Ratko Mladić je „srbski Žukov“, najveći srbski general posle Mišića

22.04.2013. god.

U Ruskom centru za nauku i kulturu „Ruski dom“ u Beogradu, održana je promocija knjige na ruskom jeziku Ljiljane Bulatović o generalu Ratku Maldiću - „Srbski general Mladić - Sudbina branioca Otadžbine“.

Na promociji su pored autora i sina generala Maldića Darka u prepunoj sali Ruskog doma govorili: deputat Državne Dume Ruske Federacije Pavel Dorohin (predsednik Ruskog komiteta za odbranu generala Ratka Mladića), sekretar Saveza pisaca Rusije Sergej Kotkalo, general Radovan Radinović i istoričar akademik dr Jelena Guskova.

Prvo se prisutnima obratila sama Ljiljana Bulatović, rekavši da je ovo već 6. knjiga koju objavljuje o generalu Maldiću. Prva je izdata davne 1996. godine. U knjigama se nalaze svi dostupni dokumenti i sve što treba da se zna o generalu Mladiću. Autorka je istakla da je svako izdanje pročitao i sam general Mladić i da iza svake reči on lično stoji. Tako da je to svojevrsni testament istine.

Bulatović smatra da se samim dolaskom ruske delegacije i članova Komiteta za odbranu generala Mladića u Beograd pojavila svojevrsna nada da sve što je pisano i objavljivljano o Mladiću nije bilo uzalud i da će oni sa naučne i političke strane sagledati ovaj problem. Pojavila se nada - naglasila je - da će uspeti da uzdrmaju tu groznu tvorevinu koja se zove Haški tribunal.

Ona je istakla da je u februaru ove godine delegacija na čelu sa Dorohinom bila prva zvanična delegacija Rusije u poseti Haškom Tribunalu i upitala ih šta oni tamo rade, i da ta činjenica uliva nadu da ta institucija biti prizvana pravnoj i političkoj odgovornosti i stavljena pod lupu. Da će biti utvrđeno: kako je taj sud osnovan, kako je hapsio, kako je presuđivao, i kako misli da traje?

Potom se prisutnima obratio sekretar Saveza pisaca Rusije Sergej Kotkalo koji je pored ostalog rekao:

„Drago mi je što sam došao i što mogu da vas pozdravim u ime Saveza pisaca Rusije i vidim ljude sa kojima sam imao priliku da se ranije vidim u Moskvi i sa kojima sam se susretao kad smo radili na na ovoj knjizi. Za nas Ruse veoma je značajno što je ova promocija u Ruskom domu.

Želim da se zahvalim ljudima sa kojima sam se susretao u ovim teškim godinama i koji su podvizavali nas Ruse. Među njima su bili patrijarh Pavle, episkop Atanasije i pokojni Dragoš Kalajić koji me je i upoznao sa generalom Mladićem.

Mnogi viđeni Rusi (pisci, skulptori...) dolazili su tada u Srbiju i pisali istinu i time doprineli prodoru istine u rusku javnost. Mi smo tada, koliko smo mogli, pomagali ljude iste vere.

Ovdašnji junaci su i naši junaci, a podvig koji je učinila Ljiljana Bulatović zajednički je slovenski podvig pisanja o herojima još za vreme njihovih života.

Mi nismo bili u stanju da zabeležimo i evidentiramo tu istinu koju je uspela da zabeleži i evidentira Ljiljana. I nije slučajno što svaki njen dolazak u Moskvu predstavnja opšteruski praznik. Zato što je i ona sama heroj. Jer, ko piše o svetima i sam postaje svetac.

Bez obzira kakva će biti politička situacija u Srbiji i kod nas u Rusiji, ljudi koji su opisani u ovoj knjizi jesu i zauvek ostaju junaci. Sveslovenski. Sve će proći. Prethodne vlasti su prošle, proći će i ova, a Mladić će ostati.

Svima vama i svekolikom srbskom narodu zelim da naša zajednička istorija ima više radosti i Sunca“.

General Radinović je autoru, knjizi i njenom glavnom junaku rekao:

„Poštovaoci generala Ratka Maldića, dugujem veliku zahvalnost gospođi Ljilji Bulatović što mi je pružila priliku da se obratim vama poštovaocima, prijateljima i saradnicima generala Mladića i što mi je pružila priliku da svojim nevelikim esejem o ovoj knjizi kažem nekoliko rečenica o liku i delu generala Mladića. Pošto nas je Ljiljina knjiga okupila, bio bi red da se govori o knjizi, a ja ću Boga mi, o Ratku, o generalu, a ne o knjizi. Neka o njoj govore oni koji to bolje znaju. O generalu Mladiću su govorili mnogi, govorili su naučnici, generali, političari, govorili su njegovi saradnici, njegovi prijatelji, meštani, novinari, publicisti i ko sve ne.

