Vreme izbora: BIRAJTE ILI HRISTA ILI BARABU ! – II deo

Dame i gospodo,

Upravo imah nameru da nastavim tamo gde stadoh u svom prilogu pod naslovom „Vreme izbora: BIRAJTE ILI HRISTA ILI BARABU !“ (vidi na:

https://novosti.rs.sr/sr/btg_novosti
/5/5909/Vreme/izbora:/'BIRAJTE/ILI/HRISTA/ILI/BARABU/!

ali me u „mom klubu“

(vidi na: https://klub.bgdcafe.com/view_topic.php?id=4575

u razmišljanju o toj temi preteče svojim pitanjem jedan od najvernijih članova tog najomiljenijeg sastajališta umnih i razumnih Srba i Srpkinja. Iz tog razloga ću svoju ovodanu temu u celosti posvetiti odgovoru na to pitanje iz razloga što je to upravo ono što sam i želeo da napišem u ovoj temi


---------------------------------------------------
Rolandinjos:

Profesore...a šta mislite o ujedinjenju Pravoslavne i katoličke Crkve? Meni to liči na neku narko-adžuvansku provokaciju...lično sam protivnik te tvorevine?

-------------------------------------------------------
Pomaže Bog, poštovani prijatelju !

Pisao sam mnogo puta do sada da je na Telu Gospoda Isusa Hrista nastala nova rana 1054 .godine, verujem da Mu je ta najveća i da Ga ta boli više od svih drugih rana, jer su vatikanski pedofili počeli sa nekakvim svojim jeretičkim učenjem,

(JERES (gr. Αιρεσις, lat. Hearesis = izdvojena ideja, mišljenje, sekta, jeres; lična mišljenja o Svetoj Trojici, o božanstvu Isusa Hrista; ili, pak, o Njegovoj čovečanskoj prirodi i o odnosu dveju priroda u Njegovoj božanskoj ipostasi; teolozi jeresi uglavnom dele na: "hristološke jeresi" i "pnevmatološke jeresi", koje se u teologiji susreću i pod nazivom "pnevmatološki subordinacionizam" ili "duhoborstvo" (πνευματομαχοι - koji ne priznaju jednosuštnost i jednoravnost Svetoga Duha sa druga dva Lica Svete Trojice)

nekakva nova po njihovom manijačko-bogohulom mišljenju „TROVALENTNOST BOGA“, što nema baš niti jednog jedinog dokaza u bilo čemu, a pogotovo ne u dotadašnjim odlukama Vaseljenskih sabora

(SABOR VASELJENSKI (gr. οικουμενικος συνοδος, lat. Concilium, sabranje episkopa koji predstavljaju celu Crkvu): kolegijalni način na koji se vaseljenski episkopat izjašnjava o sadržajima vere i pitanjima discipline… od 325. do 778. godine održano je VII Vaseljenskih sabora, no ovom prilikom zbog same teme o kojoj pišem spomenuću samo dva i to:

1) Nikejski Sabor u Maloj Aziji (maj - juni 325), koji je sazvao car Konstantin Veliki (274-337) u Crkvi svoje palate a na kojem učestvuju "318 otaca", episkopi iz cele imperije uključivši predstavnike pape Silvestra I (314-335), sveštenike Vita i Vincenta. Od zapadnih episkopa ističe se Osije Kordobski (Španija), koga je Car poslao u Aleksandriju da bi vaspostavio mir u Crkvi u Egiptu. Cilj Sabora bio je jasno formulisanje vere o Svetoj Trojici, protivstavljeno učenju čuvenog aleksandrijskog sveštenika Arija (oko 256-336), koji propovedaše da Sin nije istovetan Ocu po prirodi, da je Ocu potčinjen, jer je Očevo stvaranje višega reda

2) Carigradski Sabor (maj -juli 381) sazvao je car Teodosije I (379-395), bez konsultovanja pape Damasa I (366-387), sa namerom da stavi kraj arijanskom sporu, koji se nastavio i posle Nikejskog Sabora, blagodareći pomoći datoj poluarijancima čak i od cara Konstantina (car beše prognao Svetog Atanasija u Trir, Treves), a naročito zbog gonjenja koje su naslednici Konstantinovi - Konstancija (350-361), sestra Konstantinova, Konstans i Valens (+378) - započeli protiv nikejskih pravoslavaca. Sabor je sazvan da se izjasni o dvema jeresima te epohe:)

Hrišćanske Crkve. Dakle, ta najveća ŠIZMA, ili RASKOL (gr. σχισμα, lat. schisma = raskol, odvajanje, cepanje, deljenje...) je nastala zbog jeretičkog učenja pogane raskolničke rimo-katoličke crkve koje se uglavnom odnosi na „filiokve“.

