Deklaracija za Radovana Karadžića i protiv Haškog tribunala

DEKLARACIJA PRVE SEDNICE ODBORA ZA ZAŠTITU SRBA OD HAŠKOG TRIBUNALA

27.septembar 1997.
«Optužnice koje je Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu podigao protiv predsednika Republike Srpske dr Radovana Karadžića i komandanta Glavnog štaba VojskeRepublike Srpske general-pukovnika Ratka Mladića, srpski narod je primio kao sastavni dio igre onih međunarodnih krugova, koji su od početka rata mešanjem uzroka i posledica, vinovnika i žrtava nastojali da preko uzvišenih personifikacija srpskog otpora, krivicu za građanski rat 1991-1995. godine prebace na srpski narod.

Verujući da predstavljamo savest i moralno dostojanstvo ogromne većine Srba Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, želimo da međunarodnoj zajednici stavimo do znanja one činjenice koje haške optužnice diskredituju na nivou celokupnog novovekovnog procesa:

   1.

      Da joj stavimo do znanja da je građanski rat 1991-1995. bio nastavak Drugog svetskog rata, jer prethodni rat nije bio završen onako kako se završavaju ratovi – jasnim određenjem uzroka i posledica, vinovnika i žrtava i kažnjavanjem zločinaca. Završen je bio zahvaljujući Titovoj igri sa površnim zapadnim demokratijama i raspamećenom Rusijom, sa gnjilim kompromisom, koji je poravnao vinovnike i žrtve i potom omogućio neutralizaciju srpskog naroda. Omogućio je da sinovi zločinaca dobiju šanse da produže nedela svojih otaca, odnosno, da izvrše razbijanje jugoslovenske države.
   2.

      Želimo da i Zapadu i Istoku stavimo na znanje da je srpski narod bio uznemiren i čak doveden i do panike tek onda kada su desetine hiljada njegovih sunarodnika bile naterane na egzodus sa Kosova i Metohije. Da se prihvatio oružja tek onda kada su novi vlastodršci udarili još teže namete na one koji vekovima žive u Severnoj Dalmaciji, na Kordunu, u Baniji, Lici, Slavoniji, Baranji, Zapadnom Sremu, potom u Bosni i Hercegovini, kada su preduzete mere, koje su ih ustavno i zakonodavno stavile u podređen položaj, kada su na perfidan način bile nagnane u bekstvo stotine hiljada Srba iz federalne Hrvatske još pre rata. Srbi su pružili otpor tek onda kada su ih novi bosansko-hercegovački klerikalistički predstavnici, pomoću koalicije sa lokalnim Hrvatima pokušali da referendumski stave pod svoju komandu. Prihvatili su se oružja tek onda kada je protiv njih u Krajinama i u Bosni i Hercegovini bilo podignuto oružje i kada su pale prve žrtve.
   3.

      Srpski narod navedenih oblasti je u simbolima Tuđmanove Hrvatske i Izetbegovićeve Bosne i Hercegovine prepoznao iste one simbole pod kojima je u drugom svetskom ratu doživljavao genocidno satiranje; kada je u bezbrojnim jamama, logorima i na stratištima našlo mučeničku smrt više od milion i po Srba, nekoliko desetina hiljada Jevreja i rodoljuba iz redova drugih naroda. Ako haški sud i njegov predsednik Goldston uvažava ovu uzročno-posledičnu logiku, onu logiku koja odlikuje naprednu svetsku javnost i ono uzvišeno pravosuđe koje je utemeljeno na rimskom pravu, on mora da dođe do saznanja da su sve srpske pozicije u građanskom ratu 1991-1995. kao i u prethodnom ratu, bile samoodbrambene i da može sankcionisati samo ona nedela koja su patološke prirode, odnosno, ona koja izlaze iz tog okvira odnosa.

