MUJO i HASO piče na forum DRUGARICE BRENE – GRAND kaHve

MUJO i HASO piče na forum DRUGARICE BRENE – GRAND kaHve
`OĆE bona da se ODTURČE

Braćo i sestre,

Bilo je to negde početkom aprila meseca 2007. leta Gospodnjeg. Proleće u svetoj zemlji Srbiji baš požurilo, valjda i Gospod hoće bar malo da se udobrovolji mnogostradalnim Srbima i Srpkinjama za sve ono što im se izdogađa još od davne 1941. godine kada je nečastivi sa svojim pomagačima koji se posle pada komunjarstva nazvaše DOS-manlije kidisao na taj bogonosni narod, a naročito za sva zverstva koja su ustaše, poturice, vatikanski pedofili, domaći petokolonaši i NATO zločinci počinuli. Mada sunce već od rane zore žeže ipak ne uspeva da ogreje svako srce jer u srpske duše i srca se je već poodavno uvukla nekakva zebnja, neverica i bojazan da je to nemoguće odagnati. Najveću zebnju srpskim srcima donose upravo DOS-malijski izrodi, smeće koje su iza sebe ostavili (Am)broz zločinci, jer, dušu Srbinovu ne može ništa da prevari, njihova DOS-manlijska vlast nije ništa bolja od osmanlijske. Poturica gori od turčina nije samo poslovica već istina koju su Srbi i Srpkinje mnogo puta do sada osetili na svojim leđima.

Drage moje i poštovana gospodo, verujem da ću vas tom vešću obradovati, ovom prilikom pokušaću da ne mislim na DOS-manlijske izdajnike, već ću malo buljnuti s onu stranu `ladne reke Drine kako bih video šta nam to rade poturčena „braća naša“, na čijim brnjicama ustaška, srpskom krvlju natopljena, ruka napisa „bošnjo“. Ne, neću vas zamarati sa samim njihovim imenom, baš me briga kako se goveda zovu, da l` MUUU, ili MEEE isto je, već ću se pokušati da koncentrišem na njihovo kukavičko činjenje. I ako je proleće zavirilo i u viševekovnu srpsku zemlju koju davno još Latini prozvaše Bosna, (iz bule rimskog pape iz 1188. godine, koju napisa i odposla Srbinu, dubrovačkom arhiepiskopu, šaljući mu takođe i svešteničke odeždne predmete kao što su omofor i felon, potvrđujući na taj način episkopat Srpske crkve u Dubrovniku koja je bila prešla pod jurizdikciju Vatikana, gde je između ostalog zapisano:

"regnum Servilie, quod est Bosna"

(srpska kraljevina koja je Bosna. Nešto slično se da ustanoviti i iz „Letopisa popa Dukljanina« („Barski rodoslov”XII vek) gde je latinskim pismom i na latinskom jeziku sročeno rukom tog srpskog sveštenika iz Bara sledeće:

"Surbiam autem quae et Transmontana dicitur, in duas divisit provinciam: unam a magna flumine Drina contra occidentalem palagam usque and montem Pini, quam et Bosnam vocavit, alteram vero ab eodem flumine Drina contra orientalem plagam usque ad Lapiam et [ad paludem Labeatidem], quam Rassam vocavit".

(Srbiju, pak, koja se zove i Zagorje, podelio je na dve pokrajine, od kojih se jedna od velike reke Drine prema zapadu do planine (Pina“; nju naziva Bosnom, a druga obuhvata prostor od rečene reke Drine prema istoku do „Lupija“-e i Skadarskog jezera, nju nazva Raškom)

ne znam da li su i „braća Latini« uživali u onoj srpskoj umotvorini kao što je

„Bosa Mara Bosnu pregazila“,

te je zbog toga baš tako nazvaše, to se u ovoj vukojebini koju su poturice sasvim upoganile, ukaljale i usmrdile gotovo i ne primećuje. Nad tamni vilajet poturičko-ustaške pederacije se nadvila nekakva demonska mrklina, neizdrživ smrad i očaj zbog kojega ni nečastivi tamo ni nos da proviri, naročito posle presude MSP-a gde je utvrđeno da Srbi nisu ni za šta krivi, već da su te gadosti o Srbima izmislili bolesnoumi manijaci, zlonamernici i kukavice Alije Izetbegović (Aljo IZMETJEDOVIĆ, poznat po tom imenu kod nas Srba) i Franje Tuđmana (Ujka Njofra ga mi Srbi nazivamo). Poturicama bilo baš zinulo dupe na srpske novce, ali posle presude s pivskom flašom će očito morati da se počešu tamo gde ih najviše svrbi. Istina je da im je presuđeno da mogu Srbima da poćibukaju ćunu, ali i tu stoji uslov, tek kada poprave škrbe, operu pogane labrnje i prestanu po loju da zaudaraju k`o prčevita marva.

