Ofšor skandal: nastradali su oni koji ne znaju da se kriju

Kraj ofšor zonama! – tako su ocenili mnogi posmatrači obraćanje Međunarodnog konzorcijuma novinara istražitelja ICIJ da će objaviti podatke o tajnim poslovima velikih kompanija i ofšor računima uticajnih i poznatih ličnosti. Ali ako započne rat protiv ofšor zona, u provaliju će poleteti ne samo mnogi političari i finansisti, već i finansijski model s kraja 20. veka, upozoravaju eksperti.

Netransparentnost transnacionalnog biznisa, predstavnika finansijske i političke elite izazivaju sve veći gnev. Zahtev društva je sasvim očigledan: ako se ne preseče, onda bar da se osvetli naličje svetske ekonomije. Ovih dana ICIJ je izručio u informacioni prostor čitavu korpu prljavog veša objavivši da ima dostup za dva i po miliona dokumenata o delatnosti oko 120 hiljada ofšor kompanija Britanskih Virdžinskih ostrva. Na udaru su građani 170 država sveta. Informaciju obećavaju da objave postepeno, a prve publikacije mogu da se pojave već ovih dana.

Novinari su požurili sa zaključkom: vlasnici kompanija nemaju više gde da efikasno sakriju novac. Zaključak nije tačan, smatraju eksperti. Kao prvo, otkriven je samo mali deo i svetskog, čak i britanskog ofšor sistema, kao drugo, po rečima direktora Centra za razvoj tržišta fondova Jurija Danilova, nastradali su samo oni koji ne umeju da se kriju:

- Za sada one ofšor zone koje su otkrivene sve su radile vrlo neprofesionalno. Strogo govoreći, tamo su se ljudi otkrivali sasvim glupo. Postoje ofšor tehnologije koje omogućavaju da se čovek uopšte ne otkrije, i mislim da je ofšora sa neotkrivenim benificijarima verovatno većina. Na istom tom Kipru kompanija može da bude registrovana na neke direktore. Realnom vlasinku se daje prazan formular, potpisan od stane ovih direktora, u koji treba prosto upisati ime čoveka kojem će biti predati aktivi u slučaju potrebe.

Ofšor ozne nisu se pojavile slučajno. Vodeće države su ih pravile za rešavanje bar tri zadatka: to je mesto gde može da se sakrije novac od oporezivanja, to je instrumet konkurencije za velike kompanije. Radeći preko ofšora, one smanjuju troškove i pojeftinjuju izvoz. Konačno, kako uverava direktor Instituta za globalizaciju i socijalne pokrete Boris Kargalicki, ofšor zone su način pritiska finansijskog kapitala na društvo. Forumula ucene je vrlo prosta: ne mogu se pooštravati pravila igre za krupni biznis jer će on pobeći u ofšor.

- Jasno je da je u društvu protiv ofšora strašno negodovanje, najvažnije je da ova situacija može da bude razrešena i sve ove zone mogu da budu zatvorene za pola godine do godinu i po. Mehanizmi postoje najjednostavniji, i oni čak nisu represivni, čisto ekonomski. Druga je stvar što vlade koje se same po sebi nalaze u tesnoj vezi sa finansijskom oligarhijom, ove mere ne mogu i neće da preduzimaju.

U stvari žele i čak se bore. Dvadesetiroca i druge međunarodne organiazcije zahtevaju od ofšor zona da otvore informacije. Ne totalno, ali ciljano, po posebno opravdanim zahtevima.

Pre ili kasnije ofšor zone će ipak morati da se unište, u protivnom će one uništiti međunarodnu ekonomiju, samtra direktor Instituta za globalizaciju i socijalne projekte Boris Kargalicki. To će biti prilično dramatično, jer neki ekonomisti su uvereni: sa ofšor zonama će prestati da postoji savremeni finansijski sitem. Ali nekada su ljudi mislili da društvo ne može da postoji bez ropstva.

Vlad Grinkevič,