Predsednik Republike Srpske dr Radovan Karadžić i komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske general Ratko Mladić bili su i ostali predvodnici ugroženog naroda u njegovoj borbi za opstanak. Podignute optužnice, ako se sagledavaju u konkretnom kontekstu nacionalnih odnosa, pokazuju i neprincipijelnost, čak i zaverenički antisrpski karakter. Glavni vinovnici aktuelne jugoslovenske ratne drame su: Titov antisrpski i antijugoslovenski režim, koji je pripremio raspad Jugoslavije, te njegovi «derivati» - hrvatski, muslimanski, i slovenački razbijači Jugoslavije (Tuđman, Izetbegović, Kučan i njihovi najbliži saradnici); napokon, inostrani zakulisni pokrovitelji razbijača, u prvom redu nemački ministar inostranih poslova Hans Ditrih Genšer i njegov austrijski kolega Alojz Mok.

Očekujemo od haškog suda da odredi istorijski moralni red odnosa u jugoslovenskoj drami i da kazni prave krivce. Od ovog suda očekujemo da razveje propagandističke magluštine, koje su se svile oko nedužnog srpskog naroda i da omogući da i ovaj narod obasja svetlost istine i dostojanstva.» Tako je glasila Deklaracija Odbora za zaštitu prava od haškog suda, pročitana na otvorenoj sednici ovog tela, sastavljenog iglavnom od najistaknutijih intelektualaca iz Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Sednica je održana u prepunoj dvorani Doma sindikata i Beogradu 3.februara 1996.godine, a na inicijativu uglednog naučnika prof.dr Smilje Avramov.

U radnom predsedništvu su sedeli, osim dr Smilje Avramov, Momo Kapor, Bojana Isaković, Dragoš Kalajić, Veljko Guberina, dr Veselin Đuretić i Milić od Mačve. Govorili su akademici Vlado Strugar i Milorad Ekmečić, dr Ljubomir Tadić, general Andrija Biorčević, dr Rastislav Petrović, dr Petar Opačić, svi članovi predsedništva i drugi.

Imajući u vidu:

Deklaraciju o obustavljanju postupka Haškog tribunala protiv dr Radovana Karadžića donetu juna 1996, njen odjek u javnosti, kao i mnoga druga reagovanja;

da je prošlo više od godinu dana od njenog objavljivanja i da se Haški tribunal za sve to vreme ponašao isključivo kao instrument za progon Srba;

da je od svog nelegalnog osnivanja do danas Haški tribunal delovao jednostrano, proglašavajući Srbe jedinim krivcem za rat na prostoru bivše Jugoslavije;

da manevri Haškog tribunala u poslednje vreme ne mogu sakriti gnusne zločine koje su izvršili muslimani i Hrvati nad Srbima;

da je očigledno osnovni cilj Haškog tribunala da se Srbi što više kompromituju, demonizuju i ponize, a dr Radovan Karadžić proglasi glavnim krivcem, i to unapred, za rat u kojem su učestvovale tri strane;

da je novim pritiscima uoči izbora u Republici Srpskoj, promenom mandata snaga SFOR-a i pretvaranjem mirovne misije u okupacionu silu, pravljenjem tajnih spiskova i pravim lovom na Srbe, osuđene pre suđenja, Haški tribunal prekršio međunarodno pravo i Povelju UN, mi dolepotpisani srpski intelektualci donosimo:


DRUGU DEKLARACIJU O OBUSTAVLJANJU POSTUPKA HAŠKOG TRIBUNALA PROTIV DR RADOVANA KARADŽIĆA

Danas je već jasno da pritisak koji vrši međunarodna zajednica na dr Radovana Karadžića nije pravno utemeljen i zaista nema nikakve veze sa međunarodnim pravom i sa funkcionisanjem sudstva u svetu. Pritisak na dr Radovana Karadžića u stvari je pritisak na čitav srpski narod. Svetski moćnici nastoje da paralizuju svaku političku i društvenu aktivnost srpskog naroda pokušajem potpune izolacije dr Karadžića i stalnim pretnjama njegovim hapšenjem.