Došao sam do zaključka da su svi oni koji su ga voleli ili mrzeli bili njime fascinirani. Ima i onih koji su ga mrzeli i koji ga mrze i danas, ali im je onda bila čast da sa njime razmenjuju šapku. A sada žele da to zaborave, ali to je zapisano za vjeki vjekov.

Iz te fascinacije Mladićem, sam pojam generala postao je mit i kad se kaže Ratko Maldić - ne mora da se doda general, jer se to podrazumeva. I ja sam fasciniran Ratkom Mladićem. I ja - kad čujem reč general - jedino vidim Maldića, a za druge manje više. Ja ću ga uvek zvati General.

Moja fascinacija njime traje još dok je bio mlad. I ja sam tada bio mlad. U školi sam se divio njegovoj originalnosti jer je već tada razmišljao o krupnim stvarima o ratnim bitkama.

Početkom ’90-tih godina pratio sam njegove aktivnosti posle raspada naše zajedničke države. Pratio sam kako stvara vojsku, kako se stavio na čelo te vojske i kako sa svojim saborcima brani srbski narod ne samo u BiH. A da nije branio svoj narod u BiH - teško bi se odbranio i ovaj na Moravi. Jer da ga nije tamo - ne bi ga bilo ni na Moravi.

Uveren sam, a za to uverenje imam i neke reference, da ne budem lažno skroman, da je Ratko Mladić najtalentovaniji srbski vojnik od Mišića naovamo. I najveća je ljudska i planetarna nepravda što tako talentovan i darovit general nije bio vojskovođa neke velike vojske. I da na čelu te velike vojske vodi velike bitke.

On je vodio velike bitke i ući će u istoriju i izučavaće se na svim vojnim školama. Bio je veliki komandant malobrojne, ali velike vojske koja će takođe ući u neke od udžbenika iz kojihće se učiti kako se sloboda brani po svaku cenu, uz poštovanje svačijeg dostojanstva pa i dostojanstva svojih protivnika.

Mladić je legenda našeg naroda i umesto da ostane u legendi, naši neprijatelji, uz pomoć domaćih izdajnika su ga istrgli iz legende i predali da ga vuku po blatu haškog cirkusa. Time bi da istrgnu iz našeg pamćenja i da osramote to što je on zajedno sa svojim pametnim, časnim i sposobnim saborcima učinio. I kada već spominjem njih, mogu vam reći i to da istorija ratova ne pamti da se ikada na jednom malom mestu, u jednoj malobrojnoj vojsci skupilo toliko talentovanih i sposobnih komandanata, komandira i vojskovođa kakva je bila Vojska Republike Srpske. To je doista bila prava vojna elita.

Ona je uspela da formira Republiku Srpsku. To je jedini dobitak srbskoga naroda posle razbijanja države koja je stvarana milionima žrtava srbskoga naroda. Jedino Republika Srbska! A sve što se čini protiv generala Mladića i drugih koji su učestvovali u tom velikom delu nije ništa drugo nego pokušaj da se dokaže da je Republika Srbska nastala na zločinu i da ne može da opstane. To je naravno laž.

Da li će nam ogaditi tu legendu - to ne zavisi od njih. Oni se trude svim silama da to učine, ali to samo od nas zavisi. Ako mi ne dozvolimo da nam ogade tu legentu, onda i neće. Iskreno se nadam da će tako i biti.

Ratko Mladić je, kažu, vodio osvajački rat. Kakave li gluposti, kakav bezobrazluk! Ratko Mladić je vodio agresivni rat, a Srbi su bili agresori!

To su laži koje su iskonstruisane u tzv. međunarodnoj zajednici i politici tzv. slobodnog sveta, a domaći izdajnici su to oberučke prihvatili.

U prilog ovoj prljavoj laži navešću vam jednu besedu ministra inostranih poslova RS Alekse Buhe koju je izrekao na sednici 50. po redu u Sanskom Mostu 16. aprila 1994. godine.

Jedan poslanik se tada bio raspričao i počeo da kritikuje i pita zašto Vojska nije osvojila Sarajevo, Tuzlu, Zenicu, Bihać, Mostar? A umni Buha mu je na to rekao: Gospodine, mi nismo išli u osvajački rat, mi smo vodili odbrambeni rat. Nismo išli da osvajamo tuđe teritorije, već smo branili svoje. Nismo išli da napadamo i osvajamo tuđe narode, nego da branimo svoj.

