Sećanje na žrtve i razaranja u NATO agresiji

Prošlo je punih 14 godina od NATO agresije na Srbiju, u kojoj je nanesena kolosalna šteta tadašnjoj Jugoslaviji, odnosno Srbiji i Crnoj Gori. U brutalnom bombardovanju koje je trajalo 78 dana, ubijeno je više od 2.500 ljudi, od čega je najviše bilo civila. Istovremeno je ranjeno preko 12.000 ljudi, među kojima je bilo blizu 3.000 dece, a materijalna šteta je procenjena na 100 milijardi dolara.

I mada je premijer Dačić juče na godišnjicu početka napada naglasio da se nada «da više nećemo morati da ginemo za Srbiju, već da živimo i radimo za nju», u nastavku je saopštio zabrinjavajuću istinu, rekavši «da vremena nisu laka i da problemi koji su postojali pre 14 i 20 godina i dalje su isti». To znači da se po premijerovom mišljenju ništa suštinski nije promenilo od onog vremena kada su Srbiji nasilno otimani Kosovo i Metohija, a nešto precizniji na tu temu je juče bio predsednik opštine Priština sa izmeštenim sedištem u Gračanici, koji je povodom aktuelnih pregovora Beograda i Prištine rekao «da su oči i misli Srba sa Kosova i Metohije poslednjih dana uprte u Brisel, Vašington i druge centre moći u kojima se, kao i pre 14 godina, pritiscima, ucenama i iznudama određuje sudbina Srba.»

A podsetimo, te 1999. godine NATO alijansa je bombama iz vazduha razorila 25.000 stambenih objekata, uništila blizu 500 kilometara puteva i oko 600 kilometara pruga. Takođe, gađano je 14 aerodroma, srušeno 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta.

Iz približno 1.200 aviona ispalili su preko 400.000 projektila čija je ukupna masa iznosila 22.000 tona, a tom prilikom je korišćena i zabranjena municija sa takozvanim osiromašenim uranijumom.

Koliko je bila velika količina projektila bačenih na Srbiji tokom NATO bombardovanja, govori sam po sebi i podatak daje načelnik Sektora za vanredne situacije doslovno izjavio da «nema dana u godini da se u Srbiji ne pronađe bar desetak neeksplodiranih ubojnih sredstava, što znači da toga u Srbiji ima puno, a da ne pominjemo kolika je opasnost po građane.»

S obzirom da Srbija nije bila u stanju da se sama izbori sa tako teškim problemom rasutih neeksplodiranih bombi, bilo je neophodno uključivanje i ruskih deminera koji su tokom niza godina već mnoge delove Srbije očistili od projektila severnoatlantskog saveza, a posebno velik posao čišćenja su Rusi obavili na niškom aerodromu, kog su u potpunosti oslobodili od mina. Osim toga, Ruska Federacija je nedavno odlučila da pokloni Srbiji još nekoliko desetina miliona dolara da bi se uništile bombe koje je NATO pakt bacio po celoj zemlji, a novac će biti uplaćen Srbsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu da bi se nastavio proces uklanjanja mina.

I pored ogromnih napora koji su učinili ruski stručnjaci za deminiranje, u Srbiji se hiljade bačenih kasetnih bombi i dalje nalaze na površini od oko 13 miliona kvadratnih metara, na nekoliko stotina mesta, u čak 16 opština. I posle čitavih 14 godina od strašnog zločina i agresije ne samo da niko nije za to odgovarao, i ne samo «da su i dalje isti problemi koji su postojali pre 14 godina», kako je upravo kazao premijer Dačić, nego se štaviše Hašim Tači, zamenom teza, nedavno u Njujorku, gde je prisustvovao sednici Saveta bezbednosti UN, zalažio da Srbija isplati ratnu odštetu Kosovu. U svom odgovoru, Ivica Dačić je istakao da «nikakav mirovni sporazum i regulisanje pitanja ratne odštete nikada nisu pominjani u zvaničnim pregovorima Beograda i Prištine, kao i to da je tako nešto za Srbiju apsolutno neprihvatljivo.» Međutim predsednik srpske vlade tom prilikom nije nijednom rečju pomenuo pitanje odštete za štetu pričinjenu Srbiji tokom agresije. Podsetimo, ta materijalna šteta koju je Srbija pretrpela u bespravnom bombardovanju, mimo odluke Saveta Bezbednosti Ujedinjenih nacija, kreće se po najblažim procenama od 30, pa sve do neverovatnih 100 milijardi dolara. A o hiljadama ubijenih i ranjenih građana Srbije da i ne govorimo.

Ratko Paić,