Apsurdno je da se oni koji svakodnevno taj pritisak pojačavaju, istovremeno predstavljaju kao branioci ljudskih prava i zaštitnici demokratije i slobode. Srpski narod je ugrožen, a njegov razvoj je bez perspektive u sledećih nekoliko decenija.

Postavlja se logično pitanje odakle potiče toliki stepen mržnje prema ličnosti dr Radovana Karadžića? Taj nezapamćeni pritisak svedoči da su i neprijatelji Srba uočili izvanredne sposobnosti i autoritet dr Karadžića, kao beskompromisnog zaštitnika svog naroda.

Povezanost dr Karadžića sa interesima i sudbinom srpskog naroda svojevrsni je argument da je put koji je izabrao – pravi put. Srpskim neprijateljima naročito smeta duboka veza između dr Karadžića i srpskog naroda, posebno povezanost sa vrsnim intelektualcima – Srbima i njihovim prijateljima u svetu. Dr Karadžić uspeo je da sve napore usmeri protiv šovinizma, lokal-patriotizma, ali i lažnih zaštitnika Srba i drugih građana koji žive na ovim prostorima.

Zato je dr Karadžić trn u oku svih neprijatelja srpskog naroda i svih pokretača optužbi protiv njega, a koje su u suštini protivpravne. Dovoljno je podsetiti da su rat na prostorima bivše Jugoslavije, u ime svetih centara moći, započeli Alija Izetbegović i Franjo Tuđman.

O tome svedoči obimna dokumentacija koju neprijatelji Srba brižljivo čuvaju u svojim tajnim arhivima.

Nije moguće predočiti svu beskrupuloznost onih koji su usmerili svoje napade na uništenje dr Radovana Karadžića s krajnjim ciljem kažnjavanja celog srpskog naroda. Međutim, svakog dana sve veći broj je onih koji uviđaju i prepoznaju namere srpskih neprijatelja. Raste broj ljudi koji će pomoći da se obelodani istina i neosnovanost optužbi protiv dr Radovana Karadžića.

Hajka na dr Radovana Karadžića i pritisci koji se svakodnevno pojačavaju, nemaju nikakvog oslonca u stvarnim činjenicama. Falsifikati se koriste kao dokumenti da se impresionira javno mnenje, da se izopači istina, a na njeno mesto manipulacijom postavi laž. I domaća i svetska javnost post festum su upoznate da za događaje na Markalama nisu krivi Srbi, niti dr Radovan Karadžić. Razotkriveni su inženjeri ovih laži – Izetbegović i njegovi saradnici.

Pitamo se zašto to upozorenje nije bilo dovoljno da se preduzmu koraci ne samo u pravcu rehabilitacije nepravedno optuženih za tuđe zločine nego i u cilju priznanja dr Karadžiću i čitavom srpskom narodu za stojičko trpljenje i postojanost.

Kao farsa zvuče sva obećanja da će sutra situacija za srpski narod biti bolja, laka i podnošljivija na prostorima koje su okupirali hrvatski bojovnici i Izetbegovićevi islamski fanatici. Naša Deklaracija o obustavi postupka Haškog tribunala protiv dr Radovana Kardžića ima za cilj upoznavanje domaće i svetske javnosti sa istinom, očuvanje međunarodnog pravnog poretka i uvažavanje srpskog naroda kao ravnopravnog činioca međunarodne zajednice.

Početkom 1996. godine više od milion srpskih izbeglica iz RSK i BiH tumaralo je bez doma, hrvatski i muslimanski bojovnici pobili su na desetine hiljada srpskih civila, među njima veliki broj žena i dece, a međunarodna zajednica to nije okarakterisala kao etničko čišćenje. Optužbe za etničko čišćenje izgleda da su rezervisane samo za Srbe.

