Srpski tim u Monte Karlu

Ekipa Crvenog krsta Srbije brinula o publici i vozačima „Formule 1”. – Najstariji model „fiće” najnovije interesovanje bogatih žitelja Monaka.

Prvi put za 65 godina, otkako se održava „Formula 1” u Monte Karlu, u ekipi koja obezbeđuje i pruža prvu medicinsku pomoć učesnicima trke i publici, bio je i tim s Balkana i to iz – Crvenog krsta Srbije. Rame uz rame sa aktivistima obučenim za pružanje prve pomoći iz Velike Britanije, Italije, Francuske, Nemačke, stajali su i Jovana Dodoš (20), Zdravko Nerac (22), Ivan Dubovac (20) i Nikola Jovanović (26).
Oni su, inače, deo osmočlane ekipe koja je prošle godine pobedila na Evropskom prvenstvu u pružanju prve pomoći, i koju su organizatori „Formule 1” ove godine pozvali da bude deo tima ovog svetskog spektakla. Njih četvoro su, kako kažu, bili baš ti srećnici koji su otputovali, jer poziv nije bio upućen kompletnoj ekipi. Zato su se dogovorili da izvlače papiriće sa imenima i da tako odluče ko će se pridružiti velikoj porodici „Formule 1”.

– Potpuno smo fascinirani. Tek kada ste tamo shvatate šta u stvari u pravom smislu znači džet-set, a ne kao ovo kod nas. Svi su opušteni, nasmejani i prirodni. Nema jurnjave za slavnima i traženja autograma i slikanja, jer su skoro svi slavni. Starosedeoci su se potpuno navikli na zvezde, jer je uobičajeno da u kafiću, na jutarnjoj kafi, pored vas sedi neko slavan. Niko na to ne obraća pažnju. Mi smo verovatno bili jedini koji su u čudu i bez daha gledali Šumahera za susednim stolom. Čovek nas je nekoliko puta pogledao verovatno zbunjen zbog čega neprestano buljimo u njega – objašnjava uz smeh Zdravko Nerac.

Žena koja je starosedelac Monte Karla, dodaje on, pričala je da su svi slavni žitelji tog grada i veoma dobre komšije, a predsednik Crvenog Krsta Monte Karla objašnjavao im je da ima kuću pored Filipa Ceptera i da mu je dobar komšija. Ali, priznao je, dobrosusedske odnose kvari klima-uređaj koji kaplje u njegovo dvorište, tako da će, ukoliko Cepter to ne sredi, komšija morati da ga tuži.

Ostali se smeju i dodaju da je i sve ostalo bilo za njih otkrovenje. Zemlja u kojoj živi najveći broj slavnih persona iz sveta sporta, u kojoj je sve oslobođeno poreza, zemlja je u kojoj sve funkcioniše tako da ne možete da odolite i jednostavno morate da trošite novac. Ako ga imate, naravno.

„Da smo koji dan duže ostali verovatno bismo i kožu s leđa potrošili”, dodaju kroz smeh i nastavljaju priču:

– Osim što smo obezbeđivali centralnu tribinu, jednog dana smo bili dežurni i u VIP tribini, tačnije jahtama, koje su oko dela za trke. Nema „brodića” koji ima manje od četiri sprata. Kada ste tu dežurni ne smete da se penjete na jahtu, jedino ako vas obezbeđenje pozove da se popnete i to u slučaju da nekoga treba da transportujete do Hitne pomoći ili bolnice u Monte Karlu, ali to se retko dešava. Dok smo mi bili dežurni tako nešto nije se dogodilo.

Monte Karlo danju kao da spava i odmara se, jedino su trke važne. Noću je sve otvoreno. U centru je velika kockarnica oko koje je mnoštvo kafića, restorana, diskoteka, sve je puno i odzvanja muzika na sve strane. Sve ekipe prave žurke – objašnjava Nikola Jovanović.

Najveći utisak na njih je ostavio, kako kažu, princ od Monaka Albert, koji je i predsednik Crvenog krsta Monaka.

Prvog dana kada smo stigli imali smo smotru svih ekipa i zamislite, objašnjava Jovana Dodoš, stojite mirno kada se pojavljuje deset „besnih” limuzina. I tamo negde iz osme izlazi princ Albert, da bi se pozdravio sa svima i zahvalio što smo došli da pomognemo da se trka odvija bez problema.

Zajednički utisak im je da su i žitelji Monte Karla reli vozači, jer tako voze u svakodnevnom saobraćaju. Prvo čujete brujanje, zatim osetite podrhtavanje tla i dok ste okrenuli glavu pored vas je projezdio neki besan automobil. Na ulicama ne možete da vidite automobil jeftiniji od 20.000-30.000 evra. Međutim, posebno je interesantno što je najnoviji hit bogataša da voze najstariji model „fiće”, naravno maksimalno sređen.

– U tom automobilskom raju i luksuzu tako smo videli i starog dobrog „fiću”. Posao smo obavljali sa lakoćom, to nam je bio praktično odmor. Dnevno smo imali oko pet intervencija. Najteža povreda bila je polomljena potkolenica dame iz publike, koja je zbog viška alkohola preskočila nekoliko stepenika. Naša prva pomoć je daleko ispred njihove. Jer šta je za nas – koji smo obezbeđivali javne proslave, koncerte, štrajkove u Srbiji, brinuli o deset hiljada pijanih na dočecima novih godina – gubitak svesti gospođe iz publike koja nije doručkovala – objašnjava Ivan Dubovac.

Kažu ovi mladi ljudi da su svi bili oduševljeni lakoćom kojom je ekipa iz Srbije ispunjavala dnevna zaduženja i da se nadaju da će i naredne godine naš tim biti na licu mesta.