Sloveniji preti finansijska kriza

Slovenija može doživeti sudbinu Kipra. Prema podacima iz medija, u Briselu su ozbiljno zabrinuti zbog mogućnosti da bi Sloveniji bila potrebna pomoć kreditne „trojke“.

Ekonomija Slovenije u poslednje vreme izaziva bojazan i u Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj, kao i u Međunarodnom monetarnom fondu. Stručnjaci ovih organizacija imaju isto mišljenje – bankarskom sektoru republike preti ozbiljna kriza. Problem predstavlja rast nenaplativih kredita: njihov udeo u tri najveće slovenačke banke je dostigao 20%. Finansijska situacija kreditnih ustanova se pogoršava, a troškovi države za podršku bankama samo rastu. Troškovi restrukturizacije bankarskog sektora su već dostigli 3% bruto domaćeg proizvoda.

Stručnjaci smatraju da će se Slovenija suočiti sa deficitom novca već ove godine. Vlada neće imati drugog izbora, osim da se za pomoć obrati međunarodnim kreditorima. Za razliku od Kipra, Evropska unija će, svakako, mnogo brže da pruži pomoć Sloveniji bez bilo kakve konfiskacije bankarskih depozita. Mišljenje direktora analitičkog odela investicione kompanije „Anjpari“ Aleksandra Razuvajeva.

- Verovatnost ovakvog ishoda je velika. Samo, imajući u vidu da tamo nema toliko ruskog novca kao na Kipru, i da je, ipak, neophodna pomoć sitnica, mnogo manje nego što je potrošeno na Grčku, ja mislim da će Sloveniju spasiti i da će tamo sve biti u redu.

Poslednjih godina je „trojka“ kreditora odobrila 240 milijardi evra za spasavanje Grčke. Pomoć Kipru će Evropsku komisiju, Evropsku centralnu banku i Međunarodni monetarni fond koštati 10 milijardi. Gledajući sve to, suma, koja je potrebna Sloveniji, je, stvarno, vrlo skromna. Prema različitim ocenama, Sloveniji je potrebno samo 4 milijarde evra. Ako se poredi sa Kiprom, i ekonomija republike je stabilnija. Korelativnost aktiva bankarskog sektora Slovenije i privrede je mnogo niža nego kod ostrvske države.

Moguće je da zbog toga slovenačka vlast negira da republika ide stopama Kipra. Kako je ovih dana izjavila predsednica vlade Alenka Bratušek, vlada radi na rešavanju problema u bankarskoj sferi i nije joj potrebna međunarodna pomoć. Međutim, prema mišljenju glavnog ekonomiste „Dojče Vele“ u Rusiji, Jaroslava Lisovolika, ovakva tvrdoglavost vlasti će samo naškoditi ekonomiji Slovenije.

- Ima smisla i u tome da Slovenija zatraži finansijsku pomoć i da u ranoj fazi pokuša pomoću tih sredstava da se izbori sa krizom. Ako se ovaj proces bude razvlačio, onda se ne isključuje mogućnost povećavanja pritiska sa tržišta. Vrednost zajmova za Slovence može i dalje da raste. A, to će vršiti pritisak na ekonomiju. A, onda će biti mnogo teže izaći iz te situacije.

Ako Slovenija zatraži pomoć, to će biti šesta država evro zone koju „trojka“ mora da spasava. Ranije su pomoć od Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda zatražile Grčka, Portugalija, Irska, Španija i Kipar. Međutim, na ovom spisku bi se u skorije vreme mogla naći ne samo Slovenija. Prema mišljenju eksperata, kriza bankarskog sektora je moguća i u Luksemburgu i na Malti.

Kiril Bezverhi,