Eto, takav rat je vodio Ratko Mladić i za takav rat je odabrao defanzivnu strategijsku koncepciju. A iz defanzivne strategije se ne može osvajati tuđa teritorija.

Da je odabrao defanzivnu strategiju vidi se i iz toga kako je grupisao vojne snage. On ih je grupisao po zonama odgovornosti. Svaki korpus je imao svoju zonu odgovornosti i morao je da brani tu teritoriju.

Mladić nije imao ni slobodne snage kojima bi napadao i izvodio ofanzivne operacije. Jer, strategijska vojna operacija nije vođena, a bez strategijske vojne operacije ne može se voditi rat.

Ratko Mladić nije hteo, a nije ni smeo da vodi rat. To izgleda contraditio in adjecto, ali je on zaista vodio rat za odbranu teritorije svoga naroda. To je radio na najbolji i najlepši način.

Svi koji su hteli da to ospore nisu mogli pa je čak i taj zlokobni Dejtonski sporazum verifikovao Republiku Srpsku što je zasluga Ratka Mladića i njegovih saboraca.

Na kraju, želim da poručimo našem generalu: da je on, uprkos svemu za šta mu tamo sude, a u sudaru sa krivokletnicima - nisu mu velike šanse, za nas legenda i da će ostati legenda. Mi znamo šta on nama znači i tako će ostati za sva vremena. On ostaje u legendi sa svim drugim besmrtnicima našeg naroda koji su svoje živote i dela ugradili u temelje našeg opstanka.

Uveren sam da će doći vreme kada će neka pokoljenja, da li ova ili neka sutrašnja, podizati spomenik Maldiću kao što to čine vojvodi Putniku i da će na tom spomeniku stajati epitaf: Zahvalna Otadžbina.

Predsednik ruskog Komiteta za odbranu generala Ratka Mladića, deputat Državne Dume RF Pavel Dorohin rekao je okupljenima u Ruskom domu:

„Želim da vas pozdravim u ovoj sali u ime Državne Dume i da vam se zahvalim na ovoj večeri. Krajem decembra prošle godine u Državnoj Dumi osnovan je Komitet za odbranu generala Mladića. Bio sam počastvovan što sam izabran za njegovog predsednika i zato sam večeras ovde. U sastav Komiteta ušlo je dosta istaknutih ljudi, među kojima pisci i javni radnici, kao i dvadesetak deputata Državne Dume RF. Veliki značaj ima i to što je u sastav Komiteta ušao i veliki prijatelj srbskog naroda, bivši predsednik vlade RF akademik Jevgenij Primakov.

Jedan od osnovnih zadataka koji smo preuzeli bila je poseta general-pukovnika Ratka Mladića u zatvoru. Bili smo svesni da je taj kontakt sa generalom Mladićem karika istog lanca. Haški tribunal i njegove sudije su simbol odsustva svakog prava i bezakonja.

Vi znate kojom brzinom je taj tribunal osnivan i koliko je bio spreman da kazni one koji su bili neugodni za NATO. Srbija i srbski narod su bili meta broj jedan.

Drugi naš cilj je da pažnju međunarodne javnosti što više usmerimo na rad tribunala. Želimo da on bude raspušten i rasteran jer je političko-disciplinski organ zemalja NATO.

Kad smo se u februaru videli sa generalom, videli smo sa kolikim entuzijazmom nas je on dočekao. Ponudio nas je srbskim hlebom koji smo zajedno okretali, moleći se.

Prvih pola sata, od ukupno dva koliko nam je bilo na raspolaganju, samo smo slušali generala jer je on imao potrebu da nam govori.

Sa ministrom pravde Srbije smo se dogovorili o zajedničkoj akciji koju koju treba da vodimo.

Vi znate kakav odnos Rusija ima prema radu Tribunala. Na svakih šest meseci Tribunal podnosi izveštaj o radu SB UN koji istovremeno donosi odluku o produžavanju rada sudijama.

Ovaj put ćemo insistirati da Rusija, koja ima pravo veta, taj veto i upotrebi i stavi zabranu na izbor sudija i time okonča rad tribunala.

General Mladić je prilikom susreta ispoljio još jednu svoju vrlinu. Kad smo mu rekli da ćemo se truditi da ga izvučemo odavde, on nam je odgovorio: „Deco, izvucite ostale, a mene ostavite za kraj“.

