Šešelj tvrdi da Hag sprema lažne svedoke

Vojislav Šešelj, koji već četiri godine čeka u zatvoru u Sheveningenu da protiv njega počne proces zbog ratnih zločina koje je navodno počinio tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji početkom devedesetih godina, ne odustaje od zahteva da se zbog nepoštovanja Haškog tribunala krivično gone glavna haška tužiteljka Karla del Ponte i tužioci H. Uerc-Reclaf i Danijel Sakson.

Krivičnu prijavu protiv glavne haške tužiteljke, koju je objavio u 10.000 primeraka u svojoj knjizi „Ili Karlin svedok ili smrt” i koja sadrži izjave 18 svedoka, Šešelj je nedavno potkrepio sa 16 novih izjava svedoka koji tvrde da su bili izloženi pritisku haških istražitelja. Među njima su i udovica pokojnog Milana Babića, Dušanka Babić, i Zoran Mijatović, bivši zamenik šefa Državne bezbednosti MUP-a Srbije.

Lider Srpske radikalne stranke, koji je dobrovoljno došao u Hag 23. februara 2003. godine, samo deset dana nakon što je protiv njega podignuta optužnica, prošle je godine svojim štrajkom glađu stavio Haški tribunal na veoma teško iskušenje. Od štrajka je odustao tek kada je sud u Hagu ispunio njegove zahteve u vezi sa pravom da sam vodi svoju odbranu tokom procesa, čime je postupak protiv njega vraćen na početak.

Šešelj sada tvrdi da tužilaštvo ima svedoke koji su prihvatili da lažno svedoče, odnosno koji su spremni da ga lažno optuže. Dokazuje to na primeru Milana Babića koji je, po njegovim rečima, trebalo da bude krunski svedok u procesu protiv njega, i tvrdi da je Babić, „pošto mu je prekipelo od lažnih svedočenja, izvršio samoubistvo u toku svedočenja protiv Milana Martića”.

Sudsko veće Haškog tribunala odlučilo je odloži odlučivanje o Šešeljevom zahtevu za pokretanje postupka protiv glavne tužiteljke i njenih saradnika dok se Šešelju ne završi suđenje, koje tek treba da počne u novembru, ali vođa radikala iz Sheveningena poručuje da je to samo „vešt manevar” da se Del Ponteova oslobodi eventualne odgovornosti i zato je uložio žalbu na nalog sudskog veća o odlaganju.

Tužilaštvo, sa svoje strane, u potpunosti odbacuje sve što Šešelj navodi u svojim optužbama. Smatra da je cela priča bez osnova i da sudsko veće treba da odbaci njegov podnesak.

„Tužilaštvo Haškog tribunala nikada nije, to ne čini i nikada neće niti pretiti niti na bilo koji drugi način uticati na svedoke”, kaže u izjavi za „Politiku” Olga Kavran. Portparol haškog tužilaštva podseća da pred Haškim tribunalom svi svedoci svedoče pod zakletvom „da će govoriti istinu i samo istinu” i da za svedoka za koga se utvrdi da laže postoji opasnost da protiv njega bude pokrenut postupak. „Osim toga, suđenja se zasnivaju na raznim dokaznim materijalima a ne samo na izjavama svedoka”, kaže Kavranova.

Nepoštovanje suda je teško krivično delo za koje je Pravilnikom o postupku i dokazima Haškog tribunala predviđena kazna od sedam godina zatvora ili novčana kazna od 100.000 evra ili i jedno i drugo.

Šešeljev pravni tim, u kome se nalaze i poslanici Skupštini Srbije Aleksandar Vučić i Zoran Krasić, tvrdi da Karla del Ponte danas dolazi u Beograd kako bi „zaustavila prikupljanje izjava protiv tužilaštva”.

„Lica koja su nam dala izjave pozivali su iz haškog tužilaštva, pa čak i iz našeg tužilaštva, i pitali zašto su dali izjave”, tvrdi Krasić.

Generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vučić najavio je da će ta stranka pokrenuti „odgovarajuće pravne postupke” protiv portparola Specijalnog tužilaštva za ratne zločine Bruna Vekarića, jer je, navodno, u više navrata vršio pritisak na jednog svedoka iz Srema i ucenjivao ga da lažno svedoči o ulozi Vojislava Šešelja i SRS u ratnim zločinima, obećavajući mu da će živeti u materijalnom blagostanju. „Bruno Vekarić je prema iskazima do kojih je došla SRS, u Sremu, na području Rume, više puta pritiskao i ucenjivao svedoke obećavajući im da će živeti u materijalnom blagostanju i tražio da prihvate da ispričaju sve ono što od njih Specijalno tužilaštvo za ratne zločine traži”, rekao je Vučić.

Kolegijum Tužilaštva za ratne zločine Srbije osudio je „neistinite tvrdnje generalnog sekretara SRS-a na račun portparola tužilaštva Bruna Vekarića.

Prema navodima tužilaštva, „u periodu koji se navodi kao vreme prestupa portparola, on je bio na službenom putu u inostranstvu, o čemu u tužilaštvu za ratne zločine postoje svi materijalni dokazi.”

U izjavi za „Politiku” Bruno Vekarić kaže da Haški tribunal vodi posebne istrage i da domaće tužilaštvo nije uključeno u proces protiv Šešelja.

Olga Kavran kaže da Del Ponteova u Beograd dolazi u radnu posetu čija je svrha da se sastane sa zvaničnicima koji na političkom i operativnom nivou rade na pitanjima saradnje sa tribunalom.

„U saradnji Srbije sa tribunalom postoje mnoga bitna pitanja kojima će se baviti Del Ponteova i njeni sagovornici, a pitanje neosnovanih optužbi Vojislava Šešelja ne spada među ta pitanja”, tvrdi portparol haškog tužilaštva.

Suđenje u novembru

Pretpretresni sudija Žan Klod Antoneti je ocenio da je novembar najpovoljniji za početak suđenja Vojislavu Šešelju.

Šešelj je optužen za zločine u Vukovaru, Voćinu, Bosanskom Šamcu, Zvorniku i Hrtkovcima u Vojvodini, od 1991. do 1993. godine. Izmenjenom optužnicom, optužbe su proširene i za više od 500 ubistava, a spisku gradova u kojima su počinjeni zločini, a s kojima je on doveden u vezu, dodati su Sarajevo, Mostar, Nevesinje i Bijeljina.

Tužilaštvo je, kasnije, suzilo optužnicu po nalogu sudskog veća tako što neće biti izvođeni dokazi o navodnim zločinima u Zapadnoj Slavoniji, Brčkom, Bijeljini i Borašnici odnosno Boračkom jezeru i Bosanskom Šamcu.

Šešelj se predao i dobrovoljno došao u Hag 24. februara 2003. godine pošto je protiv njega deset dana ranije objavljena optužnica. Pred sudom je 26. februara 2003. izjavio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice.