Libijska ponuda Srbiji

Ministarstvo za kapitalne investicije severnoafričke države nudi srpskoj privredi poslovnu saradnju vrednu pet milijardi dolara

Na početku nove faze otvaranja prema svetskom biznisu, Libija srpskim privrednicima nudi poslovnu saradnju na projektima vrednim oko pet milijardi dolara.

„Veliki prijatelj srpskog naroda, libijski predsednik Moamer el Gadafi u svakoj prilici ističe da želi u Libiji prisustvo srpskih kompanija koje su dostigle visoke reference (ocene) baš na ovom tržištu. Potvrda za to je i otvoreni poziv libijskog ministra za kapitalne investicije koji zove predstavnike srpske vlade i srpske firme da se direktno dogovore o realizaciji raznih projekata u Libiji u narednom periodu, za šta je izdvojeno oko pet milijardi američkih dolara”, ističe za „Politiku” Zorica Jekić, samostalni savetnik u Privrednoj komori Srbije.

Libijska poslovna ponuda srpskoj privredi ima izuzetan tajming.

Pukovnik Moamer el Gadafi otvorio je naime, ove sedmice velika vrata svetskom biznisu. Strateški energetski partner EU na Mediteranu (jedan od glavnih snabdevača „briselske familije” prirodnim gasom, pored Rusije, Norveške i Saudijske Arabije), Libija je sklopila sa „Britiš Petroleumom” sporazum o istraživanju nalazišta nafte na površini od 54.000 kvadratnih kilometara u oblasti Gadames i u priobalnom basenu Sirt. „Ugovor Libijske investicione korporacije i BP je najnoviji korak ka postepenom povratku te severnoafričke države u arenu međunarodnog biznisa nakon što su SAD 2004. godine ukinule sankcije Tripoliju”, procenio je ovih dana Bi-Bi-Si.

Poslovna saradnja sa Libijom bila je osnovna tema susreta odlazećeg britanskog premijera Tonija Blera sa šefom severnoafričke države pukovnikom Moamerom el Gadafijem. Biznis sa državom koja raspolaže rezervama od preko 39 milijardi barela nafte i 52 triliona kubnih stopa prirodnog gasa privlači pažnju mnogih metropola: kakve su danas mogućnosti za produbljivanje poslovnih veza Srbije i Libije?

„Libija je bila jedna od vodećih zemalja po obimu saradnje koju je ostvarivala prethodna Jugoslavija. Nažalost, privredna saradnja dveju zemalja poslednjih godina je ispod nivoa realnih mogućnosti i pokazanog interesa sa obe strane. Spoljnotrgovinska razmena je skromna – u 2006. godini je iznosila samo četiri miliona američkih dolara, od čega je naš izvoz iznosio nešto preko 3,5 miliona dolara”, ističe Jekićeva.

Srbija i Libija imaju potpisane važne bilateralne sporazume koji regulišu i olakšavaju međusobnu saradnju, ali Beograd i Tripoli još nisu potpisali sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, čime bi se zaokružila najvažnija bilateralna ekonomska regulativa. Pustinjska zemlja koja u inostranstvu nabavlja 80 odsto potrebne hrane za šest miliona stanovnika, uvozi i mnoštvo proizvoda za razvoj industrije, građevinarstva, turizma...

„Privreda Srbije mora da pronađe način da prezentira svoje mogućnosti na libijskom tržištu” – smatra Jekićeva.

Sadašnju saradnju Srbije i Libije blokira nekoliko nerešenih pitanja kao što je otplata preostalog državnog duga po osnovu libijskog kredita, kojim se bavi Komisija za sukcesiju bivših jugoslovenskih republika, ali i nepriznavanje garancija naših banaka za šta srpske finansijske institucije treba da pokrenu inicijativu i predlože rešenje, vele u Privrednoj komori Srbije.