Pustite Karadžića, uhapsite Tadića

Boris u Srbiju uvodi klasičnu diktaturu. Niko od Tadića nema kontakta sa Borisom. Koliko znam i koliko sam čula od rođaka svi su ga se odrekli. Niko nikad od Tadića nije bio takav.

Bila sam ponosna na Ljubu, Borisovog oca. Nisam ponosna na njega niti ću biti dok je on ovakav, gde mu ništa sveto nije. On predstavlja samo sebe i nikoga više
Boris mi jeste brat, ali sramota me je što je tako. Ponosim se što pripadam istom narodu kao Karadžić
Mislim da je Borisa Amerika uzela pod svoje i da je krenuo za parama, Tadićima imovinsko stanje nikada nije bilo najvažnije
Narod treba da se digne i da se napravi novi 5. oktobar. Boris ne može sa svojom školom ni Radovanu cipele da briše
Živim u baraci od 13 kvadrata, sa sinom, snajom i unukom. Nisam od Borisa tražila pomoć, niti bih zarad boljeg života išla da molim da mi pomognu jer mi je predsednik države brat
Tadića porede sa Đinđićem, ali on je još gori od njega. Đinđić je imao taktiku, a Boris nema ništa
Odrekla sam se Borisa, od sad pa na vek. Boli mi što sam rod sa njim
Kad budu odvodili Radovana, otići ću da legnem ispred tog vozila. Jesam bolesna, ali neću da brukam familiju. Pre treba uhapsiti Borisa nego Radovana. On treba da ide tamo gde mu je mesto.

Nada Tadić - Ilić, sestra predsednika Srbije, Borisa Tadića kaže da svog brata krivi zbog hapšenja Radovana Karadžića.
Iako bolesna, Nada Tadić svakodnevno dolazi na Trg, da sa Beograđanima mirno protestuje protiv hapšenja bivšeg predsednika Republike Srpske.
U razgovoru za „Pravdu" Nada Tadić-Ilić ispričala je zašto se odrekla brata, ali i zašto je spremna da legne pod auto i spreči vlasti da Radovana Karadžića isporuče Tribunalu.

Po kojoj liniji ste rođaka Borisa Tadića?
- Otac Borisa Tadića, Ljubo i moj otac Stanko su braća po stričevima. Rođena sam u Novom Sadu, a većinu života sam provela u Tuzli dok je Boris bio u Sarajevu. Nismo se viđali sa njim. Oni su odrasli u sredini gde je drugi mentalitet, različit od našeg, možda je i to razlog ovakvog njegovog ponašanja.

Kako vam se čini politika koju sprovodi Vaš bliski rođak, Boris Tadić.

- Nikada nisam podržavala politiku Borisa Tadića i nikada nisam bila ponosna na njega jer je uvek bio različit od ostale rodbine. Ovo je klasična diktatura koju on predvodi. Niko od Tadića nema kontakta sa Borisom. Koliko znam i koliko sam čula od rođaka svi su ga se odrekli. Niko nikad od Tadića nije bio takav.

Nije mala stvar imati rođaka za predsednika. Da li ste i u jednom momentu bili ponosni na Borisa Tadića kao Vašeg rođaka?
- Bila sam ponosna na Ljubu, Borisovog oca kao i na sve Tadiće i naše zajedničke pretke. Boris se mnogo razlikuje od ostalih Tadića. Mislim da on samo ima prezime Tadić i ništa više. On ne poseduje nijednu osobinu koja krasi našu rodbinu. Nijednu dobru osobinu nije ni od koga nasledio. Nisam ponosna na njega niti ću biti dok je on ovakav, gde mu ništa sveto nije. On je predstavnik samo svoj i ničiji više. Svi smo ga se odrekli pa čak i najrođeniji.

Kako gledate na Borisovu politiku?
- Svedoci smo svega što se dešava i šta nam je uradio. Mislim da goreg predsednika nije bilo, a niti goreg vremena u kome živimo. Kaže se narod bira, a njega taj isti narod nije izabrao. On nije dobio ove izbore. Svakog dana idem na proteste koji se organizuju protiv hapšenja Radovana Karadžića. Karadžić je velika ličnost u srpskom narodu. Ponosim se što pripadam istom narodu kao Karadžić, a sramota me je Borisa.

Šta mislite, zašto je Boris podržao to hapšenje?
- Mislim da ga je Amerika uzela pod svoje i da je krenuo za parama. Mnogo me sve to boli jer naš rod nikada nije bio takav. Niko od Tadića nije gledao to imovno stanje. Boris bi bio čovek da se obratio naciji i rekao „Takva i takva je stvar, nismo mogli drugačije, uslovljavaju nas i mi smo prinuđeni da ga izručimo". A šta je on uradio!? Da bi se dodvorio zapadu i potvrdio lojalnost tiranima uzeo je i izručio čoveka koga voli svaki Srbin.

