Rusija i Zapad oprečno o 17. martu, izveštaj UN i dalje tajna

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija ostao je duboko podeljen i, čini se, gorko posvađan po svim pitanjima koje se tiču razvoja situacije na Kosovu, što je u sredu uveče rezultiralo i potpuno oprečnim pogledima Rusije i Zapada na martovske nerede u Kosovskoj Mitrovici.

Formalne konsultacije sazvane kako bi ambasadori petnaestočlanog tela svetske organizacije dobili priliku da diskutuju o nalazima istražnog tima koji je predvodio ugandski diplomata Fransis Sekandi pokazale su, po ko zna koji put u poslednjih godinu dana, da velike sile nemaju načina da premoste razlike u stavovima oko kosovske krize.

Policija UNMIK-a upala je 17. marta u zgradu Okružnog suda u Mitrovici, koju su nekoliko dana ranije okupirali Srbi, bivši pravosudni radnici, zahtevajući da budu vraćeni na posao. U seriji incidenata koji su usledili poginuo je ukrajinski policajac, a povređeno je više od 150 osoba, 64 policajca UNMIK-a, 24 pripadnika Kfora i oko 70 srpskih demonstranata.

Izveštaj Sekandijevog istražnog tima, koji je kompletiran pre više od dva meseca, ni ovaj put nije podeljen ambasadorima najmoćnijeg tela svetske organizacije, iako su se i Rusija i zapad načelno složili da bi javno objaljivanje dokumenta bio najbolji potez. Odluku da li će i u kojoj formi izveštaj biti objavljen doneće sekretarijat UN, odnosno prvi čovek svetske organizacije Ban Ki-mun.

„Apsolutno je jasno da je odluka o upadu u sud bila pogrešna...Čelnicu UNMIK-a morali su da pokažu više strpljenja pre svega jer je bilo jasno da ima napretka u razgovorima između UNMIK-a i demonstranata," rekao je ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin posle konsultacija.

Britanska predstavnica na sednici Saveta bezbednosti, Karen Pirs je, međutim, optužila srpske „ekstremiste za unapred smišljenu akciju koja bi točak istorije trebala vratiti u 1999. godinu."

„Oni su tražili način da otvore vrata mekoj podeli Kosova," rekla je Pirsova, očigledno nezadovoljna rezultatima istrage koju je izveo poseban tim imenovan na zathev Rusije i Srbije od generalnog sekretara UN Ban Ki-muna.

Pirsova je, istovremeno, pohvalila poteze koje su povukli tadašnji šef UNMIK-a Joahim Riker i njegov zamenik Lorens Rosin, rekavši da su ta dvojica diplomata u teškim trenucima doneli odgovarajuće odluke.

Čurkin je, pak, pozvao generalnog sekretara UN da sankcioniše „neodgovorno i provokativno ponašanje" Rosina, koji je i u izveštaju Sekandijevog tima označen kao glavni mozak operacije koja se neslavno završila.

Diplomati na Ist Riveru, koji su prisustvovali „brifinzima" koje je tokom poslednjih nedelju dana održao zamenik generalnog sekretara UN Edmund Mule, rekli su za RTS Onlajn da je Sekandijev tim došao do zaključka da su Rosin i Riker „ne preterano mudru" akciju preuzimanja kontrole nad zgradom lokalnog suda naredili u zao čas i na osnovu tankih obaveštajnih podataka, ali u okvirima mandata misije svetske organizacije na Kosovu.

„Akcije UNMIK-a koje su prethodile 17. martu nisu bile izbalansirane, a u danu tokom kojeg je izbilo nasilje UNMIK nije obezbedio odgovarajuću medicinsku podršku... UNMIK je, ipak, delovao u okviru svog mandata", navodi se u Sekandijevom izveštaju.

Istovremeno, Riker i Rosin ukoreni su i zbog „ignorisanja" uputstava dobijenih iz njujorškog sedišta UN, obzirom da je akcija pokrenuta u nedenjama koje su usledile nakon što su kosovski Albanci, jednostrano, proglasili nezavisnost, što tamošnji Srbi nisu prihvatili.

Rusija je još ranije optužila svetsku organizaciju optužila za „šminkanje" izveštaja i bezrazložno odugovlačenje njegovog objavljivanja.

Punih pet meseci od tih incidenata, sud u severnom delu Kosovske Mitrovice još uvek ne radi.

Istraga je pokrenuta na zahtev vlasti u Beogradu, koje su tražile da se ispitaju okolnosti koje su pratije donošenje odluke da policija UNMIK-a, svom snagom, upadne u suštinski beznačajnu zgradu suda u Mitrovici i pokrene talas šokantnih incidenata i raskol u samom vrhu misije UN na Kosovu.

Odmah posle talasa nasilja ostavke su generalnom sekretaru ponudili i Riker i Rosin, ali i regionalni administrator Džerard Galuči, koji se još uvek nalazi na istoj funkciji, obzirom da je sve vreme upozoravao pretpostavljene na moguće posledice policijske operacije.

Kako navode zapadni diplomati u Prištini, Riker i Rosin su odobrili upad policajaca posle ozbiljnog pritiska čelnika kosovskih vlasti, koji su međunarodne zvaničnike „izazvali" da pokažu čvrstinu u rešavanju te krize.

„Sekretarijat UN je sproveo nezavisnu istragu, ali iz nekog razloga duže vremena nije odlučivao da obavesti o njenim rezultatima zainteresovane strane, između ostalog i članice Saveta bezbednosti UN", rekao je ranije Čurkin, optužujući Rosina da je "signal za sprovođenje takve akcije Rosin dobio ne iz UN, već sa drugog mesta".

Šef srpske diplomatije pozdravio je rezultate izveštaja navodeći da će taj dokument u budućnosti predstavljati ozbiljno upozorenje svim budućim predstavnicima međunarodne zajednice, pre nego što požele da se upuste u slične avanture.

Nekadašnji premijer Kosova i gradonačelnik južnog, albanskog dela Kosovske Mitrovice Bajram Redžepi je, međutim ocenio da Sekandijev izveštaj „amnestira ekstremiste".