Ekskluzivno: Evo zašto su izdali Kosovo i Metohiju!

 Od 14. avgusta 2000. godine Unmik je preuzeo upravljanje „Trepčom“ na Kosovu i Metohiji i ona od tada posluje u dva pravna okruženja, kao dva pravna lica, što samo po sebi, tvrdi Kočanović, podrazumeva težak status.

U organizacionom smislu, kompanija je etnički podeljena na Trepču sever i Trepču jug. Sever čine rudnici i flotacija Leposavić, rudnici Crnac i Belo brdo, površinski kop Koporiš, Metalurgija olova Zvečan (topionica olova, rafinerija olova, prerada aku-otpada, transport robe…).

U okviru „Trepče jug“, gde rukovode i rade Albanci, nalaze se rudnici Stari trg, Ajvalija, Kišnica, Novo brdo, flotacije Prvi tunel i Kišnica, zatim, u Kosovskoj Mitrovici, Metalurgija cinka, Hemijska industrija i Fabrika akumulatora.

Od 1995. godine van „Trepče“ su Fabrika industrijskih baterija Peć, „Famipa“ Prizren i „Fapol“ Podujevo. SREĆNO U KONCE

Dok u užoj Srbiji preostaje uglja tek za narednih 35 godina, na Kosovu ga ima za još punih 16 vekova. Ako se zna da američki stručnjaci procjenjuju da zalihe uglja na Kosovu vrede petsto milijardi dolara ne treba da čudi zašto je ta teritorija veoma zanimljiva multinacionalnim kompanijama koje se bore za što bolju poziciju na tom prostoru.

Tema kosovskih „magičnih bogatstava”, prvi put pokrenuta je prije desetak godina. Tada je objavljen podatak o prirodnim bogatstvima koja Kosovo posjeduje: ogromne količine hroma (20 odsto od ukupne količine hroma u svijetu), nikla, cinka, magnezijuma, bakra, žive, srebra, zlata, bizmuta i drugih rijetkih metala. Procijenjeno je da kosovske rezerve uglja, prirodnog gasa i metala vrijede ukupno petsto milijardi dolara.

Tu procjenu, nešto kasnije, potvrdila je CIA u jednom od svojih izvještaja, u kojem je navedeno da, prema međunarodnim standardima Kosovo vrijedi dva puta više od Srbije, odnosno da ta južna pokrajina vrijedi petsto milijardi dolara, dok Srbija sa Vojvodinom, bez Kosova vrijedi tek oko dvjesto milijardi dolara. Prema procjenama UNMIK-a, koji je svojevremeno sastavio i objavio šta kosovski rudnici mogu da ponude svjetskim rudarskim kompanijama, na prvo mjesto, kao najznačajniji resurs, strani stručnjaci su, pored lignita, stavili rude cinka i olova.

Prema tim procjenama, na lokacijama Belo brdo, Crnac, Stari trg, Ajvalija i Novo brdo ima ukupno oko 21,5 miliona tona rude koja sadrži olovo, cink i srebro, u količinama ekonomski isplativim za eksploataciju. Osim toga, nudi se još i oko 1,7 miliona tona boksita (uz potencijalnih još četiri-pet miliona), kompleks „Feronikl“ sa oko 14 miliona tona rude u kojoj ima oko 1,3 odsto nikla i 0,07 odsto kobalta, zatim magnezit iz Strezovca (2,8 miliona tona) i Goleša (1,7 miliona tona).

Rezerve lignita procijenjene su na 8,3 milijarde tona uz još deset milijardi potencijalnih rezervi, koje je potrebno dodatno ispitati. U supertajni „adut“ kosovskih rudnika ubrajani su retki minerali, pre svega indijum, kadmijum, germanijum, talijum i galijum. Ti retki minerali koriste se u industriji visokih tehnologija, zbog čega mnogi smatraju da su ti resursi glavna meta „belosvetskih“ kompanija.

Eksploatacija olovno-cinkanih ruda obavljala se u više rudnika. Sa jamskim načinom eksploatacije aktivni su rudnici Belo brdo, Stari trg, Ajvalija, Kišnica, Novo brdo, Badovac i Žuta prla, a površinski su Koporić i Kišnica II.

Nezavisna komisija Kosova za rudnike i minerale (ICMM)predstavila je prve rezultate vazdušnog geofizičkog istraživanja Kosova. Naser Peci, zamjenik direktora ICMM-a, istakao je da je istraživanje pokazalo da Kosovo ima neočekivano veliki stepen potencijala u oblasti metala i minerala.

Posebno velike rezerve zlata, nikla i hroma, nalaze se ispod površine Kosova. Veće nego što se to mislilo. Ali, takođe i aluminijuma, bakra, željezne rude i rezervi olovo-cinka. Istraživanje je počelo u septembru 2006. godine.

Specijalno dizajnirana letelica za niske letove sakupljala je geofizičke podatke širom Kosova uključujući i magnetna polja, elektromagnetiku i radiometriku gama zracima. Istraživanje je sprovela zajednička Vazdušna geonaučna grupa (Joint Airborne Geoscience Capability) sastavljena od stručnjaka iz Finske institucije za geofizička istraživanja (GGeological Survey of Finland) i Britanske institucije za geološka istraživanja (British Geological Survey). 