(FILIOQUE ("qui eh Patre Filioque prosedit", "koji od Oca i od Sina ishodi"): dogmat rimo-katoličke jeretičke crkve, koji formuliše mišljenje da Duh Sveti ishodi od Oca i od Sina

Za katolike, Filioque je bilo objašnjenje i rasvetljenje učenja o Duhu Svetome, koje je formulisao Drugi Vaseljenski Sabor (Carigrad, 381) potvrdivši, protiv Makedonijeve jeresi, reči Jevanđelista Jovana: "Koji od Oca ishodi" (Jn. 15,26). Za pravoslavne Filioque jeste novi dogmat, koji podrazumeva drugu veru, neprihvatljivu s dogmatske Istočne tradicionalne tačke gledišta.
Filioque su uneli Latini u Nikeocarigradski Simvol vere i čitali na latinskoj liturgiji počevši sa pomesnim Saborom u Toledu 589. godine; zatim ga je potvrdio engleski Sabor u Hatfildu (Hatfield) 680. god. povodom obraćanja u katolicizam arijanskog vizigotskog kralja (Rekadera - Recadere), pod izgovorom da se tako naglašava potpuno Hristovo božanstvo i Njegova jednakost sa Ocem. Iako kralj Karlo Veliki nastoji da Crkve u Španiji, Italiji, Francuskoj i Nemačkoj izgovaraju Vjeruju sa dodatkom Filioque (inače Libri Carolini, kao i Sabor u Gentiliju (Gentilly), napadaju izraz "eh Patre per Filium", koji je kružio paralelno sa Filioque), ipak papa Lav III odbija uvođenje preinačenog Simvola u Rimsku Crkvu. Pored sve te opozicije, na predlog Henrika II papa Benedikt VIII prihvata 1014. godine umetak u Vjeruju za Rimsku Crkvu, bez saglasnosti Istočnih Crkava.
Patrijarh Fotije (820-895) prvi pokazuje dogmatske nepravoslavne strane dodatka Filioque, a Marko Efeski formuliše dokaze na osnovu kojih Sabor u Florenci (1439) odbacuje umetak. Unionistički Sabori u Lionu (1274) i Florenci (1438-1439) ne prisiljavaju rimokatolike vizantijskog obreda da uključe u Vjeruju Filioque. Štaviše, Sabor u Florenci dopušta dva izraza: "eh Patre Filioque" i "eh Patre reg Filium" (δια τυο Υιου)
Dakle, na Prvom i Drugom Vaseljenskom saboru „koplja su se lomila“ uglavnom oko jeretičkog učenja u vezi sa SIMVOLOM VERE,
(SIMVOL VERE (gr. το συμβολον της πιστεως; lat. credo, regula fidei, verovanje, sažeto izloženo učenje) - izraz "Simvol vere" identičan je sa terminom "verovanje" koji ima opšte značenje: da odredi zbir učenja ili osnovnih dogmata vere. Hrišćansko verovanje čini hrišćanstvo različnim od drugih religija; "verovanje" upućuje na kratko ispovedanje zajedničke vere sa tačnim smislom i određenom konturom i, na kraju, sa glavnim dogmatskim smislom kad se odnosi na Verovanje ili Simvol vere pravoslavne, odnosno "Nikejske vere" (Sveti Grigorije Bogoslov, Bogoslovska pisma, SP, 1, str. 71)
ali ne treba zanemariti i druge jeretičke „dogmate“ rimokatoličke crkve kao što su : papska nepogrešivost, ukidanje EPIKLEZA, (gr. επικλησις, lat. Invocatio = prizivanje radi osvećenja) indulgencija,
(Indulgencija = iskupljenje, oproštaj grehova; termin koji se koristi u okviru doktrine katolicizma po kojoj su počinjeni gresi, ili oni koji se tek nameravaju učiniti, mogu otkupiti novcem kod, u katoličkoj hijerarhiji, za to ovlašćenih lica. Visoka cena otkupa grehova dovela je do otpora i pojave protestantizma i drugih reformatskih crkava.)
inkvizicija,
(Inkvizicija (lat. inquisitio – isleđivanje, špijiniranje, suđenje i kažnjavanje) je bila i ostala ustanova koja je nastala u srednjem veku u rimo-katoličkoj crkvi čiji je zadatak da isleđuje, špijunira, sudi i kažnjava ljude koje je crkva smatrala jereticima... na stotine hiljada nevinih ljudi je stradalo samo zato što ih je nekakav bogohuli, izopačeni i sotonom zadojeni „duhovnik“ prijavio inkvizitorskom sudu; danas se proces koji se odvija protiv SRBA u HAGU, naročito se to odnosi na prof. Dr Vojislava Šešelja smatra vrhuncem „papske nepogrešivosti“ i inkvizicije)
čistilište,
(čistilište (lat. purgatorium) = jeretički rimokatolički pojam kojim se naziva mesto za čišćenje duše nakon smrti, s ciljem postizanja potrebne svetlosti za ulazak u raj, sam pojam je isključivo vezan za jeretičko učenje rimo-katoličkih pedofila, a uzet je iz književnosti odnosno od italijanskog pesnika Dantea Aligijerija, napisao je istoimenu knjigu u trilogiji Božanstvene komedije)
a kasnije uvođenjem i novih „dogmata“, naročito o Presvetoj Bogorodici i slabljenju discipline posta.
Bojim se da preko svih tih bogohulih jeretičkih učenja vatikanskih razvratnika ima nameru da pređe „naše“ SVEŠTENSTVO,
(SVEŠTENSTVO (gr. ιερωσυνη, ιερατευμα lat. sacerdos, sacerdotium = služenje u hramu, prinošenje žrtve) - Crkva se naziva "sveštenim" narodom zato što je Sv. Apostol Petar napisao sledeću misao:
"A vi ste rod izbrani, carsko sveštenstvo, narod sveti, narod zadobijen, da objavite vrline Onoga koji vas dozva iz tame na čudesnu svetlost svoju" (1 Petr 2,9)
jer oni svoju SVETOST,
(SVETOST (gr. αγιασμος, αγιοτης, αγιωσυνη lat. sanctificatio) = proces subjektivnog preobražavanja vernika, kroz neposredno učešće u Hristovom životu Koji je sama svetost, dakle, kroz stalno duhovno posvećivanje. Zajedno sa pravdom i iskupljenjem svetost je dopunski i nezaobilazan aspekt dela Spasenja (2. Kor. 1,30). Spasenje nije zasluga, nego lični pristup po blagodati Hristovog oboženog tela, kao što kazuje Liturgija: "Svetinje, svetima". Suštinski trenutak evharistijske žrtve jeste osvećenje ili pretvaranje darova, a njen cilj jeste posvećenje vernih. Pričešćivanjem Svetim Tajnama hrišćanin postaje sveto mesto Božije.)

