PRESUDA NASERU ORIĆU I PLANIRANJE HAOSA

Oslobađajuća presuda žalbenog veća Haškog tribunala u "predmetu Naser Orić" ne predstavlja iznenađenje za one koji od početka ukazuju na prave pretenzije jedne institucije, koja od nastanka do danas, simbolizuje političke aspiracije zapadnih sila, u procesu razaranja nekadašnje jugoslovenske države.
     
     Zamisao je od početka bila jasna. Zapadnim silama, pre svega SAD, bilo je potrebno da tzv. "haškim procesima", daju pseudopravni legitimitet za koncepciju "geopolitičke tranzicije Balkana", odnosno razaranja SFRJ kao jedinog subjekta međunarodnog prava i usputnog uništenja srpskog naroda i njegove države.
     
     Nastala u prekoračenju nadležnosti Saveza bezbednosti UN, jedna "kvazisudska institucija" ovih dana, pokazuje svoje pravo lice saučesnika u zločinima koji, od početka devedesetih, neprestano traju nad našim narodom.
     
     Šta je ako nije saučesništvo i cinizam, konstatacija žalbenog veća u "predmetu Orić" o "nesumnjivom stradanju srpskih civila na području Srebrenice" uz istovremenu oslobađajuću presudu za čoveka kojeg nekadašnji najbliži saradnici opisuju "kao kriminalca i ratnog zločinca".
     
     Jedan od osnivača SDA u Srebrenici, Ibran Mustafić, o stvarnoj Orićevoj ulozi ovih dana detaljno piše u spektakularnoj ispovesti o "srebreničkim dešavanjima" pod naslovom "Planirani haos".
     
     Opisujući jedan od susreta sa "ratnim komandantom srebreničkih muslimana", Mustafić (na strani 288) doslovno prenosi Orićeve reči : " Kada smo onu ekipu zarobljenih na Zalazju (srpsko selo prim. autora ) iz zatvora ponovo poveli prema Zalazju i kada je počelo klanje, meni je dopao Slobodan Inić. Popeo sam mu se na prsa. Bio je bradat i čupav kao životinja. Gledao je u mene i nije progovorio ni riječi. Izvadio sam bajonetu u direktno ga udario u jedno oko, a zatim provrtio nožem. Nije ni zapomagao. Zatim sam ga nožem udario u drugo oko . Nisam mogao da vjerujem da ne reaguje. Iskreno rečeno, tada sam se prvi put uplašio, tako da sam ga odmah poslije toga preklao!"
     
     U navedenoj ispovesti, (na strani 291) Mustafić detaljno piše o likvidacijama nedužnih srpskih civila i vojnika u režiji Orićevih bandi. Koliko je Orić uživao zaštitu moćnih faktora u Sarajevu i inostranstvu svedoči i jedan indikativan detalj. Naime, na pitanje Mustafića plaši li se da bi jednoga dana mogao da odgovora pred Trubunalom u Hagu, Naser doslovno odgovara: Boli me k....! Ja sam odlučio dok god mogu da se nauživam, a poslije šta god bude, apsolutno me ne zanima, uz Mustafićev zaključak da je Orić bio "autentičan primjer vođenja rata iz sopstvenog hira i ličnog interesa".
     
     Koliko je Mustafićeva ispovest uznemirila određene "sarajevske krugove" svedoče i pokušaji čak tri atentata, koja je ovaj samo pukim slučajem preživeo. Poslednji se dogodio pre samo mesec dana, neposredno pre izricanja "oslobađajuće haške presude", u centru Srebrenice.
     
     Zanimljivo je da Mustafić nije svedočio u Hagu iz "proceduralnih razloga", iako je reč o "insajderu" sa muslimanske strane, čiji bi iskaz svakako srušio brižljivo građen "mit o srebreničkom holokaustu", koji muslamanska strana decenijama sistematski gradi uz pomoć zvaničnog Vašingtona, čiji je Tribunal puko oruđe. Slično Mustafiću govorili su i neki drugi članovi rukovodstva SDA iz Srebrenice.
     
     U knjizi "Zabranjena istina o Srebrenici Aleksandra Pavića"(strana 22.) beležimo iskaz Hakije Meholjića, nekadašnjeg šefa srebreničke policije, koji je 22. juna 1998. godine, u intervijuu sarajevskim "Danima" između ostalog rekao, citirajući Aliju Izetbegovića: "Znate meni je Klinton nudio u aprilu 93. godine (nakon pada Cerske i Konjević polja prim. autora Pavića ) da četničke snage uđu u Srebrenicu i izvrše pokolj pet hiljada muslimana i tad će biti vojna intervencija.....". Meholjić dodaje da je tada "srebrenička delegacija bila sastavljena od devet ljudi", od kojih samo jedan više nije među živima. U ovom iskazu sadržan je i odgovor na pitanje zašto je Orić oslobođen, odnosno zašto su ignorisani brojni dokazi srpske strane o užasima jedne "zločinačke politike čiji je Orić važan simbol ".
     
     Očigledno je da su Amerikanci i Izetbegović bili godinama na istom zajedničkom poslu, o čemu svedoče i brojni insajderski iskazi iz doba Klintonove administracije, posebno brutalna igra brojki o navodno 7 - 8 hiljada brutalno ubijenih muslimana, koja je očigledno bila najvažniji aspekt lažnog "srebreničkog mita", koji ovih dana ponovo podstiče jedna lažna sudska institucija.
     
     Ima li za ono što se desilo u "predmetu Orić" ovdašnje odgovornosti? Odgovor je svakako potvrdan. "Srebrenički mit" postaje deo ovdašnje zvaničke interpretacije "istorije balkanskih ratova devedesetih". "Matrica haških suđenja" postaje i deo ovdašnje političke stvarnosti. Nije li predsednik Srbije bio na desetu godinu srebreničkog "holokausta"? Nisu li "nevladine organizacije" zahtevale da Skupština Srbije usvoji "deklaraciju o Srebrenici", kojom bi između ostalog svako osporavanje zvanične verzije "holokausta" bilo krivično procesuirano? I sada se ti isti „čude“ zašto je Orić oslobođen? Baš kao i u "slučaju Haradinaj"! Da se pozovemo na njihove reči - skandalozno! Ali šta je gospodo iz Srbije skandalozno? Možda vaše ponašanje i ignorisanje srpskih žrtava svih ovih godina! Ili valjda Srbi, za razliku od svih naroda sveta, ne zaslužuju elementarno poštovanje za svoje stradalništvo!