Sankcije su delimično ukinute i nije došlo ni do kakvih promena u tragičnom položaju Srba. Naprotiv, u postsankcijskom periodu pritisci postaju još veći i ispoljavaju se na razne načine – ekonomski pritisak, manipulacije pravnim aktima itd.

U uslovima zadržavanja spoljašnjeg zida sankcija u teškom položaju nalaze se ne samo građani Republike Srpske nego i cele Jugoslavije, na čiju teritoriju je pristiglo preko 600.000 izbeglica. Izgledi da će se situacija izmeniti su mali i ne pružaju nadu da će ljudima koji pate biti bolje. Sudbina dr Radovana Karadžića danas jeste sudbina čitavog srpskog naroda. Ovo naglašavamo još jednom kako sutra ne bi bilo kasno. Poslednji je čas da se predstavnici međunarodne zajednice zamisle nad besprimernom medijskom kampanjom protiv dr Karadžića i srpskog naroda. Ono što dolazi, ukoliko se ne isprave neistine i nepravde koje se tendeciozno šire protiv dr Karadžića i srpskog naroda, može da se odrazi na one koji danas izgledaju nedodirljivi i neprikosnoveni.

Ovo upravo i jeste razlog koji nas je motivisao da još jednom dignemo glas protiv nečoveštva na pragu novog milenijuma.

Potpisnici:

Deklaraciju je blagoslovio i potpisao Njegova Svetost patrijarh srpski gospodin Pavle.
1. Akademik Miodrag Jovičić
2. Akademik Vasilije Krestić
3. Slobodan Rakitić, književnik
4. Akademik Nikša Stipčević
5. Prof. dr Dragoljub Petrović
6. Prof. dr Dragan Nedeljković
7. Akademik Pavle Ilić
8. Prof. dr Žarko Ružić
9. Prof. dr Vera Bojić
10. Prof. Miodrag Vartabedijan
11. Dragiša Savić, dirigent
12. Dr Marko Radulović
13. Prof. dr Kosta Čavoški
14. Akademik Vojislav Korać
15. Dr Danilo Tomić
16. Prof. dr Rade Mihaljčić
17. Akademik Ljubomir Tadić
18. Akademik Milorad Ekmečić
19. Prof. dr Radovan Pejanović
20. Akademik Dragoslav Mihailović
21. Vojislav Lubarda, književnik
22. Prof. dr Zorka Zakić
23. Akademik Boko Petrović
24. Akademik Slavko Gavrilović
25. Milan Vujin, advokat
26. Dr Slavenko Terzić
27. Prim. dr Bogdan Jamedžija
28. Akademik Vlado Strugar
29. Prof. dr Milo Blagojević
30. Prof. Branko Pleša
31. Miša Milošević
32. Mr Danilo Peić
33. Prof.dr Smilja Avramov
34. Predrag Dragić Kijuk, književnik
35. Prof. dr Mihailo Pavlović
36. Akademik Čedomir Popov
37. Prof. dr Jovan Bukelić
38. Mr Ljubivoje Prvulović
39. Prof. dr Božidar Kovaček
40. Prof. dr Sava Živanov
41. Nenad Grujičić, književnik
42. Dr Tadija Ivanović
43. Dr Vuk Milatović
44. Prof. dr Miroljub Jevtić
45. Dr Dobrivoje Blagojević
46. Prof. dr Miroslav Egerić
47. Prof. dr Dragoljub Simonović
48. Prof. dr Miodrag Radović
49. Mr Borivoje B. Lavica
50. Dr Zoran Đerković
51. Akademik Slavko Leovac
52. Prof. dr Novica Petković
53. Danko Popović, književnik
54. Prof. dr Predrag Kaličanin
55. Akademik Enriko Josif
56. Dr Boško Bojović
57. Tanasije Mladenović, književnik
58. Dragoljub Kojičić
59. Đorđe Vuković, književnik
60. Žarko Komanin, književnik

Beograd,
na Krstovdan (27. septembra) 1997. godine