mada sami nemaju ekskluzivno pravo da samo to sebi prisvajaju, svoju SABORNOST,

(SABOR - SABORNOST (gr.συνοδος, lat. Concilium = sabor, sinod, odnosno pokušaj da se artakuliše "pomirljiva teologija")

pa čak i SVET
(SVET (gr. κοσμος, lat. Mundus = tvorevina Božja, sredina u kojoj čovek vrši svoju stvaralačku, porodičnu, roditeljsku, prosvetnu, ponekad i svešteničku i proročku ulogu. Veoma je zanimljivo da Isus Hristos govori o SVET-u u Svojoj prvosvešteničkoj molitvi povlačeći razliku između biti u svetu i biti od sveta:

"Od svijeta nisu, kao ni ja što nisam od svijeta" (Jn. 17,16).

prema tome, Crkva stoji na granici SVET-a: s jedne strane, ona je prisutna i delatna upravo u svetu:

"Ne molim da ih uzmeš sa svijeta, nego da ih sačuvaš od zloga" (Jn. 17,15);

ali s druge strane, Crkva je eksteriorna, nezavisna od sveta koji odbija Boga ili stoji van saveza sa Njim. Stav Crkve prema svetu potiče upravo iz njenog Svetotajinskog karaktera. Ona se objektivno nalazi unutar zajednice sa Bogom:

