Prolećna kijavica

Prolećni polen ne može da izazove alergiju, tvrdi Rospotrebnadzor. Ipak trećina ruskih građana svake godine pati od sezonskih alergijskih pojava. Najugroženiji su službenici u kancelarijama.

U svakom trenutku u srednjem pojasu Rusije nastupiće proleće. Procvetaće drveće, biljke, izaći će sunce, ali alergični ljudi u pravom smislu reči kijaju od ove lepote. Prema statistici, od 13 do 35% ruskih građana u zavisnosti od regiona pati od sezonske alergije. U Nemačkoj, na primer, to je četvtina stanovništva. Tradicionalno se samtralo da je glavni krivac prolećne alergije u Rusiji prašina. Ipak peterbušrka kancelarije državne Slubže sanitarne i potrošačke kontrole objavio je da prašine koja se pojavljuje u gradovima posle topljenja snega možemo da se ne bojimo — direktne veze između polena i alergijskih reakcija nema. Lekar alergolog, magistar medicine Jevgenija Stepanova pridržava se dijametralno suprotne tačke gledišta:

- Da li je štetna prašina za zdravlje i izaziva li alergiju? U principu da, ona pogoršava stanje sluzokože i faktor je koji doprinosi razvoju alergije. Ali u datom slučaju ovaj faktor je opasniji po ljude koji imaju naslednu sklonost ka alergiji.

Stručnjaci povezuju porast broja onih koji pate od alergije sa nekoliko faktora: tu je i genetska predispozicija, i stres, i zagađenje životne sredine i porast socijalno-ekonomskog statusa. Jednostavnije rečeno, što bolje živimo, to je slabiji naš imunitet. Čak to što su u savremenom društvu porodice postale malobrojne dovelo je do češćih bolesti jedinog razmaženog čeda. Uzrok se krije u odsustvu stimulacije imuniteta, zato čak na domaću prašinu organizam reaguje kao na neprijatelja.

Ali jedno je sezonska alerija, a sasvim drugo alergija na hranu. Po pravilu, organizam poveka dočekuje neprijateljski namirnice na koje istorijski nismo naučeni. Mnogobrojno ekzotično voće, začini, riba koja nije naša, kao i meso, sve to može da bude katalizator. Ako se sada ne odrazi na nas, u budućnosti će se odraziti na našu decu, uvereni su stručnjaci.

Na primer, ako su ranije sojino mleko preporučivali deci koja ne podnose laktozu, sada je u Rusiji odrasla čitava generacija koja ne podnosi nikakve sojine proizvode i dodatke. Zanimljive metamorfoze su se desile stanovnicima SAD. Pre nekoliko decenija skoro svi Amerikanci su jeli puter od kikirikija. A danas među 40 miliona alergičnih u SAD veći deo ne podnosi čak ni miris kikirikija. Tim povodom u avionima američkih kompanija su zabranili kikiriki, kako miris ne bi provocirao pristup bronhijalne astme.

Ali ne treba očajavati: danas skoro svaka alergija leči se ili u krajnjoj liniji bolest može da se svede na fazu remisije, nastavlja lekar imunolog-alergolog Jevgenija Stepanova.

- Sve zavisi od toga kakva je alergija. U kojoj formi protiče, da li je nasledna, može li da se otkrije alergen, da li može da se ukloni. U nekim slučajveima alergiju ne treba lečiti, ako je to alergija na supstancu koja može da se ukloni. Recimo, ako je to alergija na lekove. Ako se alergen ne može ukloniti, kao na primer polen, onda se sprovodi lečenje.

Još jedna nova pojava u našem životu je alergija stečena na poslu od koje pati svaki treći ruski građanin. Spisak lidera predvode radnici u kancelarijama. Njima alergiju izaziva tehnika koja se nalazi u prostoriji. Kompjuteri se za vreme rada zagrevaju do 50-55 stepeni, i počinju da isparavaju štetna hemijska jedinjenja, koja mogu da provociraju neprijatne reakcije. Uz to kompjuter naelektriše sitne čestice prašine u vazduhu. Ona ne pada na pod, već se lepi za lice i kožu, izaziva nadražaj. Uzrok alergije može da bude i mastilo ili toner za printer koji ima neprijatni miris i iritira sluzokožu očiju, nosa i grla.

Postoji još jedna nova forma, istina već pseudoalergije. Uzrok je omraženi posao. Još do nedavno slični slučajevi su bili retki. Beležili su se kod ljudi sa nervnim poremećajima i teškim radnim vremenom. Ali kriza i strah da se ne izgubi mesto učinili su problem masovnijim. Spolja čovek može da deluje sasvim srećno. Ali umor i stres se nagomilavaju, a rezultat je nepredvidiv: od osipa do brohnijalnih spazama.

Tako da birajte posao koji volite. Ko zna, možda upravo tada zauvek zaboravite na alergiju.

Ljubov Kurjanova,