BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Aleksandar Lukašenko – intervju za „Rusiju danas” koji neobjavljuju srbski mediji - drugi dio

Aleksandar Lukašenko – intervju za „Rusiju danas” koji neobjavljuju srbski mediji - drugi dio
22.03.2013. god.

 RT: Iskreno, ne vrijeđa li Vas to što SAD i EU govore o Vama? To utiče i na sliku o Belorusiji u svetu, zar ne?

AL: Ne, ja ne brinem o tome. Ne smeta mi što vređaju mene, ali kada vređaju celu naciju i zemlju, ne mogu reći da me ne zanima. Iako postoji i ogroman broj ljudi, uključujući i novinare, koji kažu ‘kako Lukašenko nema ništa što bi ga činilo diktatorom’. Meni je žao onih koji su prisiljeni ili ne vide stvarnost, te pišu tako. Zbog toga se znam osećati loše.

RT: Šta se dogodilo sa Lordom Bellom kojega ste angažovali da bi popravili sliku Belorusije u očima međunarodne javnosti?

AL: Od svega toga nije bilo ništa. Usput, ja sam bio protiv ideje popravljanja slike jedne nacije pomoću PR agencija. Ne može se doći i preko noći promeniti tek tako sliku o sebi na taj način. To je proces koji traje mesecima, ako ne i godinama. Neko mi je preporučio tu osobu i ja sam to učinio. Neki govore kako mi ga je preporučio Berezovski, no to nije istina. Bell je došao na svoju ruku.

Nego, pogledajmo Huga Čaveza. S čim se sve nije morao suočiti. Isto kao Lukašenko. Svašta su govorili o njemu, ali kada je umro videlo se koliko vredi. Zato velim, kada umrem znati će se da li sam bio diktator. Šalim se naravno, ali je činjenica da oni na zapadu često jedno misle a drugo govore jer nisu potpuno nezavisni i slobodni.

Ekonomska kriza i perspektive Belorusije

RT: Pre nekoliko dana je direktor američke Nacionalne obaveštajne agencije predstavio izveštaj u kojem predviđa novu krizu u Belorusiji u 2013. godini. Slažete li se s tom ocenom?

AL: Zašto se to ne kaže i za Ameriku? Globalna zajednica, uključujući i Belorusiju, mogu se boriti sa krizom tamo gde je i nastala, u Sjedinjenim Državama. Ostaje doduše i Evropa, u koju izvozimo polovinu naših proizvoda i to može uticati na naše privredu. Izvoz u Rusiju, iako u Rusiji ne postoji takva kriza, takođe je u blagom padu. Kriza je uticala na sva tržišta i kada neko kaže kako će doći do pada izvoza, nije pogriješio.

Mi već osećamo posledice, ali još uvek radimo. Čak i u Rusiji govore kako budžet za ovu godinu neće biti moguće u potpunosti ostvariti. Što ne znači da će Rusija upasti u nevolje. Oni imaju resurse, uključujući i fond rezervi nacionalnog bogatstva. Dakle, zemlje kao što su Belorusija, Ukrajina, Gruzija i druge, koje imaju realan sektor a trebaju naftu i gas, morati će plaćati višu cenu za njih. Ali mi imamo rezerve i koristiti ćemo ih ako bude bilo potrebno.

RT: Tokom krize ste zatražili pomoć MMF-a. Na primer, Čaves je prekinuo sve veze sa MMF-om i sa Svjetskom bankom …

AL: To jeste stvar koju treba da uradite, ali on je imao dovoljno sredstava. Od nafte, do ostalih prirodnih resursa. Zašto onda uzimati kredite i plaćati kamate?

RT: Dobro, on je tražio pomoć Kine.

AL: On se odlučio za Kinu, možda iz ideoloških razloga i Kina mu je ponudila pomoć, ali takođe za profit. Kina je najveći investitor u Venecueli. Ulažu u zlato i naftu.

mmf-trezorRT: Dakle, pomoć MMF-a je bio Vaš poslednji izbor i oni su tražili nametanje nekih političkih uslova koji su u Belorusiji loše primljeni.

AL: To je donekle tačno. Radilo se o teškim ekonomskim uslovima, ali smo se uspjeli dogovoriti. Moram ipak reći da su oni tražili od nas mere koje smo ionako počeli sami sprovoditi. Nismo više mogli održavati u životu neefikasne firme na štetu socijalnih naknada i javne potrošnje. Oni su tražili da sreže sve, ali smo rekli da zbog ljudi moramo ići postepeno; nikako tako naglo zato što oni tako žele.

Tako da smo se usaglasili, samo što su oni tražili ‘odmah’, a mi smo se odlučili za postepen pristup. Uostalom, i SAD su se složile s tim, jer bez njihove saglasnosti MMF ne bi odobrio kredite. Uspešno smo sproveli ono što smo dogovorili i sada ćemo otplatiti dug. Uzeli smo najpovoljniji mogući aranžman s MMF-om, tako da stvarno nemam više šta reći o tome.

RT: Hvala za intervju, gospodine.

AL: Hvala vama. Imali smo vrlo koristan i zabavan razgovor.

 
 


  • Izvor
  • Srbin


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Ovaj potez bi oslobodio muškarce za frontovske dužnosti, izjavila je Marijana Bezugla


Vašington je svoju valutu pretvorio u oružje za potčinjavanje i kažnjavanje, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova

U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa.  Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi


Nemojte od Vučića praviti entitet koji personifikuje Srbiju, niti izjednačavati srbski narod sa onim što Vučić radi, koga su Zapad i NATO postavili da nama vlada, poručio Gajić u...

Tlingitsko selo uništeno 1882. godine prihvatilo je „odavno zakasneli” gest



Ostale novosti iz rubrike »