Kako prevarom disciplinovati Srbe

21.06.2008. god.

Nedavno održani radni sastanak visokih direktora, analitičara i operativaca–koordinatora najmoćnije među stranim službama koje deluju na Balkanu, o čemu je “Ogledalo” ekskluzivno pisalo u svom pretprošlom broju, u žiži je imao tri osnovna polja analize i planiranja:

1) Unutrašnje prilike i pitanje liderstva u Srbiji.

2) Procene rezultata (kvaliteta i dubine) “denacifikacije”.

3) Rukovanje crnogorskim ključem u srpskoj bravi.

O analizi prilika i “otvorenom pitanju liderstva u Srbiji” već smo pisali. U ovom broju, na osnovu dokumenata koje smo dobili na uvid, prenećemo analize drugog “polja”: učinci “denacifikacije”. Sastanak je, podsetimo i to, održan iz dva dela. Uži sastav zasedao je na jednoj lokaciji u Beogradu, u službenom prostoru zaštićenom od svih vidova prisluškivanja, a sastanak šireg sastava na jednom imanju u istočnoj Srpskoj, nedaleko od Drine. Sekvence koje slede potiču sa beogradskog dela skupa.

Neuspelo “prevaspitavanje naroda”

Postoje veliki razlozi za nezadovoljstvo dosadašnjim rezultatima “denacifikacije”. Nezadovoljstvo rezultatima onoga što je neko nazvao “specijalnim prevaspitavanjem naroda”. Plan slabljenja kohezionih i mobilišućih nacionalnih sila unutar srpskog doneo je kontraefekte. Umesto da se postigne spuštanje srpskog garda prema Zapadu i Americi, opuštanje najširih krugova koje podrazumeva i uklanjanje samoodbrambenih mehanizama i smanjenje budnosti — postignuti su, veoma često, sasvim suprotni efekti. Analitičari najmoćnije strane službe koja deluje na teritoriji Srbije izložili su Beogradu više svojih tumačenja i razloga za to.

Protagonisti i najistaknutiji zagovornici “denacifikacije”, kaže se, sporne su, izrazito odbojne i nepopularne figure. Njihovi učinci su u drastičnoj nesrazmeri sa velikim novcem uloženim u njih. “Gotovo je neverovatno kakva je selekcija tu napravljena”, interpretira analizu naš izvor. “Užasno debele ili isto tako mršave žene, iskompleksirane i pune otrova, na momente čak i neobuzdane mržnje, lišene ma kakvog šarma; unjkavi muškarci poremećene hormonalne strukture, pripadnici tipa koji kod Srba nema nikakve šanse; osrednji a preambiciozni omladinci, najčešće iz urbanih subkulturnih krugova, ili potpuno naivni ili čvrsto rešeni da ovom linijom manjeg otpora, plutajući niz veliku ,svetsku vodu’, postignu ono što u regularnim utakmicama ne bi mogli. I najveći broj njih su stari klijenti komunističkih ideoloških i obaveštajnih struktura, ili deca i unuci komunističkih glavešina. Sve se to ponavlja, kao neko ružno pravilo, i u ključnim centrima preko kojih se distribuira novac i uticaj, i u nevladinim i paravladinim organizacijama. Ta ekipa, mogli bismo slobodno reći, ne bi ni papu privukla u katoličanstvo, a kamoli Srbe i druge balkanske narode u američki ,svetski sistem’. Situacija je bolja, u ovom pogledu, jedino u ključnim medijima koji su transmisija američkog uticaja.”

Možda i to objašnjava što je toliko dugo morao biti ulagan tako veliki novac u ove strukture u Srbiji, a pri tom su postignuti vrlo površni i očigledno privremeni rezultati — konstatuju analitičari najmoćnije strane obaveštajne službe koja deluje na teritoriji Srbije. Neophodno je odmah ući u zahvat “tihog sklanjanja, uz sve počasti”, onih koji su dosad bili najeksponiraniji predstavnici NVO, fondacija, komiteta, odbora ili udruženja o kojima je reč. Zameniti ih novim licima, mlađim i privlačnijim, javnosti prihvatljivijim; u prvi plan staviti same te organizacije i proklamovani smisao njihovog postojanja, a ne ljude na njihovom čelu.

Zajahati tigra

To što je postignuto moglo bi se pre nazvati pokoricom na prirodnom telu srpske nacije, možda čak taktički svesno uzetom maskom koja omogućava da se preživi jedan nemio period.

To pokazuju i rezultati izbora, i stvarna (neobjavljena) ispitivanja javnog mnenja, i nagli rast popularnosti nekih pokreta i organizacija (NP “Svetozar Miletić”, na primer, koji još uvek nema u potpunosti logiku, strukturu i operativnu moć partije, ali se kreće ka tome).

“Zato, kad god neka prozapadna politička opcija želi da popravi rejting i poveća ugled kod birača, okreće se nacionalnoj retorici i uglavnom glumljenoj brizi o nacionalnim pitanjima. Tako je činio pokojni Đinđić, tako sada čine ljudi od poverenja u međunarodnim finansijskim institucijama okupljeni u G17, tako će (kako se bliže izbori) sve više činiti Čović, tome će (kako im pozicija bude sve više slabila) naglo početi da pribegavaju Živković, Mihailović...”

To upućuje na dve stvari koje bi trebalo operativno realizovati.

Prvo, ako je već proces denacifikacije po dubini nemoguće uspešno izvesti, onda bi trebalo pod svoju čvrstu kontrolu staviti one nacionalne lidere sa potencijalno najmasovnijom podrškom u narodu. Trebalo bi proučiti mogućnost da im se čak diskretno pomogne da se uspnu na pijedestal. Dobro odmereni lanac ne treba da se spolja vidi, ali mora da bude pouzdan. Da bi oni očuvali svoju poziciju ka masama, trebalo bi im dopustiti izvesne rečite nagoveštaje nacionalne retorike, ali i čvrsto fiksirati u glavi svest kome odgovaraju za svoje postupke, od koga zavise.

Drugo, navodi se u analizi, da bi se s ovim u vezi efikasno delovalo, na duži rok, ne bi trebalo ići u brutalne zahvate, kao što su bili podizanje haške optužnice protiv Šešelja ili neke vrlo trapave akcije potere za Radovanom Karadžićem. Moralo bi da budu primenjeni novi modeli.

Zaključati izlazna vrata

“Mnogi su i među nacionalnim snagama potrošili poverenje naroda. Narod je umoran i sve ih je pročitao”, navodi se u analizi, izloženoj (vidimo) u dobrom maniru prekookeanske direktnosti. “U ovoj fazi ne bi trebalo gubiti vreme i energiju u rušenju postojećih ili utezanju rasklimatanih, nego osnovati našu srpsku nacionalističku organizaciju, odnosno pod našom kontrolom. Uložimo u nju novac, dajmo joj poletnost, učinimo da se u nju ulije očito velika prikrivena rezerva nacionalne energije, samo naizgled potisnuta, a onda zaključajmo izlazna vrata. Napravimo od takve organizacije galeriju u koju će ući svi oni likovi koje i inače moramo držati na oku.”

Izvor
Srpska politika

Povezane teme

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Nema govora o mobilizaciji – Kremlj

Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.

„RT.Dok: Vreme naših heroja” počelo na Mećavniku uz pozdrave Ljubimove, Kosačova, Zaharove, Kusturice…

U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.

Hronika specijalne vojne operacije za 22.1..2024.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za