Konklav traži novog papu

115 kardinala će se okupiti 12. marta u Sikstinskoj kapeli Vatikana da bi izabrali novog papu Rimskog. Niko za sada ne može da kaže, kada će konklav nazvati ime 266. domaćina Svete stolice. Nadaju se da će to Kardinalski koledž učiniti pre 24. marta – katoličke palmove nedelje, a svakako i pre katoličkog Uskrsa – 31. marta. Papa Benedikt 16. je dobrovoljno podneo ostavku 28. februara. To se desilo prvi put posle 600 godina.

Krug pretendenata za prvojerarha najveće hrišćanske konfesije se smanjio na pet imena. Među kardinalima-favoritima pominju Kanađanina Marka Veleta, Italijana Anđelo Skolu, Austrijanca Kristofera Šonborna, Argentinca Leonarda Sandrija. Krajem protekle nedelje, kako tvrde italijanski listovi, bodove je brzo prikupljao Brazilijanac Odilo Šerera.

Ko će postati novi prvojererh Vatikana – jedine apsolutne monarhije Evrope, - niko ne pokušava da pogodi, zahvaljujući Benediktu, kardinalu Jozefu Ratcingeru. Poslednji papa je iskomplikovao zadatak rimsko-katoličkih prelata. Uoči svog odlaska je on promenio proceduru izbora pontifika. Na to je Glas Rusije podsetio poznati ruski ekspert za Vatikan Aleksej Bukalov.

- Uslovi glasanja su veoma strogi. Papa Benedikt 16. korigovao je Apostolski ustav ili kanon izabranja novog pontifika. On je vratio odredbu, u skladu sa kojom je moguće izabrati novog papu isključivo većinom od dve trećine glasova. Njegov prethodnik Jovan Pavle Drugi je nešto pojednostavio proceduru – posle nekoliko krugova glasanja papa može biti izabran običnom većinom glasova.

U vezi sa tim promenama konklav može da duže zaseda, mada sigurno neće moći da obori rekord iz 13. veka. Onda su papu birali maltene 3 godine. Međutim, sigurno će to trajati više od jednog dana. Ako niko od pomenutih kandidata ne prikupi dve trećine glasova svetih otaca, onda može da se pojavi kompromisna ličnost. Tako se prilikom konklava dešavalo više puta. Poslednji primer je Jovan Pavle Drugi. U oktobru 1978. godine je on bio autsajder, niko nije očekivao da će on biti istaknut kao namesnik Hrista. Bili su drugi favoriti. Međutim, izabran je bio upravo Karolj Vojtila. On je bio prvi papa, koji nije italijanskog porekla, tokom poslednjih 455 godina. I jedan je od najpopularnijih.

U današnjoj situaciji je pogoditi ime novog pape praktično nemoguće, - smatra analitičar ruskog Fonda istorijske perspektive Pavel Svjatenko.

- Spiskovi glavnih kandidata koji nastaju uoči konklava, često nisu pouzdani. Mislim da je rano da se govori o konkretnoj ličnosti novog pape. Potpuno je moguće da to neće biti niko od kandidata. Nastaće neka nova alternativna kandidatura.

Što se tiče izjava nekih kardinala, u prilazu predstojećim izborima vidljive su dve striktne škole. Jedna je uverena da bi samo čovek, koji dobro poznaje Rimsku kuriju iznutra, mogao da je reformira. Odnosno, reč je o episkopu, koji je bio unutar vatikanske administracije. Pristalice reformi su uvereni da je Vatikanu potreban sveži vetar, neko izvana. U principu papa može da postane bilo koji muškarac-katolik, čak i vernik bez crkvenog čina. Međutim, od 14. veka Svetu stolicu zauzimaju isključivo kardinali.