VITEŠTVO NAD BEOGRADOM

Opet gužva, ili bolje reći, uvertira na Balkanu! Prave se i raskidaju koalicije! Održavaju pomeni žrtvama! Dželati se proglašavaju nevinima! Pljušte pare na donatorskim konferencijama u Briselu - Europa ne pita šta košta u znak zahvalnosti Tačiju, Čekuu, Haradinaju i ostalima a Srbijicu ucenjuju Karadžićem i Mladićem! Jedne žrtve u ratama sahranjuju i na najvišem nivou oplakuju, druge optužuju, i sahranjuju im i žive i mrtve! Nad humkama prvih, u pravdu se zaklinju, belosvetski izaslanici – Beograd se jednima izvinjava, druge nit pominje niti posećuje!!! Nije da nemam o čemu! Idem redom pa dokle stignem! Počeću od Beograda! Sviđa mi se „bitka“ za glavni grad – puna je viteštva i morala! Tuuu kad se da reč(!), ne pare, kakvi – ima jačih valuta, ali o tome ću drugi put! O moralu je sada reč! Mada, „kome je do morala neka ide u crkvu“, rekao je „naš“ Đinđić! Uostalom, samo kad je nama vrh Srbijice dopao evropejskih šaka! I sve, od vrha pa na niže, ima da europejsko bude, lično su nam se na to „sile mraka“ i „sile budućnosti“ zaklele! Može li niže(!?) – može, evo Beograd, samo da želudac izdrži!

I bračni sporazum o ljubavi je tu! Ide se u bezgrešno začeće pomirenja, a „ono“ – e, to će nama da rade, jer bez „toga“ braka nema, a bračna postelja cela Srbijica! Koje nama uživanje sledi!!! Sve oni to zbog nas rade! Oni pate kad nama nije dobro! Kako je samo njima teško pao 12. jul, godišnjica stradanja srpskog naroda u Bratuncu! Kako i nebi! Tamo je pod, od Haga nevinom proglašenim, Naserom Orićem, preko 3500 srpskih  žena, dece i staraca, poklano i sahranjeno! U Potočarima je interesantnije – svetski vrh je uvek nazoćan! A i nekako mu dođe drugačije - tamo su sve vojnici! Svake godine, i to samo 11. jula, ih sahranjuju! Do sada, sa ovogodišnjih 307, (među kojim je i onaj Mujo, koji je regularno umro i sahranjen 2004. u Tuzli) ima ih ukupno 3214, a kad su sebe 7800 nestalih proglasili u genocidu ubijenim, što im je i „pravdoljubivi“ Hag potvrdio! Visoka cifra im je postavljena u zadatak!? Kod Srba nema tog „glamura“, ali je za to tuga i briga, vlasti iz Srbijice, neopisiva! I ovoga puta je ceo vrh, sa svećom u ruci, stajao u prvom redu 12. jula u Bratuncu – u mislima naravno! Ko će na put po vrućini! Teško podnose patnje svog naroda! „Moj predsednik“ od tuge nije mogao 12. jul, dočekat – 11. se oglasio: „Srebreničke žrtve su opomena da se svi optuženi nađu u Hagu“! Tooo! I to što pre – dok ima još koji Srbin,  da im ne umakne! Nije samo „moj predsednik“ 11. izrazio sućut, tamo je bio i Ingliš, tamošnji ambasador „dragog Buša“, i Lajčak, njihov „visoki“, i Milov, i ambasador i vladikamu Dedejić, ali sam, suprugamu Rozana nešto je bila sprečena! I riječki biskup se našao 11-tom julu, pa je, i muslimansku i pravoslavnu, decu iz Srebrenice primio na jednotjedni odmor! Ganuli su me svojom sućuti i Vatikan i Hrvati! Mogli su pokupit, ako je šta ostalo, i decu iz „Bljeska“ i „Oluje“, i Sijekovca, i...! Što se Jasenovca tiče, tu postoje objektivne teškoće – niko im nije pretekao! Sad vidite zašto se „moj predsednik“ glaska samo 11. jula, to je njegovo društvo - svetski vrh! Gde će on sad u Bratunac među narodom, tamo niko sem Srba ne dolazi, a nivo se mora držat!