Mislite li da je sam naredio i podržavao hapšenje?
- Od kada je došao SPS na vlast, oni su zajedno sa Borisom uhapsili Radovana. Ko su oni da hapse, koji je on to vladar? Narod treba da se digne i da se napravi novi 5. oktobar. Boris ne može sa svojom školom ni Radovanu cipele da briše, a i mnogi drugi. Radovan je veliki čovek koji se brinuo o svom narodu.

Živite dosta skromno, jeste li se obratili predsedniku za pomoć?
- Živim u baraci u kojoj već godinu dana nemam struje. Baraka ima svega 13 kvadrata! Komšinica koja živi pored mene na sve načine gleda da me istera iz tog doma u kome živim sa sinom, snajom i unukom. Obraćala sam se i Borisovoj kancelariji, ali ne kao njegov rod već kao običan građanin. Niko nikad nije hteo da mi pomogne. Nikada se nisam pozivala na to da mi je Boris brat. Samo me je kontaktirala njegova sekretarica i rekla da je on predsednik i da ne može da brine o svima.

Zašto mu se lično niste obratili?
- On nije porodičan čovek, on je samoživac. Njega interesuje samo njegov status, ali ne i ostali građani. Boris u srcu nema nikakve ljubavi ni prema kome. Ja nemam svoj identitet, a on je za dan dobio državljanstvo. Kako? Neću da mu se molim i da se ponižavam. Ja imam ponos kao i svi Tadići. On to nema!

Sa kim ga možete uporediti?
- Ni sa kim! Porede ga sa Đinđićem, ali on je još gori od njega. Ovaj je imao taktiku, a Boris nema ništa.

Jel se posećujete sa ostalim Tadićima? Jeste li u kontaktu sa Borisovim ocem?
- Nisam ni na koji način u kontaktu ni sa Ljubom! Moja braća su u kontaktu sa njim, ali ja ne. Ostali Tadići se posećuju međusobno, a i ja se viđam sa svima. Kad se sretne rodbina, njega ni ne pominjemo. Odrekla sam ga se, od sad pa na vek. Boli mi što sam rod sa njim, a tako je i svim Tadićima. Ne žalim što ne kontaktiram sa njim.


Da li vam se čini da on voli vlast, da ne želi tu moć ni sa kim da deli kao što ga optužuju?
- Niko od Tadića nije takav. Ali, on izgleda jeste. Neka dopusti da neko drugi dođe na vlast i pokuša da nas izvuče iz situacije u kojoj se nalazimo.
Kako ćete se osećati onog trenutka kada budu isporučivali Karadžića?
- Tada ću da idem i da legnem ispred tog vozila koje bude krenulo ka aerodromu. Jeste mi zdravlje narušeno, ali ću biti pravi predstavnik svoga roda i svojih Tadića. Pre treba uhapsiti Borisa nego Radovana. On treba da ide tamo gde mu je mesto.

Jel možete da uporedite život u Srbiji pre Tadića i ovaj sada?
- Jeste da se u vreme Slobodana Miloševića živelo loše, ali ne njegovom krivicom. Kada poredim život u vreme Miloševića i ovaj sada mogu da kažem da se živelo znatno bolje. U to vreme sam mogla da iškolujem decu, a sada to ne bih mogla nikako da uradim. Ako ovako ostane, pitanje je kako ćemo preživljavati. Sloba je bio i patriota.

Kažete da Boris nije kao ostali članovi porodice Tadić. Po čemu se razlikuje?
- Naš čukundeda koji se zvao Tadija i od koga smo svi mi Tadići, bio je hrabar čovek. Kada je od njegovog oca jedan aga tražio da mu dovede kćerku da bi on spavao sa njom, Tadija je uzeo za ruku sestru i krenuo ka agi. Kada su došli do age on je rekao: „Presvetli beže prinosim vam ruku svoje sestre" i tražio da se rukuje sa njim. Kada je aga to uradio Tadija je izvukao jatagan i rasporio agu. Kada je došao kući i kada ga je otac pitao kako to da sestru nije ostavio sa agom, on je odgovorio: „Niko neće mladi cvet uništavati". Takav je bio Tadija, a i svi Tadići koji nikad nisu prodavali Srbe i Srpstvo, a sada to čini Boris.

Šta bi rekli Vašem rođaku kada bi uspeli da razgovarate sa njim?
- Poručila bih mu da ne šalje Srbe u belosvetsku klanicu i neka se okane tog posla. Ako već nosi prezime Tadić ne mora da ga osramoti do kraja. Treba da shvati da Tadići svi od reda vole Karadžića, Mladića, Miloševića i sve Srbe...