"Ja vas izabrah od svijeta" (Jn. 15,19), dok se svet, pod uticajem

"kneza ovoga sveta" (Jn. 14,30), suprotstavlja prihvatanju te zajednice. Crkva ne može, dakle, ozakoniti ili osveštati svet kao takav, svet koji se organizuje po sopstvenim autonomnim zakonima, već ga poziva da uđe u sferu blagodati. Uzevši na Sebe

"greh sveta" (Jn. 1,23), Isus Hristos jeste Spasitelj sveta (Jn. 4,42) jer Njegovo iskupiteljsko delo ima kosmičko značenje:

"Vjerova se u svijetu" (1. Tim.3,16)

gledaju kroz prizmu predvodnika gej-brigada, grand-parada i ostalog smrada, svog mecenu i najvećeg zaštotnika pedofilstva BOBIJA TAĆIJA PEDEROVIĆA ! To što se upravo događa kada crnorize pederčine žele da sahrane žihog PATRIJARHA SRPSKOG je isto ono što i BTP čini sa GICOM IZDAJICOM – PAKT SA ĐAVOLOM zbog apsolutne vlasti. Mada su već poodavno crnorizi adžuvaneri koji su se samopostavili na čelo SPC-a od Srba i Srpkinja oteli i zadnju paru, veronauk u mirskim školama je samo jedan od dokaza te moje tvrdnje, njihov mecena Bobi Taći Pederović nam želi da oduzme i pravo na život nasrćući čak i na ono što se naziva gola EGZISTENCIJA.

(EGZISTENCIJA (lat. ex-isto, gr. Τροποσ = oblik koji uzima život)

Pri migoljenju u dupe vatikanskim pedofilima niti samonametnuti, samonatakareni i samoproglašeni „veljaki“ SPC-a, a ni njihov mecena BTP ne žele niti da pomisle na EGZEGEZU,

(EGZEGEZA (gr. Εξηγησις = tumačenje, objašnjenje, analiza i sl.)
metoda koja stavlja biblijski tekst u njegov istorijski i kulturni kontekst, razumeva njegove teološke poruke, pazeći pri tom na integritet i jedinstvo biblijskog otkrivenja. Egzegetska metoda nije nezavisna, jer se Biblija ne tumači bez ikakvog kriterijuma, izvlačenjem reči iz konteksta ili konstruisanjem arbitrarnih kombinacija i tipologija.)


a kamoli ono što je već odlučeno na Vaseljenskim saborima i u čijim odlukama je napravljena razlika između dogmata, koji ima doktrinarni sadržaj vere (gr. ορος ), i kanona (KANON (gr. κανων = mera, pravilo, zakon, parametar) , koji ima disciplinski karakter.

Braćo i sestre, o svemu tome ću se podrobno osvrnuti i u svom započetom delu pod naslovom:

Vreme izbora: BIRAJTE ILI HRISTA ILI BARABU ! (vidi na: https://novosti.rs.sr/sr/btg_novosti/5/5909/Vreme/izbora:/'BIRAJTE/ILI/HRISTA/ILI/BARABU/!

no čini mi se već sada da ukoliko se crnorizi adžuvani koji su se samoizabrali, samonatakarili i samopostavili na čelo SPC-a, kojima je jedini gospodar zveri Bobi Taći Pederović na čelu, mada sam svestan činjenice da:

EXSTRA ECCLESIAM nulla salus ! = izraz "van Crkve nema spasenja"

(ima poreklo u Origenovoj teologiji i, posebno, u eklisiologiji Svetog Kiprijana Kartaginskog (Posl. 73,21,2)

ubauljaju u bulju vatikanskim buljoljubima ne ostaje mi ništa drugo već da ljudski, dostojanstveno i hrabro izjavim:

SAMO VI IDITE, A JA OSTAJEM VERAN U GOSPODA SVOG ISUSA HRISTA I NJEGOVO UČENJE !

Dame i gospodo, iz izloženog se vidi, to sam utemeljio zaista na neoborivim dokazima, da je rimo-katolička „crkva“ jeretička, bogohula i antihrišćanska tvorevina i da nema te sile koja bi me naterala da bih postao vernik te i takve pederske udruge. Svi oni koji nešto tako sada podmeću obespravljenom, osramoćenom, zavedenom i osiromašenom narodu srpskom su izrodi svog naroda kojih će se potomci njihovi stideti.
AMIN !

- nastaviće se -

Krstan Đ. Kovjenić