Kapitulacija Srbije – Rusiji preostaje da se zaprepasti i prizna suvereno Kosovo?

„Pregovori su završeni. Sporazum su potpisali šefovi obe vlade“, saopštila je u Briselu novinarima glavni predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednost Ketrin Ešton. „Premijer Kosova“ Hašim Tači je izjavio: „Sporazum koji su parafirali šredstavnici dveju država pokazuje da Srbija de iure priznaje Kosovo“. I eto, to se dogodilo 19. aprila 2013. godine, posle deset nastavaka pregovora Beograda sa Kosovom na najvišem nivou. Srbija se odriče kontrole nad severnim enklavama i priznaje nezavisnost Kosova.

Pre toga, 17. aprila 2013. godine je u Briselu završen deveti nastavak pregovora na najvišem državnom nivou, između premijera Srbije Ivice Dačića i „premijera Kosova“ Hašima Tačija. Tada je, ponovo, kao posrednik učestvovala Ketrin Ešton.

Pregovori Srbije sa Kosovom su počeli u novembru prošle godine. Njihova kritična tačka je bila u osmom nastavku, koji se 3. aprila 2013. godine završio bez rezultata. Cilj pregovora je, posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova od pre 5 godina, izvršenog uz podršku Zapada, bio „normalizacija odnosa“. Do tog trenutka, Srbija već 10 godina nije imala kontrolu nad Kosovom, koje su okupirale snage NATO-a. Tokom pregovora, najspornije pitanje je bio status severnih delova Kosova, koje naseljavaju Srbi. Severno Kosovo, koje drugačije zovu i «Ibarski Kolašin» se sastoji od tri opštine: Leposavića, Zvečana, Zubinog potoka, i dela Kosovske Mitrovice. Tu se radi o sudbini 50.000 Srba koji tamo žive. Oni su naseljeni na teritoriji od 1.260 kvadratnih kilometara, i u stvari žive sopstvenim životom. U tim enklavama, Beograd drži pod kontrolom tzv. «paralelne strukture» - što podrazumeva policiju, bolnice i škole. Te se strukture finansiraju iz budžeta Srbije, koja na taj način de facto ostvaruje svoj suverenitet nad tim delom Kosova koje je proglasilo svoju nezavisnost. Kosovski Srbi su kategorično protiv bilo kakvog sporazuma koji bi ih odvojio od Srbije. Beograd se saglasio da prizna nezavisnost Kosova pod uslovom da se srbskim oblastima pruži autonomija koja bi ličila na bosansku varijantu.

Posle prekida pregovora 3. aprila, kako Dačić, tako i Ešton su ubeđivali izveštače da postoji nada za njihov nastavak. Komesar za proširenje EU Štefan File je nedavno izjavio da je došlo vreme da Kosovo i Srbija potraže budućnost, a ne prošlost. Kako bi do nastavka pregovora od 17. aprila došlo, Evropska komisija je odložila iznošenje izveštaja (planiranog za utorak) o procesu ulaska Srbije u EU. Međutim, i od ranije je bilo poznato da Brisel ne nudi Srbiji konkretan datum za početak pregovora za ulazak u EU.

Uoči sledećeg nastavka briselskih pregovora srbskog i kosovskog premijera u utorak, 16. aprila, Berlin je posetio „ministar spoljnih poslova Kosova“ Enver Hodžaj. Razgovarao je sa ministrom spoljnih poslova Nemačke Gvidom Vesterveleom. Na konferenciji za štampu posle toga, Vestervele je ponovo podvukao da je pomirenje uslov ulaska u EU. To nije bila poruka poslata toliko Kosovu, koliko Srbiji. Berlin je ponovo demonstrirao svoju nepopustljivost prema Srbiji i uslovnu podršku Kosovu. Vestervele je izjavio: «Sporazum o početku pregovora sa Srbijom o njenom stupanju u EU - što bio ona želela da dobije tokom ovog leta, biće znatno usporen ako se ona ne sporazume sa Kosovom». Nemačka je tako na sebe preuzela inicijativu za vođenje politike EU u državama «Zapadnog Balkana». Kosovski nepopustljiv stav na pregovorima sa Srbijom pojačava i činjenica da je Nemačka insistirala na tome da će pregovori o «paktu stabilizacije i asocijacije» sa Kosovom započeti potpuno nezavisno od rezultata pregovora sa Srbijom. U intervjuu nemačkim medijima, srbski premijer Dačić se požalio: «Nemačka nameće nepotrebne uslove, uz sve one koje je već iznela... Vlada pogrešno mišljenje da ste vi, vršenjem pritisaka na Srbiju, u stanju da rešite sve probleme na Balkanu».

SAD, EU i Nemačka smatraju da podela Kosova može destabilizovati ostale postjugoslovenske države, kakve su Makedonija i Bosna. SAD odbacuju i plan «razmene» kontrole Beograda nad Kosovskom Mitrovicom i Prištine nad Albancima u Preševu, u južnoj Srbiji. SAD, EU i Nemačka su odlučile da pomoću nepokolebljivog držanja Prištine izvrše dodatni pritisak na Beograd. Usled toga, pregovori su doživljavali neuspeh u svakom nastavku, ali su se uprkos tome i nastavljali. Tokom njih izrazila su se i neslaganja u beogradskom rukovodstvu, što je Kosovarima bila inspiracija za održavanje nepopustljivosti sopstvenih stavova.