Sloboda generalu Mladiću!“.

Prijateljima i poštovaocima generala Mladića obratila se i Jelena Guskova, rekavši:

„Hvala vam što ste došli. To je znak da vaše srce nije ravnodušno. Jer, veoma je teško govoriti o pobedi kad vi kažete da niste pobedili. Kad ceo svet o vama govori da ste zločinci. Vrlo je teško govoriti o pobedi kad u Bosni i Hercegovini pričaju drugu priču.

Srbski narod strada već više od 20 godina. A proći će još mnogo vremena i sve će proći, a vaši heroji će ostati.

Danas to saznanje vi čuvate, a ljudi kao Ljilja Bulatović potrebni su da bi tu temu - temu stradanja i heroizma srbskog naroda - držali na visokom nivou.

Trebalo je pisati knjige koje će ostati u istoriji: knjige o Srebrenici, o stradanjima žena, o stradanjima logoraša i o herojima kakav je Ratko Mladić.

Nadam se da dolaze druga vremena u kojima će se vrlo lako govoriti o svemu, o herojima srbskog naroda.

Zahvaljujem se Ljiljani još jednom, ali moram da se zahvalim i njenom mužu koji ju je u svim teškim danima podržavao, onda kad je danonoćno pisala, kad je po zovu srca obilazila stradalna mesta.

Želim još da kažem da se general Mladić nije slučajno pojavio u vašoj istoriji. On se pojavio isto kao i Žukov u najtežem vremenu kad se narod u Drugom svetskom ratu borio protiv fašizma. General Maldić se pojavio jer je vašoj zemlji bio potreban. Koliko bi života još bilo izgubljeno i koliko bi stradala Srbska zemlja bez takvih generala kakav je bio general Mladić.

I najlepše je to što je živ. Videli smo ga, razgovarali smo sa njim. Neverovatno je borben.

Njemu je u Hagu zabranjeno sve. Na primer, u sudnici mu je zabranjeno da govori, da na cedulju napiše advokatu kad nešto želi da kaže.

Još jedan primer. On je jednom ušao u sudnicu u ruskoj vojnoj šapki i rukavicama. Svi smo se čudili i pitali zašto?

Pa on je na takav način pozdravio Ruse!

To pokazuje da on najveću nadu polaže u Ruse.

Kad je došla ruska zvanična delegacija, oni su od generala tražili potvrdu da je to zvanična delegacija. Zamislite nisu od Dume tražili potvrdu nego od generala i sve što je trebalo - dobili su i na kraju su morali da odobre posetu.

Kad smo došli, to je bila ogromna sreća za sve Srbe, to je ulilo nadu u spas i u to da je ipak neko obratio pažnju na tu nepravdu koju smo videli.

Deputat Dorohin je preuzeo funkciju predsednika Komiteta za odbranu generala Mladića. Znate, često kažem da je to čovek-tenk. Ako je nešto rekao - uradiće. Mnogi samo pričaju, a ništa ne rade.

Znači, delegacija Komiteta je bila u Hagu, a sada smo napravili plan rada i nemamo nameru da ostavimo taj Tribunal na miru.

General već daje poruke šta treba da se uradi.

Veoma sam srećna što će se sutra osnovati srbski deo Komiteta za odbranu generala Mladića u Srbiji.

To će biti naša zajednička akcija, zato su predstavnici Komiteta i deputat Dorohin došli da učestvuju u otvaranju tog komiteta.

Srećni smo što se za našeg života pojavio takav general kakav je Ratko Mladić. Bilo je još takvih i svima njima veliko hvala. To su branitelji svoje Otadžbine i sledećim generacijama mladih srbskih muškaraca biće primer kako treba braniti svoju zemlju.“

U programu u Ruskomdomu učesvovao je i mešoviti hor iz Bjeljine koji je otpevao set ruskih i srbskih pesama.

Goran Šimpraga,

Izvor
fakti.org/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

RT: Kusturica zahvaljuje RT-u što mu je otvorio oči o Americi

RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj

Patrijarh Kiril odlikovao Kusturicu, a čestitao mu i Lukašenko. Festival se danas završava

Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.

Kurski pravac: oslobađanje Darjina

Stanje do 20:00, 24.11.2024.

Nema govora o mobilizaciji – Kremlj

Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.

„RT.Dok: Vreme naših heroja” počelo na Mećavniku uz pozdrave Ljubimove, Kosačova, Zaharove, Kusturice…

U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.

Hronika specijalne vojne operacije za 22.1..2024.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za

Ostale novosti iz rubrike »