Nova strana emitovanja za inostranstvo u Rusiji

Uoči nove godine u ruskom medijskom prostoru se konačno formirala nova tendencija: emitovanje za inostranstvo sa radiotalasa odlazi u Internet. Glas Amerike, Nemački talas, Ruska služba VVS – svi nastavljaju kontaktiranje sa ruskojezičnim slušiocima putem Globalne mreže. Krajem 2012. godine njihov primer je sledio i američki Radio Sloboda. Međutim, metodi rukovodstva Slobode, kojima je ono odlučilo da gradi digitalnu budućnost, mnogima se ne dopadaju.

Oko reformiranja kompanije počeo je veliki skandal. Usled njega je predsednik radiokompanije Stiven Korn objavio da će 25. januara napustiti svoj položaj.

Zvanični razlog ostavke Stiven Korna je želja da više vremena bude sa porodicom. Međutim, još u decembru protekle godine u medijima su se pojavila saoppštenja da je odluku o ostavci Korna usvojio američki vladin Savet za emitovanje, kojem je podređen Radio Sloboda. Ta je odluka bila usvojena u vezi sa raspadom ruske službe te radiostanice. U jesen je bila zatvorena internet-redakcija na ruskom jeziku, obustavljeno je emitovanje na kratkim i srednjim talasima. Većinu pripadnika su otpustili, novi tim Slobode je potpuno prešao na Internet. To je inače radni proces, povezan sa željom savremenog društva da dobije informacije preko mobilnih aparata, - smatra glavni urednik Fonda nezavisnog radioemitovanja Andrej Alahverdov.

- Kada je reč o procesu prelaza radija na Internet, to je apsolutno objektivna stvar. Svi mediji tome teže – i TV, i radio, i novine. Svi imaju različitu brzinu, različite tehnologije, međutim, postepeno prelaze na taj sistem. Drugo je pitanje – šta se i kako radi u svakom konkretnom slučaju. To nije povezano sa aktuelnošću procesa.

Međutim, uvređeni novinari Slobode i njeni davnašnji obožavaoci počeli su da otvoreno izražavaju nezadovoljstvo. Neki su kritikovali rukovodstvo te kompanije. Izdanje Vašington post je objavilo krivcem predsednika Rusije Vladimira Putina. Neki su videli koren zla u zakonu o stranim investicijama, usvojenom 2011. u Rusiji. U skladu sa tim dokumentom, kompanija, koja emituje u ruskom radioetru, mora da ima najviše 48 odsto stranog statutarnog kapitala. Osnivači Slobode premašuju taj limit. Tobože zbog toga je radiostanica izgubila licencu. Pri tome niko nije pomenuo da u samim SAD-ama, kao i u Grčkoj, Španiji, Tajlandu, Ukrajini udeo stranog kapitala u TV i radiokompanijama ne sme da iznosi više od 25 odsto. U Austriji, Kanadi, Francuskoj i Japanu udeo stranih investitora u toj sferi je ograničen na 20 odsto.

Problem je u tome, što za SAD nije više interesantno, a pored toga i skupo da nastave emitovanje u ranijem obimu, - smatra šef katedre novih medija i teorije komunikacije novinarskog fakulteta MDU Ivan Zasurski.

- Kod Amerikanaca se menjaju prioriteti. Danas ih više interesuju Kina, jugo-istočna Azija, kao i Sirija, arapski svet. Danas nemaju vremena da vode ozbiljne informativne bitke u Rusiji. U vezi sa time se smanjuje uloga Radija Sloboda.

Međutim, predsednik Slobode Stiven Korn i šef moskovskog biroa Maša Gesen su uvereni da su radiostanici potrebne promene. Kompanija nije više mogla da ignoriše smanjenje svog auditorijuma i istovremeni rast broja internet-korisnika. Komentar ruskog novinara i društvenog delatnika Alekseja Čadajeva.

- Pošteno govoreći, postojanje Eha Moskve i Ruske službe vesti čini da Radio Sloboda nije mnogo primetan u emitovanju. Prema svom sadržaju je to dosta zastareo način propagandističkog razgovornog radija. Međutim, situacija iz 1970-ih godina, kada je samo slušanje Slobode bilo politički gest, promenila se. U tržišnoj situaciji to više ne igra. Jedina varijanta je na novom tržištu – kvalitetniji kontent.

Hoće li internet-emitovanje vratiti nekadašnju slavu toj radiokompaniji, pokazaće vreme. Za sada je jasno da se borba za slušaoce u Mreži vodi ozbiljna, jer potrošač ima mnogo više mogućnosti za sticanje informacija.