Drage moje dame i poštovana gospodo, za mesto ove radnje o kojoj ću sada da kažem nekoliko reči mogao sam da izaberem bilo koji kraj tamnog turskog vilajeta, pardon poturičko-ustaške pederacije, svi su isto uneređeni, oskrnavljeni i upoganjeni, čak svi isto tuknu po ljudskom izmetu, no, ne baš nenamerno, izabrah selendru PRDENCE, na dva puškometa udaljeno od poturičke kasabe koju Saraj`vo turci zazvaše. Nije moj izbor pao samo zbog toga, istina jeste pomalo jer i to je napokon potrebno naglasiti, istine radi, što se je upravo tamo rodio sadašnji, Boga molim da ne bude još dugo, „predsednik“ Majke Srbije, moj pogani rođo, dabogda ga majka kukom i kuknjavom po ladnoj Drini tražila, Bobi Taći – Pederović, već zbog svima vama dobropoznatih budalina od čijih gluposti je svakoga od vas bar jednom u životu stomak zabolio od smeha njihovoj gluposti, razvratnosti i bogohulnosti – Mujo i Haso. Da, istina je, drage dame i gospodo, te razvratne budaline žive upravo u selendri Prdence i behu prve komšije Bobiju Taćiju – Pederovića, da li skupa i ilahije ilakaše ću vam uskoro dojaviti, pre nego li je taj izrod odlučio da „bidne“ predsednik u Srbiji. Verujem da bi svakome od vas bilo milije da su na njegovom mestu nalaze Mujo i Haso jer bi manje štete naneli Srbima i Srbiji, ali šta se može – bili smo naivni, tom izrodu smo dali svoj glas i sada moramo da duramo. Gledam te svakolike nalete i prosto ne mogu, Bože, oprosti mi grešnome ukoliko hulim, da odolim a da ne izustim:

„Gospode, kakve rugobe. Ne, definitivno ne, ovo nije Ruka Tvoja sazdala već pakost, mržnja i ludilo nečastivog„

To da je kod njih, kao uostalom i kod svih poturica, sve bazirano na životinjskom instiktu, ma valjda znate ono uškanje, buškanje, ćuškanje, u nos prst tuškanje, češanje, zavijanje i „međedosvko“ nerazgovetno brundanje, Bože mi oprosti kao da ni trunke ljudskosti nema u njima, opšte poznata je činjenica da balijanderi zapravo imaju samo čovekovu obrazinu ispod koje je sakriven nečastivi, no da im je i životinjski nagon u komunikaciju dokazaću vam na sledećih nekoliko onomatopeja.

„Aaaaaaaa“ – reče Haso zevajući posle dugo, dugo vremena seirenja u Muju.

„Aaaaaaaa“ – posle male večnosti prostenja Mujo češagijajući se po zadnjici.

Opet tajac koji tu i tamo prekine tek prdenje, smrdenje i riganje poturica, zavijanje i marvinjsko stenjanje da bi se ipak posle dugo vremena moglo razaznati:

„Aaaaa, reče li to aaaaaaa, Haso ?“- ćutnju prekinuše poturičko kreštave reči bolesnoumog Muje.

„Bezbeli da reko`“ - krmeće zaskiča Haso.

„A što ? „ – uporan je Mujo.

„Kako što matera te kukom po Drini iskala ?Zar ne vidiš kakav vakat i zeman dođe ?“ – ljutito se obrecnu Haso.

„ Jes` vala. Od one presude bi slaba vajda te sam i sam kao ubodenik. Nado sam se, klanjao poganom tusrkom alahu i molio ga da mi pomogne da me Srbi izdržavaju do kraja života, ali sve bi uzalud. Čini mi se da je i alah sada na srpskoj strani. Nek je, mater mu jebem poganu. Sada prosto ne znam kud da se denem kako bi samome sebi patnju olakšao“ – bi Mujin komentar.

„Kako ne znaš, mater ti jebem blesavu, pa otiđi u zoološki vrt! „ – gotovo naređujući zavrišta Haso.

