BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Korisno i opasno globalno otopljenje

Korisno i opasno globalno otopljenje
10.03.2013. god.

Globalna promena klime može bitno izmeniti oblik naše planete. Jedni naučnici tvrde da će se to desiti već za nekoliko decenija, a drugi – za nekoliko stotina godina. Jasno je jedno, globalno otopljenje je već počelo i nije moguće zaustaviti ga. Da li ono čovečanstvu donosi više koristi ili problema?

Odgovornost za proces globalne promene klime samo delimično počiva na čoveku: on „zagreva“ atmosferu gradeći velike gradove i povećavajući obim proizvodnje. Ali to nije glavni faktor. Naša planeta ima svoje cikluse zahlađenja i otopljenja. A ljudi samo ubrzavaju ove procese, objašnjava rukovodilac klimatskog programa Svetskog fonda za divlje životinje i prirodu Aleksej Kokorin.

- Prirodnu promenljivost klime određuju okeanski ciklusi u periodima od 60-70 godina. To znači da sledeće 2 decenije neće obavezno biti toplije od prethodnih, mogu biti i hladnije. Međutim, već naredne decenije mogu biti značajno toplije. To nije prost linearni porast temperature, već proces koji se odvija u vidu talasa. Kad temperatura postaje viša, povećava se intenzitet kretanja vazdušnih masa. U skladu s tim, dobijamo veće mase vazduha sa severa i s juga. Zbog toga vreme biva nestabilno i najverovatnije je da će tako biti i dalje.

Teško da će nas obradovati vremenska prognoza već za nekoliko idućih godina: prekomerni mrazevi i suše, tajfuni i poplave će se dešavati još češće. Klima je izašla iz ravnoteže. Aziji topljenje glečera donosi sušu. A stanovnicima severnih zemalja topljenje leda može doneti određenu korist, uveren je direktor za strateško planiranje i partnerstvo Međunarodnog centra za održivi energetski razvoj Vladimir Berdin.

- Ako je reč o Rusiji, pozitivan faktor će predstavljati produženje plovne sezone na Severnom morskom putu. Takođe će se produžiti vegetativni period biljaka, a to je plus za poljoprivredu. Osim toga, skratiće se grejna sezona, dakle i količina potrebnog goriva.

Na Severu će zaista postati toplije. Stručnjaci ističu da već sad u tundri raste drveće iz južnijih širina. Međutim, otopljenje će čovečanstvu doneti i veliki broj neprijatnosti, smatra rukovodilac klimatskog programa Svetskog fonda za divlje životinje i prirodu Aleksej Kokorin.

- Globalno otopljenje ne znači prosto povišenje temperature, već i povećanje nivoa Svetskog okeana. Već je neizbežno to da će postati za metar više. Jasno je da je to posebno opasno po azijske priobalne megapolise. Takođe je loše i za male ostrvske države, na primer, za Maldivska ostrva.

Ali, ako zima u Rusiji i Kanadi postane toplija moguće je da će se za sto-dvesta godina otvoriti severni morski putevi. Pritom ne samo duž ruskog priobalja, već i kroz Severozapadni put: od obala Kanade i Grenlanda direktno kroz Beringov moreuz u pravcu azijskih zemalja. A na jugu će, naprotiv, postati hladnije. Naučnici podsećaju da glečeri na Antarktidi rastu. I to je takođe logičan proces.

Aleksandra Zaharova,



  • Izvor
  • Glas Rusije, foto: © Flickr.com/Truthout.org/cc-by-nc-sa 3.0/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.


U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za


Nova raketa je uspešno testirana, rekao je ruski predsednik na sastanku u Kremlju.


Izjave ruskog predsednika nisu prazne priče kao one evropskih političara, rekao je mađarski lider.


Ostale novosti iz rubrike »