U Rusiji Dan parlamentarizma

27. april je Dan ruskog parlamentarizma. Upravo tog dana 1906. godine u Tavričeskom dvorcu u Sankt-Peterburgu počela je radi prva Državna duma. Prvi poslanici su se latili posla sa entuzijazmom – od njih je zavisilo formiranje zakona koji je trebalo da poboljšaju život u zemlji.

Započele su debate o zemlji za seljake, o tome kako da se olakša rad radnika, o vojnoj službi. Tačke bgledišta su bile najrazličitije, ponekad dijametralno suprotne. Sastav ruskih Državnih duma je bio višepartijskih i multinacionalni. One su predstavljale većinu slojeva društva – birali su se čak seljaci.

U carskoj Rusiji parlament je biran četiri puta. Prva Duma je postojala svega 72 dana, posle čega ju je raspustio car, da tako kažemo, zbog drugačijeg mišljenja. Ona je ušla u istoriju kao Duma narodnog gneva. Poslanici su tražili amnestiju političkih zatvorenika i političke slobode. Oni su usvojili rezoluciju o nepoverenju vladi i tražili njenu ostavku. Sudbinu prve ponovila je i druga Duma 1907. godine. Tek treća je bila popustljiva i radila je pun mandat. Četvrta, poslednja u istoriji samodržavne Rusije, bila je izabrana nešto pre početka Prvog svetskog rata. A prekinula je svoje postojanje 1917. godine, rekao je Sergej Nariškin, predsednik donjeg doma ruskog parlamenta.

- U februaru 1917. godine posle odricanja Nikolaja Drugog od prestola Državna duma je bila jedini neosporni legitimni institut vlasti koji je formirao Privremenu vladu. Rusija je mogla da se osloni na pravo, a ne samo na silu. Ali nažalost to je bila poslednja usluga koju je predrevolucionarna Duma pružila svojoj zemlji. Pri tome ona je uspela da pokaže da čak najoštriji konflikti mogu da se uvedu u okvire normalnog političkog procesa i, naprotiv, neželja da se razmatraju u parlamentu važna pitanja koja interesuju društvo može da ima najpogubnije posledice.

Savremena Državna duma je rođena krajem 1993. godine. Njena sudbina je tekla uspešno. Radi duže nego njena prethodnica – već 20 godina u šest saziva. Jednim od važnih dostignuća ruskog parlamenta zakonodavci smatraju stvaranje kulture saradnje kako između frakcija unutar parlamenta, tkao i sa drugim granama vlasti – izvršnom i sudskom. Tokom nekoliko godina usvajaju se realni finansijski dokumenti. Pravna disciplika je osnova svake demokratske države, istakla je predsednik gornjeg doma ruskog parlamenta Valentina Matvijenko.

- Za ovih 20 godina rada mnogo je bilo učinjeno na formiranju zakonodavne baze nove države. Države sa novim političkim višepartijskim sistemom, tržišnom ekonomijom, koja živi po novom Ustavu. I danas parlament teži da učini sve da se naprave uslovi za razvoj zemlje i blagostanje građana. Za sada ne polazi sve za rukom, mnogo je problema, ali ipak sve što je učinjeno za ove godine nesumnjivo zaslužuje poštovanje. Smatram da je važan zadatak parlamenta jačanje kontrolnih funkcija delatnosti izvršni organa vlasti raznih nivoa.

Zanimljivo je što mnoga pravila prve Dume deluju i danas. Na primer, svaki zakon se razmatra u tri kruga i utvrđuju ga obavezno tri instance: dva doma parlamenta i šef države. Za 107 godina mnogo toga se promenilo, ali niz zadataka postavljenih u to vreme i dalje je aktualan za parlament i za državu. To je i napredak ekonomije, i socijalna pitanja, i obnova armije i problemi međunarodnih odnosa.

Lada Korotun,