Proslava Vaskrsa uz tihe pretnje Srbije upućene Srbima

Širom Balkana i celog sveta juče je svečano obeležen najveći hrišćanski praznik – Vaskrsenje Hristovo. Proslavili su ga pravoslavni vernici u Srbiji, Crnoj Gori, Republici Srbskoj, a takođe i svi pravoslavni koji se pridržavaju julijanskog kalendara, od Grčke na jugu Evrope, pa do Ukrajine, Belorusije i Rusije na istoku.

U Beogradu je centralnu vaskršnju Svetu arhijerejsku liturgiju između subote i nedelje služio Patrijarh srbski Irinej u Hramu Svetog Save, u prisustvu nekoliko hiljada vernika, a među njima je bio i premijer Srbije Ivica Dačić. U pročitanoj vaskršnjoj poslanici, srbski patrijarh je poručio narodu da „ostanu uz Hrista koji je pobedio smrt kao našeg najvećeg neprijatelja, a uz njega da ostanemo i uz naš stradalni narod na Kosovu i Metohiji.“

A i tamo, na Kosmetu, u teškoj, ali prazničnoj atmosferi proslavljen je Vaskrs u brojnim hramovima i manastirima, kao na primer u manastiru Gračanica pred više stotina ljudi, te u crkvi Svetog Dimitrija u severnoj Kosovskoj Mitrovici pred okupljenim mnoštvom pravoslavnih vernika. S druge strane, u mestima poput Prizrena, koji su etnički potpuno očišćeni od srpske populacije, tek malobrojni Srbi su uspeli da se okupe u tamošnjem sabornom hramu.

Radosno je bilo i na drugim meridijanima, pa čak i u svemiru na Međunarodnoj kosmičkoj stanici. U Rusiji su svečane službe održane u preko 10.000 crkava i manastira, na kojima je bilo prisutno četiri miliona vernika, a na centralnoj liturgiji u Hramu Hrista Spasitelja u Moskvi, ruski patrijarh Kiril je poručio da je «Hrist skinuo naše katance, a da li ćemo otvoriti vrata i izaći na slobodu ili ćemo ostati u ćeliji – to je već naš slobodan izbor», i dodao da «Nije jednostavno biti slobodan. Svako zna kako je teško braniti slobodu i nezavisnost države. Za to su ponekad potrebni natprirodni napori. Jedni koji još imaju dovoljno vremena i snage, nastavljaju s pokušajima da pronađu slobodu, a drugi se mire s položajem roba».

A što se tiče svetovne vlasti, u Srbiji je predsednik Tomislav Nikolić u svojoj čestitci sveštenstvu i verujućim građanima povodom Uskrsa uputio apel, kako je rekao, «da ne zaboravimo srbsko Kosovo i Metohiju, za koje se svakodnevno molimo i borimo, i koga nijedan Srbin nema pravo da se ikada odrekne».

Međutim, u jučerašnjoj prazničnoj atmosferi, mogle su se čuti i reči iz srbskog državnog vrha koje su zapravo zvučale kao suptilna, ali prilično jasna pretnja kosovskim Srbima, da država ima i može upotrebiti prinudne mere kojima će se i oni primorati na prihvatanje briselskog sporazuma, uprkos njihovom čvrstom stavu da je taj sporazum za njih apsolutno neprihvatljiv.

Naime, prvi potpredsednik vlade Srbije Aleksandar Vučić, na uskršnje jutro je dao izjavu u kojoj je poručio da «država ima brojne mehanizme da sprovede briselski sporazum, ali ne želi da pokazuje silu», a to je po njegovim rečima neophodno zato što Srbija neće dobiti datum ukoliko ne počne da primenjuje „Briselski sporazum“ do Vidovdana, kako je to odredila Evropska unija. Takođe, Vučić je rekao i to „da je država jača od svakog protivnika sporazuma“, čime se zapravo samo nadovezao na izjavu premijera Dačića, datu nekoliko dana ranije, u kojoj je rekao da postoji mogućnost ukidanja institucija Republike Srbije na Kosmetu, nazvavši ih paralelnim institucijama, kao i mogućnost uvođenja sankcija neposlušnim liderima, poput ukidanja plata.

Pa ipak, kako se moglo čuti od predsednika većinski srbskih opština sa severa Kosova i Metohije, oni su rešeni da ne menjaju svoje stavove, a ukazuju i na činjenicu da Priština i Evropska unija sada žele primeniti čak i ono čega nije bilo u pomenutom sporazumu, mada je po njima neprihvatljivo i sve ono što jeste parafirano u 15 tačaka sporazuma.

U svakom slučaju, kroz jučerašnju radosnu i svečanu atmosferu povodom Hristovog vaskrsnuća, mogao je da se oseti i pomalo neprijatan ton koji je podsećao na pretnje države Srbije upućene svojim sopstvenim građanima, Srbima na Kosovu i Metohiji. To je sigurno bio razlog da se među nekima pojavi sumnja i pitanje – može li u takvim okolnostima i srbska državnost na Kosovu i Metohiji da vaskrsne isto kao i Hrist na taj svečani dan?

Ratko Paić,