Koga uzimaju u kosmonaute?

Pilot, lekar, programer…ko ima prednost prilikom pripreme kosmonauta? Ko bira „zemaljsku“ profesiju i ko će u njoj ostati? Novinar radio stanice „Glas Rusije“ je porazgovarao sa kandidatima za kosmonaute i pokušao da se razabere koje su razlike između današnjih saradnika Zvezdanog grada i njihovih prethodnika.

U SSSR su na spisku zahteva za kosmonauta bili: visina do 170 cm, profesija: pilot lovca, starost: do 30 godina. Naravno, da je bilo i mnogo drugih kriterijuma prilikom izbora, a koji su se ticali fizičkog i psihičkog zdravlja. Ali, očigledno je jedno: da bi poleteo u kosmos morao si da imaš visoki nivo pilotske pripreme.

Kasnije se odustalo do ove tradicije: kosmička industrija se razvijala, za rad na orbiti su bili potrebni i drugi stručnjaci. 80-ih godina je počelo planiranje leta na Mars.

Za dugu ekspediciju su pažljivo birani kandidati skoro deset godina. Lekari za posadu su birani među hirurzima, saradnicima laboratorija i, najvažnije, radnicima hitne pomoći. Planirano je da na Mars poleti osam lekara, seća se učesnik eksperimenta „Imitacija leta međunarodne posade na kosmičku stanicu“ Anatolij Murašov.

- Pretpostavljalo se da će na Mars poleteti velika ekspedicija, možda 15-16 ljudi, i da će posada biti međunarodna. Planirano je da posada dođe do Marsa, da radi nekoliko meseci na orbiti, izađe na površinu Marsa i da se vrati nazad. Prema preliminarnim proračunima, za to je bilo potrebno više godina. Zato je bilo neophodno da se spremi nekoliko lekara članova posade.

02. februara 1999. godine je počeo eksperimentalni let na Mars. Grupu kosmonauta su smestili u brod za vežbanje na Zemlji. Posada je osam meseci živela na tom brodu, odrađivala zadatke i trenirala eventualne vanredne situacije. Četiri čoveka su dan za danom provodili u boksu veličine jednog tramvajskog vagona, priča Anatolij Murašov. Prema njegovim rečima, za neke je to bilo nepodnošljivo iskušenje.

- Između ostalog, Japanac nije izdržao sve vreme leta. On je izašao 60-tog dana. To je bio jedan od uslova ugovora, mada je bilo kao krajnja situacija – izaći u otvoreni kosmos. Tj. čovek je 60-ti dan izjavio: „Ja više ne mogu i neću da učestvujem“. Razloge je objasnio u japanskoj kosmičkoj agenciji. Ali, moram da priznam da sam i ja imao takve trenutke. Kada padne noć, a ti gledaš kako migaju sijalice svud okolo, slušaš zvuk sistema za održavanje života i misliš kako mi je sve ovo dodijalo“.

Sada je u celom svetu popularna praksa da u letovima na orbitu učestvuju ne samo stručnjaci iz kosmonautike, nego i matematičari, fizičari, inženjeri. Programer Petar Dubrov je prvi put bio u Zvezdanom gradu pre godinu dana, zahvaljujući prvom u istoriji civilnom Otvorenom konkursu. Putem interneta je stiglo 300 prijava za konkurs iz cele Rusije. Osnovni uslovi su bili: starost do 35 godina, visoka stručna sprema i iskustvo u struci najmanje tri godine. Svi koji su prošli prvi krug su pozvani na fizičko testiranje. I taj test je izdržalo samo osam ljudi. Oni su sada na spisku Zvezdanog personala u odredu kosmonauta. Ali, to ne znači da će svi poleteti u kosmos, objašnjava Petar Dubrov.

- Prva etapa priprema traje od prilike godinu i po–dve. Za to vreme nas upoznaju sa osnovama, bazom, na kojoj se gradi pilotirajuća kosmonautika i kosmonautika uopšte. Posle ove etape, mi ćemo polagati državni ispit, gde će ocenjivati koliko dobro smo usvojili gradivo.

Oni koji ne polože ispit će se vratiti svom ranijem poslu. A „odlikaši“ idu dalje. Sledeći blok učenja je priprema u grupi. On, takođe, traje oko godinu i po-dve i posvećen je detaljnom izučavanju kosmičkog broda i stanice. U ovom slučaju – MKS, objašnjava Petar Dubrov.

- Glavni cilj je živeti i raditi u kosmosu, biti spreman za obavljanje nekoliko letova sa sasvim različitim zadacima, kakvi god budu postavljeni. A, da bi se taj cilj ostvario mora se biti temeljno pripremljen. Tj. ovde nema nikakvih popuštanja.

Ko će od kandidata, ipak, poleteti u kosmos biće poznato tek na finalnoj etapi pripreme. Međutim, svi se nadaju tom konačnom cilju. I, kako je govorio dvojnik Jurija Gagarina, drugi kosmonaut u istoriji čovečanstva German Titov, svako mašta da će baš on krenuti prema zvezdama.

- Svi smo znali da se bliži let čoveka u kosmos. Bili su već testirani brodovi, vraćali su se aparati sa životinjama sa kosmičkih hletova. I, naravno, tih dana se odlučivalo ko će prvi zauzeti mesto u kabini kosmičkog broda. Naravno, da je svaki od nas šestorice, koji smo se prvi spremali za let, hteo da bude komandir broda. Ali, brod „Vostok“ je bio samo sa jednim mestom.

Od tada se broj mesta u kosmičkom brodu povećao do šest. Za pola veka u kosmosu je bilo 525 astronauta. I ko će se naći u „zvezdanom“ sastavu sledeće ekspedicije, pokazaće godine treniranja.