U sredu, 17. aprila, pregovori su završeni bez rezultata. Onda su Beograd upozorili po poslednji put da, ako do sporazuma sa Prištinom ne dođe do 22. aprila, u junu neće doći do davanja datuma o početku pregovora Srbije sa EU. Zašto do 22. aprila? Tada će se održati savetovanje ministara spoljnih poslova EU, koje treba da prihvati izveštaj Evropske komisije o Zapadnom Balkanu. U izjavi koja je objavljena sledećeg jutra, 18. aprila, Ketrin Ešton je upozorila da «preostaje svega nekoliko sati» do postizanja sporazuma.

U međuvremenu, u Evropskom parlamentu poslanici su glasali o rezoluciji o integraciji Kosova sa ostatkom Evrope. Prihvatili su i izveštaje o napredovanju Srbije i Crne Gore prema EU. EP je prihvatio i izveštaj o potpunoj spremnosti Hrvatske da do 1. jula 2013. godine stupi u članstvo EU. EP je pozvao Nemačku i Dansku da do tada ratifikuju sporazum o ulasku Hrvatske u EU; sve ostale članice EU su već taj sporazum ratifikovale. EP je pozvao članice EU da ne organičavaju slobodno kretanje građana Hrvatske na teritoriji EU posle njenog stupanja u članstvo.

Što se Srbije, Crne Gore i Kosova tiče, poslanici EP su, kao i obično, ponovili zahteve za borbu protiv korupcije, organizovanog kriminala, za nezavisnost sudstva i medija, za šta su, razume se, neophodne reforme. EP smatra da Srbija datum o početku pregovora o stupanju u EU u «najboljem slučaju» može dobiti u junu ove godine. Na taj način, i strazburški poslanici EP su bili upotrebljeni za vršenje dodatnog pritiska na Srbiju.

Kako reče Ešton, 19. aprila, «pregovori su nastavljeni“. I tako je srbsko rukovodstvo predalo Kosovo baš u tom «poslednjem minutu». Došlo je do desetog nastavka pregovora, i postignut je sporazum. Priština je pristala na simbolični ustupak Beogradu. Za sada nije poznat tekst sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije sa Kosovom. Jedino se javlja da su Dačić i Tači postigli sporazum o funkcionisanju srbskih opština na Kosovu. Kako je izjavio učesnik u pregovorima, srbski vicepremijer Vučić, prihvaćena je želja (kakva?) Srbije o predstavljanju Kosova u međunarodnim organizacijama.

U međuvremenu, u Briselu je saopšteno da se srbska delegacija po završetku pregovora sa Kosovarima, zaputila u štab NATO-a, gde će se razmatrati pitanja odsustva srbskih oružanih snaga u severnom delu Kosova i garancije za bezbednost kosovskih Srba.

Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen je još ujutro 19. aprila, pre početka pregovora Dačića sa Tačijem, izjavio da je NATO spreman da preuzme neophodne funkcije ako dođe do sporazuma Beograda sa Prištinom. To sve znači da će policijska kontrola nad srbskim enklavama preći na NATO-ov kontingent KFOR, a nekada docnije, od njih – Kosovarima.

Prethodnog dana, u južnom mađarskom gradu, Segedinu, srbski navijači vaterpolo kluba «Crvena zvezda» su pretukli predsednika stranke LDP Čedomira Jovanovića, koji zastupa odvajanje Vojvodine od Srbije. Kako su objasnili Mađari, uzrok tome je bilo Kosovo. Jovanovića, saveznika eks-predsednika Srbije Borisa Tadića, pretukli su zbog predaje te pokrajine. Usput su batine dobili i njegova žena i prijatelj, kome su slomili nos i vilicu.

Posle onoga što se u Briselu u petak dogodilo, treba iščekivati reakciju Srbije i kosovskih Srba.

U zaključku treba istaći da sporazum Kosova i Beograda predstavlja potpuni neuspeh diplomatije Smoljenskog trga[1]. Tokom poslednje godine, posle izborne pobede Nikolića, naše diplomate su se pretvarale da imaju nekakve posebne odnose sa srbskim rukovodstvom, koje, opet, ima za svoju spoljnu politiku i smer prema Rusiji. Sada, ruskoj diplomatiji jedino preostaje zaprepašćenje, da saopšti nešto uljudno o suverenoj volji Beograda, i da pokušavajući da pretekne Rumuniju trči da prizna suvereno Kosovo. Jer i za nova ruska diplomatska predstavništva u Prištini će biti potrebna i nova kadrovska mesta za «najbolje» diplomce MGIMO[2]-a.

Dmitrij Smuškin,

https://www.regnum.ru/news/polit/1651161.html

Sa ruskog posrbio Vasilije Kleftakis