Mada im sever Kosmeta nije sektor, ovamo su (sa jakim snagama Kfora) došli i Amerikanci i Nemci, u ime Amerike, za Trepču se bori ambasador ove zemlje u Prištini Kristofer Del, a za Nemačku lobira lično kancelarka Angela Merkel, koja od Srbije traži da se odrekne pokrajine i prizna nezavisno Kosovo. Ko će pobediti u ovoj igri još se ne zna: ako je suditi po najavama da će se Amerikanci povući s Kosova i Metohije, Trepča bi trebalo da pripadne nemačko-francuskim firmama, međutim, postoje i najave da će Amerikanci otići samo iz Bondstila, koji će postepeno popuniti Turci, ali da će pojačati svoje prisustvo u bazi Noting hil kod Leposavića odakle će na oku držati i rudna bogatstva u ovom kraju.

Spekulacije je odbacio komandant snaga SAD u okviru Kfora, pukovnik Džefri Lajten koji je rekao da se američki vojnici neće u 2012. godini povući sa Kosova. Trenutno je na Kosovu 1.477 američkih vojnika koji u sastavu Kfora, imaju za cilj pre svega da zaštite poslovne i vojne interese Vašingtona u regionu.Zvanično, Trepča i danas radi, ali niko tačno ne zna kako i koliko.

Tek kada su nedavno u Vučitrnu zarobljeni kamioni Euro-kopa iz Raške, koji su prevozili olovo- cinkani koncentrat iz Leposavića u Švajcarsku, saznalo se da deo Trepča koji je pod srbskom kontrolom: kopa, delimično prerađuje, a ponešto i izvozi. Prema nezvaničnim informacijama, isti koncentrat izvožen je u Bugarsku i Crnu Goru (luka Bar), a odatle u još nekoliko zemalja.

U Leposaviću rade rudnici Crnac i Belo brdo smanjenim kapacitetima, posebno od letos kada su zatvoreni Brnjak i Jarinje, radi i Flotacija Kopaonik u ovom gradu. Direktor Trepče Jovan Dimkić nikada nije objasnio kako posluje ovo preduzeće i pod čijom je kontrolom, a ovim pitanjima mnogo se, bar javno, nisu bavili ni Kfor ni Euleks, a ni Hašim Tači nije pokazivao preterano interesovanje za preuzimanje Trepče jer zna da je rudno bogatstvo plen onih koji su ga bombama doveli na vlast i ne dira u njihove interese. Stranci prvo žele da stabilizuju situaciju na severu Kosmeta, uspostave čvrste granice sa Srbijom i obezbede funkcionisanje „graničnih prelaza.

Zamenik kosovskog premijera Bedžet Pacoli pokušava da Trepču proda princu od Kenta Majklu. Veruje se da je Pacoli na Kosovo došao upravo iz razloga da bi trgovao bogatstvom u koje je Srbija ulagala milijarde dolara. Pre Drugog svetskog rata Britanci su dugo gazdovali Trepčom i iz nje izvlačili ogroman profit.

Iz Prištine ne kriju da su im najinteresantniji: Trepča i njeni rudnici (Stari trg, Belo brdo, Crnac, Koporić),brana, jezero i hidrocentrala Gazivode kod Zubinog Potoka, trafostanica Valač kod Zvečana… Svu ovu imovinu u Prištini smatraju vlasništvom države Kosovo i žele da prodajom napune praznu kasu, ali i „vrate dug“ Medlin Olbrajt, Vesliju Klarku, Kristoferu Delu, Vilijamu Vokeru i drugima koji su Kosovo gađali uranijumskim bombama, a sada se pojavljuju kao vlasnici ili predstavnici velikih kompanija koje žele da kupe najveće energetske objekte u pokrajini.

E sad me pitaš za granicu…okupacijom postavkom granicnih prelaza danasnjim potpisima na autonomiju srba unutar kosovske autonomnosti, stavljen je pečat na zvanično „vlasnistvo“ trpče kao kombinata nad svim objektima…formalizovan je objekat gore pomenutog rudnika koji je zvanično samo dobio međunarodno opravdanje zato je već 13 godinu čuvan u srcu Srbije, maltene od strane bivših am.marinaca-pardon pripadnika američkog kontigenta KFOR-a.

Koliko su građani Srbije dugo držani u neznanju od strane svojih vlastodržaca i njihovih medija, dovoljno govori i podatak da je šiptrasko Kosovo, mnogo ranije (neposredno posle proglašenja nezavisnosti) postavilo svoje granice, uz pomoć NATO pakta i Amerike, na južnim obroncima Kopaonika, na nadmorskoj visini od 1300 metara, kod rudnika Koporić, koji je u vreme socijalizma (i pre njega) pripadao širem delu koncerna „Trepča“ u Kosovskoj Mitrovici, ali nije nikada u svojoj prošlosti nije pripadao Kosovu, ni geografski ni etnički ni administrativno.

Tako je Amerika praktično okupirala najvažnije čvorište Srbije i centralnog Balkana, koristeći Albance i njihove separatističke ambicije.

Da nije ničega drugog, ovo je bio dovoljan argument da srbski pregovarači nikada ne sednu za sto sa siledžijama i zavrtačima ruku.

Jer, ako je albanska granica planirana da bude postavljena na petnaest minuta vožnje od Raške, i na sat vremena vožnje od Kraljeva, onda nijedan Srbin više nije imao pravo da započinje pregovore sa okupatorima, po cenu mnogo ranijeg suspendovanja pregovora sa Evropskom unijom o neizvesnom i besmislenom pridruživanju glomaznoj zajednici koja tone u sopstvenom blatu.