Na bankarsku tajnu će udariti automatom

Evropska komisija je pristupila izradi nacrta zakona o formiranju jedinstvene automatizovane baze ulagača u banke zemalja-članica EU. U slučaju usvajanja datog dokumenta već na jesen bankarska tajna će biti ozbiljno ograničena. Tim pre što su projektu EU spremne da se priključe prekomorske teritorije Velike Britanije, poznate kao velike ofšor zone.

Ovakav razvoj događaja može da dovede kako do povećanja nivoa bankarske transparentnosti u EU, tako i do preorijentacije finansijskih tokova u pravcu drugih «luka», smatra naš analitičar Petar Iskenderov. Prve sporazume o razmeni bankarskih informacija sklopili su Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija i Španija. Posle toga rukovodstvo EU se latilo onih koji su se aktivno protivili napadu na bankarsku tajnu.

Prvi je pao Luksemburg. Možemo bez velike štete da uvedemo automatsku razmenu informacija od 1. januara 2015. godine, izjavio je njegov premijer i bivši šef Evrogrupe zemalja zone evra Žan-Klod Junker. On je priznao da se njegova zemlja odlučila na ovaj korak pod pritiskom SAD, koje se bave finansijskim biznisom samo sa onim zemljama koje pristaju na automatsku razmenu informacija.

Sada Evropskoj komisiji predstoji da slomi otpor Austrije. U toj zemlji bankarska tajna je ganratovana na nivou ustava. I austrijski ministar finansija Marija Fekter je obećala da će štititi tajnu uloga kao lav. Ipak Međunarodni konzorcijum novinara istražitelja koji se bazira u Vašingtonu, pozivajući se na austrijskog kancelara Vernera Fajmana, već je izjavio da je Austrija spremna na ustupke po pitanju bankarske tajne sa time da ide u korak sa Švajcarskom i Luksemburgom.

Mere koje se preduzimaju u EU nisu samo protiv kontinentalnih «poreskih luka». I ovde ključnu ulogu igra Velika Britanija. Njene prekomorske teritorije, između ostalog Kajmanska ostrva, Britanska Virdžinska ostrva, ostrva Men i Džersi – već su se složila da učestvuju u atomatizovanom sistemu razmene bankarskih informacija. To znači da će pružati podatke o registrovanim kompanijama evropskim vlastima.

Ipak, osiguranje transparentnosti bankarskog sistema EU samo po sebi teško da će rešiti zadatke stabilizacije evropskih finansija. Neophodo je pokrenuti i druge mehanizme – između ostalog jedinstveni nadzor samih banaka, kao i jedinstvenu budžetsku politiku na nivouu EU, podvukao je u razgovoru za Glas Rusije direktor Bankarskog instituta ruske Visoke škole ekonomije Vasilij Solodkov.

- Vlasti zone evra su se već dogovorile o formiranju jedinstvenog bankarskog nadzora, mada je to trebalo učiniti ranije. Ipak ostaje još jedno pitanje – o jedinstvenoj budžetskoj politici. Bez takve politike nema smisla ni jedinstveni bankarski nadzor, jer pojedine zemlje mogu da troše koliko hoće, kao što je bilo sa Grčkom. I u tim pitanjima nema kako političke odluke, tako ni ekonomske razrade.

Kako saopštava britanski Gardijan, pozivajući se na svoje finansijske izvore, ukupna suma «rezervi» u međunarodnim ofšor zonama iznosi najmanje 32 biliona dolara. Radi poređenja, evropski mehanizam finansijske stabilnosti EU trenutno operiše sumom od oko 500 milijardi evra. Ne čudi što je Brisel zainteresovan za slične fondove. Ipak isto je tako zčigledno da ova sredstva mogu da pokušaju da nađu sebi nove luke recimo u Hongkongu ili drugim finansijskim centrima Jugoistične Azije. Bankarski ratovi tek počinju.

Petar Iskenderov,