku i poličku stabilnost Evrope. Istovremeno se ističe ekonomski napredak niza zemalja u razvoju, pre svega Brazila, Indije i Kine kao faktor koji može da ojača njihov politički uticaj. Australijski dokument takođe pominje krizu kao važan faktor koji određuje strateško planiranje.

U tom kontekstu porast ekonomske aktivnosti u Aziji i prateći rast političke aktivnosti ne mogu da ne izazivaju promene u vojnom planiranju. Političke protivrečnosti i moguće konflikte u Pacifičkom prstenu proglašavaju za destabilišuće obe zemlje.

Za Australiju koja se nalazi u neposredoj bilizini od najaktivnijeg potencijalnog centra događaja, aktuelnost ovih pretnji je veća. Za razliku od Francuske, u australijskoj doktrini se direktno govori o zaštiti svojih teritorija kao o jednom od mogućih zadataka oružanih snaga. Za Francusku ovaj zadatak očigledno nije aktuelan – Bela knjiga ističe krajnje nisu verovatnoću oružanih konflikata u Evropi.

Rusko pitanje

Rusija se pominje kao važan faktor u oba dokumenta. Francuska Bela knjiga podvlači porast vojnih troškova RF. Kao posledica je porast mogućnosti Oružanih snaga RF sa istovremenom konstatacijom protivrečnosti o nizu pitanja između Rusije i NATO-a, uključujući PRO, neslaganja o pitanjima međunarodne i energetske bezbednosti i slično. Pri tome ističe se kao pozitivni faktor saradnja sa RF po nizu pitanja, uključujući avganistanski tranzit, operaciju u Maliju, vojno-tehničku sradnju RF i Francuske. Dokument određuje odnose Rusije i NATO-a u celini kao nestabilnu ravnotežu i izražava nadu da će se ona sačuvati. Ističe se neophodnost sradnje sa Rusijom u osiguranju bezbednosti u Evropi. Takođe je ukazano da ekonomski položaj Rusije ostaje nestabilan, a zavisnost od izvoza nafte i gasa može negativno da utiče na realizaciju vojnih programa Moskve. Ipak smanjenje vojnih troškova NATO-a komplikuje sitauciju u oružanoj industriji i zaoštrava konkurenciju na međunarodnom tržištu naoružanja, gde raste aktivnost niza zemalja, uključujući SAD i Rusiju.

Značaj Rusije kao izvoznika naoružanja i energenata ističe i australijski dokument. Za razliku od frnancuskih autora, australijski ističu rastući ekonomski potencijal Rusije kao mogući faktor uticaja.

Kina i ostali

Suparništvo SAD i Kine, najjačih faktora u regionu i svetu, u australijskom tekstu podvučeno je kao faktor koji određuje sitauciju u celini. Kina nije obeležena kao mogući protivnik, ali polazeći od označenog sistema odnosa Australije sa drugim zemljama, pitanje „protiv koga družiti“ ne stoji. Francuska u svom dokumentu takođe skreće pažnju na ključne za sebe regione Severne Afrike i Bliskog Istoka, ističući moguću destabilizaciju i terorističku aktivnost u ovim regionima kao opasnost.

Novi oblik rata

Ni Francuska, ni Australija ne pripremaju se za klasičan kopneni rat – najviše se razvijaju ekspedicione snage, ratno vazduhoplovstvo i mornarica i celini. U obe zemlje se konstatuje važna uloga odreda specijalne namene i neophodnost njihovog jačanja, planira se razvoj sanga pozadinske podrške i snabdevanja borbeni odreda. Obe strane računaju na avijaciju, savremeno visokoprecizno oružje, bespilotne letelice i sredstva upravljanja i veze, svodeći svoje kopnene trupe u mobilne mešovite brigade.

Interesantna je razlika francuskog i australijskog prilaza nuklearnom oružju. Francuska kao nuklearna sila čuva svoj arsenal kao garanciju strateške stabilnosti. Australija koja ne poseduje nuklearno oružje direktno govori o tome da računa na nuklearni arsenal SAD kao na granciju od moguće primene sličnog oružja.

Ilija Kramnik,



  • Izvor
  • Glas Rusije, foto: RIA Novosti/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa.  Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi


Nemojte od Vučića praviti entitet koji personifikuje Srbiju, niti izjednačavati srbski narod sa onim što Vučić radi, koga su Zapad i NATO postavili da nama vlada, poručio Gajić u...

Tlingitsko selo uništeno 1882. godine prihvatilo je „odavno zakasneli” gest



Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju...


Ostale novosti iz rubrike »