Zar ćete dati jednom grobaru, lopovu i alkoholičaru da tek tako predaju Srbiju?

Razmišljala sam kako da počnem ovo pisanije. Trebalo mi je dosta vremena da se smirim. Sa jedne strane sam znala da će do ovoga da dođe, a sa druge opet nisam verovala da će ova kvinsliška vlada smeti da potpiše kapitulaciju. Da se pred celim svetom smeškajući u kamere izljubi sa Ketrin Ešton  i da pružajući ruke jedni drugima  čestitaju nezapamćenu izdaju jedne  zemlje. Da se zatim opijeni „uspehom“  bez straha i vrlo smelo vrate  u svoju zemlju i narodu saopšte  svoj „diplomatski podvig“.

Nije još sve gotovo i nismo predali Kosovo, upravo sa tim rečima se već obratio Aleksandar Vučić demantujući Hašima Tačija koji nije mogao da skloni zadovoljni  osmeh sa lica zbog parafiranja sporazuma  između „dveju država“. Dotle smo  stigli da narod više veruje rečima jednog ratnog zločinca i koljača Srba nego svojim predstavnicima vlasti. Treba  li nam to?

Prozvala sam danas  komadanta žandarmerije Bratislava Dikića sa pitanjem da li je Srbin  samo u onim trenutcima kada mu treba  podrška srbskog naroda, jer mu se zaljuljala pozicija ili će i sutra  kada se u Skupštini bude odlučivalo o ovom kapitulantskom sporazumu  stati na stranu naroda štiteći i  taj narod i Ustav pred kojim  se zakleo da će ga štiti?

Sada i na delu vidimo reči ivice Dačića koji veli da Ustav  nije sveto pismo. Očigledno je da za takve ljude ne postoji ništa  sveto. On je, Ivica Dačić, svoju zemlju  na Kosovu i Metohiji davno prodao pa misli da svi treba da idu  njegovim putem.

Aleksandar Vučić je pre  samo dva dana dobio nagradu čoveka godine, zaslužio je, njegovo ime uz ostatak  vlade pamtiće generacije po najvećem zlu koje je zadesilo Srbiju. Ova  vlada je učinila čak i ono  što žute demokrate nisu uspele, zakopala je Srbiju.

Ovakva mirna smrt jedne  države na čije čelo je došao sam  otpad ljudskog roda još nije viđen. I zato se postavlja pitanje tim zapadnim službenicima da li znaju kolika je snaga naroda i da su oni na tim  mestima upravo zahvaljujući narodu?!

I da ne govorimo samo o tome da je Kosmet srce Srbije, da je Srbima večeras otrgnuto to srce i da su mnogi, iako bi ova vlast želela da nije tako, ali nijednom Srbinu nije bilo svejedno dok je gledao kako mu kidaju to srce zbog koga je na hiljade srbskih majki zaplakalo, jer  im se sinovi i kćeri nikada nisu vratile boreći se upravo za njega. Ova  vlast je pljunula na svaku kap  krvi koja je prolivena ne hajući ni za narod, ni za grobove, ni za naše svetinje, ni žive ni mrtve ne poštujući, ostavljajući  čitavo rudno bogatsvo u rukama Šiptara  i zapadnih poltrona.

Današnji događaj promeniće  našu budućnost, ali promeniće i  budućnost tih politikanata, jer  se ovakva izdaja i predaja NAŠE zemlje ne može sakriti ni kroz kakve  nepoznanice i medijske spletke.

10.10.2010 na hiljade Srba  je došlo i okupiralo Beograd  ne želeći da mu pederi šetaju  gradom. Taj dan kao simbol  odbrane časti ne samo Beograda, već cele pravoslavne Srbije, biće zamenjen. Onog dana kada  bude zasedala Skupština da  raspravlja o ovom dogovoru, celoj  Srbiji je mesto u Beogradu. Tog dana odlučivaće se o  budućnosti svakog Srbina. Zar  ćemo dopustiti da nekoliko  zapadnih plaćenika odlučuje  o našoj sudbini? MI, NAROD ove  zemlje, SRBI mi smo ti koji  će odlučiti i o svojoj sudbini  i o sudbini tih izdajnika.

Mi smo Skupština, mi smo  država i mi smo jači od svake  vlasti i vreme je da pokažemo tim  hoštaplerima i lopužama gde im je mesto i svoju snagu i svoju  ljubav prema ovoj jednoj jedinoj  zemlji koju imamo.

Stanemo li sada, ustuknemo  li tog dana, neće ni oni stati, deo  po deo će cepati ako vide da se niko nije pobunio dok na kraju ne budemo tuđini u sopstvenoj zemlji. Moj čukundeda, pradeda i moj deda su branili  ovu zemlju, i Vaši preci su ginuli za nju, zar ćete dati jednom grobaru, lopovu i alkoholičaru da je tek  tako predaju?

Zar vi mislite da će nas  ikada EU dočekati, da ćemo mi ikada  išta imati od te Evropske unije? Pa zašto Nemačka, Britanija, Španija, Grčka ili bilo koja zemlja čiji su radnici na ulicama nije dala deo svoje zemlje ?

Mi nećemo prodavati, može nam se silom uzeti privremeno (sila Boga ne moli, Bog silu ne voli), ali dobrovoljci nismo, ni u ovome  smutnom vremenu. Dobrovoljci smo  uvek bili, jesmo i bićemo za Srbiju, a ne za povlađivanje izrodima.

Zato je vreme za NAS, nemamo mi sto života i nemamo mi sto  država, imamo ovu sadašnjost danas, i ovu zemlju po kojoj hodamo još uvek slobodni, časni, hrabri. Ova  zemlja je naša majka. Toliko puta prekrajana i mučena, oklevetana zajedno sa nama. Ali nama je najlepša!

Za majku Srbiju se moramo boriti, nije ona kriva što je ovakvi bednici prodaju i što  je krive. Zar ćemo mi podržati ovakvu izdaju, zar ćemo ćuteći predati  našu zemlju? Jesmo li Srbi samo onog trenutka kada treba razapeti transparente, potući se na utakmici ili na fejsbuku?

Ostavite društvene mreže, svoje obaveze, izađite da odbranimo  svoju zemlju.

Nekada su i deca koja su mogla da drže pušku išla u  rat znajući svoju dužnost  i svesna veličine onoga šta brane, da brane svoje, svoju kuću, svoju  porodicu. Nema ni danas razlike. Mi smo Srbija koja sebe mora odbraniti!

Oprostite na, možda, ličnom zvuku ovoga pisanija, ali samosvojne ličnosti saborno čine narod- naciju. Vreme se primiče za još jedno  iznenađenje, kao što beše ono Kolubarskom  bitkom, ovoga puta građanskom hrabrošću  i svešću.