SAD prete Srbiji zbog GMO hrane

Nedavno su američki zvaničnici izjavili da Srbija neće ući u Svetsku trgovinsku organizaciju ako ne izmeni svoj zakon o genetski modifikovanoj hrani, i istovremeno su zapretili da će to predstavljati značajan problem u daljim srbsko-američkim odnosima. Radi se o važećem zakonu Republike Srbije koji reguliše tu oblast, a koji je usvojen 2009. godine, prema kome u državi ne sme da se prodaje,niti uzgaja u komercijalne svrhe, nijedan modifikovani živi organizam, kao ni proizvod koji je od njega sastavljen.

Postavlja se pitanje, zbog čega su zabranjeni takvi organizmi i da li je opravdana njihova zabrana?A najvažnije od svega je pitanje – šta bi se desilo po zdravlje građana i po ekonomiju zemlje ako bi Srbija zaista ukinula takvu zabranu i dozvolila njihovu slobodnu prodaju?

Kao prvo, recimo da GMO organizmi, što je skraćenica za genetski modifikovane organizme, označavaju one organizme koji su nastali laboratorijskim ukrštanjem gena bakterija sa genima biljaka ili životinja. Problem se sastoji u tome što su naučnici dokazali u mnogim eksperimentima da životinje koje su hranjene takvom hranom, a to se sasvim verovatno odnosi i na ljude, nakon nekoliko generacija postaju sterilne i imaju oštećene gene.

Pored toga, dokazano je da uzimanje GMO hrane uzrokuje još i niz drugih posledica - tumore, alergijske reakcije, pad imuniteta i promene na raznim organima, kao i brojne druge teške posledice po ljudsko zdravlje.

Što se tiče ekonomskih i ekoloških posledica, dosledni protivnici GMO proizvoda naglašavaju da se ne radi samo o tome da su oni štetni po zdravlje, nego bi to takođe uništilo domaću semensku industriju, čime bi Srbija postala zavisna od semena iz inostranstva, što bi imalo katastrofalne posledice za srpsku poljoprivredu. Naime, proivođači takvog GMO semena često u njega ubacuju gen zbog koga seme narasle biljke više ne može ponovo da se seje, jer je jalovo i ne može da proklija. Stručnjaci upozoravaju da bi na taj način poljoprivrednici postali potpuno zavisni od stranih dobavljača i svake godine bi morali da kupuju novo seme.

Takođe, oni kažu da bi sejanje GMO semena na srbskim oranicama značilo trajno uništenje domaćih autohtonih sorti biljaka, zato što bi vetar i insekti svuda razneli polen, a kada bi modifikovani organizmi tako jednom bili pušteni, onda bi se oni samostalno umnožavali i mutirali, što bi značilo da bi zauvek bili prisutni u prirodi, te da više ne bi mogli biti uklonjeni.

Štetan uticaj genetski modifikovanih organizama su utvrdili naučnici u u Rusiji, Francuskoj, Austriji i drugim zemljama, ali i pored toga zakoni se u velikoj meri razlikuju od države do države. Na primer, Evropska komisija je odobrila uvoz genetski modifikovane soje, a genetski modifikovani kukuruz se već seje na poljima u Španiji,Francuskoj, Portugalu, Nemačkoj i Češkoj. Takođe, u Evropskoj uniji je dozvoljeno uzgajanje GMO krompira za industrijsku upotrebu, i on se sadi u Nemačkoj, Švedskoj i Češkoj.

U Rusiji nema poljoprivredne proizvodnje genetski modifikovanih proizvoda, a obavezno je označavanje proivoda koji u sebi sadrže više od 0,9% takvih organizama. Ukupno u ruskim trgovinama količina robe sa genetski modifikovanim proizvodima iznosi manje od pola procenta, dok se u trgovinama na Zapadu prodaje i do 15% GMO proizvoda.

Po tom istom pitanju, u Privrednoj komori Srbije su izjavili da uvoz GMO proizvoda nikako nije potreban Srbiji, te da je njihov stav da Srbija treba ostati region u kome se ne sade genetski modifikovane biljke, zato što to doprinosi boljoj prodaji srbskih poljoprivrednih proizvoda na tržištima širom sveta. I u Institutu za kukuruz iz Zemuna su dali svoje stručno mišljenje da Srbija ima izuzetno dobre uslove za proizvodnju prirodne, zdrave hrane, koja će u budućnosti biti na velikoj ceni.

Pa ipak, ostaje da se vidi da li će vlast u Srbiji uspeti da se suprotstavi političkim pritiscima da dozvoli uzgajanje i promet GMO hrane, ili će pristati da se genetski modifikovani proizvodi nađu na srbskom tržištu, uprkos brojnim dokazima stručne javnosti i strahovanjima građana Srbije.

Ratko Paić,