„A šta ću tamo ?“ – prosikta Mujo

„Pa da se naučiš bontona, jebem te blentava. Mene je Fata tamo naćerala. Po cijeli bogovetni dan seirim u one komunjare gologuzijane (Ma zna Haso da kaže majmun, jest blentav, al nije baš toliko skroz-na-skroz kao naš "ljubljeni" predsednik, bošnjo izt sela Prdence - Bobi Taći Pederović, ali poturica neće jer mu to ne dozvoljava arapski Kuran, turski ferman i ajvanski zeman) Moram da zapamtim sve što čine i kada dođem kući sa Fatom sve to moram ponoviti jer sam riješio da se bontoniziram - neću više da bidnem blentavi bošnjo – zaneseno, zabalavljeno i žmirkajući odgovara Haso.

„A, je li ? Vidiš dobro si se dosjetijo, jebo ti mater svoju... Veliš sve moraš da ponoviš, a je li moraš i da je odostraga njušiš ?“ cerekajući se dobacuje Mujo

„Reko baš sve... Bolje je da Fatu odostraga njušim nego li Srbima da pušim“ – dočeka ga Haso.

„Jest, vala, pogane mi turske vjere“ – konstatuje Mujo i posle nekoliko riganja, šmrcanja i poganog grcanja kavurine koju liba ko vo nastavlja poturički dijalog rečima:

„I ja ću da pičim u zoovrt kako bi se bontonu naučio, a bogme i odturčio !“

„A kućeš ti kurac tamo, mater ti opandrkam blesavu, zar ne vidiš koliko si klempav. Vjerujem čim te Srbi soče ima čakija ispod vrata da ti se zacakli jer biće sigurni da si krmak“ – opet će Haso.

„U na to nijesam mislio, poganog mi alaha turskog. E, da, moj blentavi Haso, za uši me onomad podjeba i imam, mater mu jebem šiptarsku, jer i on se zagledao u moje krmeće klempaše.. A šta mi je činjeti ? – zacvili Mujo

Taj poturički divan se tu naglo zaustavi. Opet tišina. Taman kada sam bio odlučio da te poturčene manijake više ne držim na nišanu i ne slušam moju pažnju privuče melodično uzdahivanje, ciktanju i stenjanje bula iz susedne poturičke odaje. Ama, ljudi, ovaj „ Annubis “ (Da, to je ta budalina kojemu je uzor zločinac, kukavica i terorista Bin Laden i zato mu je i moto ispisan njegovom izrekom i arapskim fontom. Čega se pametni stide, time se „bošnje“ ponose) načisto pobesnio, navro ko sivonja u kupus i neda mi bar misao da završim. Pokušavam da ga urazumim, ali budalu je teško opasuljiti. Evo, čim spomenuh bule opajdare taj Šarov štrangu hoće da pokida. Čulo kerče poturčeno da se bulidže kuskune za džabaluk pa reži li reži. Da, drage moje i poštovana gospodo, pokušaću ubuduće da se na tog manijaka više ne osvrćem i da vam bar jedan prilog završim onako kako sam zamislio. Bule, kao što rekoh, melodično uzdišu, cikću i stenju iz susedne sobe, te ne mogu a da i tamo ne zavirim. Molim Vas svežite „ Annubis« dok vam o ovome pišem, jer blento ima da načisto pošandrca. Njih pet-šest, sve opajdara do opajdare, se natakarilo na minderluke, kanabeta, a dve-tri se ulegle ko bedevije na nekakav nikada oribani pod. Dok balije u drugoj sobi benave one se razgaćile i udarile po onoj dragoj kvasilici da ih je milina pogledati. Stenju bule, vrište od meraka i prisećaju se zlatnih vremena devedesetih prošlog veka kada je srpskih ćuna bilo koliko su poželele.

„ Jooj, nano,“ - uzdišući jedva izgovara osamnaestogodišnja Sevla –„ kada će Srbi opet da navrate da se makar malo ljudski nasladim „

„Jooooj“ ,odgovara joj jedna debela bedevija ubrzavajući ritam češagijanja, „to i sama jedva čekam. Poludiću ako se Srbi uskoro ne pojave „

NAPOMENA - šta je bilo kasnije, kako nagraisa al-kaidin asker„ Annubis«, a naročito kako su i zašto Mujo i Haso odlučili da dođu baš na FORUM DRUGARICE BRENE – balijsko-ustaški GRAND kaHve, čvrsto rešeni da se odturče, ću jednom drugom prilikom kada mi moderatori ovog foruma to dozvole. To što mi Srbi nemamo pravo da iznesemo svoje mišljenje na srpskom, makar lokacijski, forumu je pitanje koje neću postavljati ovde, Željko Mitrović, Fahreta Jahić i Saša Popović definitivno nisu ni slični ljudima sa kojim isključivo komuniciram, već ću ga postaviti Bobiju Taćiju – Pederoviću i njegovim pobesnelim hijenama kada za to dođe vakat.

Krstan Đ. Kovjenić