Beograd - novinarski centar sveta

Tadić je rekao da je Srbija na putu da dobije stabilnu proevropsku vladu koja će insistirati na završetku saradnje sa Haškim tribunalom, slobodi štampe i pravdi. Predsednik Srbije je naveo da su i reči izvinjenja pretpostavka pomirenja i istakao da je on uputio izvinjenje svim narodima, ali da ne može da zaboravi činjenicu da su i nad Srbima vršeni zločini, a da su svetski mediji o tome nedovoljno izveštavali. "I danas očekujem izvinjenje svih predstavnika naroda bivše Jugoslavije zbog nevinih žrtava koje su nanete srpskom narodu", rekao je Tadić. Tadić je rekao da je sa prostora bivše Jugoslavije bilo istinitog izveštavanja, ali i "netačnog, nedovoljno istinitog izveštavanja, stereotipija, inercije", rekao je Tadić. "I danas činimo napore da se slika o Srbiji promeni, jer samo sa istinom možemo krenuti napred, boreći se protiv stereotipija i inercija - političkih, novinarskih, ekonomskih", rekao je Tadić. On je dodao da Srbija, posle decenije u kojoj su srušene vrednosti i u kojoj su pale mnoge nevine žrtve, traži svoju evropsku šansu i mogućnost, i gradi demokratiju u složenim uslovima. Predsednik Srbije je ponovio da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova teško iskušenje za Srbiju koja želi kompromisno rešenje zasnovano na međunarodnom pravu i koje ne ugrožava prava Albanaca. "Kao što smo spremni da se suočimo sa teškim iskušenjem saradnje sa Haškim tribunalom, koja je pri kraju, jer je od 46 optuženih Srbija izručila 43 optužena, tako smo spremni i da obnovimo pregovore o budućnosti Kosova, tragajući za mirnim rešenjem", rekao je Tadić. Direktor IPI-ja Dejvid Dedž rekao je da, uprkos nastojanjima da se u Srbiji uspostavi demokratski poredak, još nisu razjašnjena ubistva novinara Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Dade Vujasinović, kao ni pokušaj ubistva novinara Dejana Anastasijevića. "Niko nije optužen niti osuđen. Želim da podstaknem vlasti da reše te slučajeve. Zločini ne smeju ostati nekažnjeni. Ja, međutim, nisam ovde da bih držao lekcije Srbiji, nego sam došao iz dubokog poštovanja prema Srbiji", rekao je Dedž. Dodao je da IPI ima dugu tradiciju održavanja kongresa u zemljama u kojima se dogadaju promene, i podsetio da su kongresi održavani u Africi posle ukidanja aparthejda, u Nemačkoj posle pada berlinskog zida... "A evo nas sada u Srbiji u jednom značajnom trenutku", rekao je predsednik IPI-ja. Predsedavajući IPI-a i jedan od osnivača poljske Gazete Viborče Pjotr Njemčinski, rekao je da sloboda medija "nije bogom dana i nije gotova stvar", i istakao da se mediji u mnogim zemljama suočavaju sa pokušajima da ih vlade kontrolišu. Na kongresu, koji je organizovao beogradski Medija centar, učestvuju novinari, urednici i medijski menadžeri. Kongres se održava u Sava centru gde će tokom četiri dana učesnici raspravljati o temama važnim za društvo i medije. IPI je najstarija međunarodna organizacija za promociju slobode štampe, koja okuplja vodeće urednike i novinare iz sveta. Posvećena je zaštiti slobode mišljenja i izražavanja, razvijanju i poboljšanju slobodnog protoka informacija, unapređenju novinarske prakse. Svake godine, uvek u drugoj državi, IPI organizuje Svetski kongres i Generalnu skupštinu. Ceremonija svečanog zatvaranja Kongresa je u utorak, 17. juna, popodne kada će biti uručena nagrada "Free Media Pioneer 2008" čiji je dobitnik levičarski blog političkih komentara "Talking Points Memo" iz Njujorka, SAD. Sledeći Svetski kongres IPI će održati u Helsinkiju 2009. godine. Nema pomirenja bez kažnjavanja zločinaca Saradnja zemalja juoistočne Evrope poboljšana je od završetka ratova i pada autoritarnih režima, ali je za pomirenje naroda nužno kažnjavanje svih zločinaca, složili su se danas učesnici okruglog stola u okviru Svetskog kongresa Međunarodnog instituta za štampu (IPI). "Region je učinio značajan napredak od završetka ratova, mada postoje džepovi u kojima vlada netrpeljivost. Bezbednosni rizik postoji između Srbije i Kosova, ostala područja su uglavnom pacifikovana", rekao je Vladimir Gligorov sa bečkog Instituta za međunarodne studije. Gligorov je dodao da su ekonomske veze ojačale od 2000. godine i pada autoritarnih režima u Beogradu i Zagrebu i da je region karakteriše stabilan ekonomski razvoj, i istakao da "Balkan doživljava ekonomski procvat" zbog stranih investicija i veće ekonomske razmene. "Region bi trebalo da teži integraciji u EU, ali je EU spora u opredeljenju za integracije balkanskih zemalja. Balkan se doživljava kao rizični region. To nije uvek tako, ali u Makedoniji i BiH postoji problem ustavnog razvoja", rekao je Gligorov. Engleski novinar Tim Džuda ocenio je da su se odnosi popravili, ali da u načinu na koji susedni narodi doživljavaju jedni druge i načinu na koji balkanske narode doživljavaju u Evropi "postoji uvek malo odlaganje". "Možda se u inostranstvu čuje malo o Egzitu i Evroviziji, ali mislim da se i percepcija u inostranstvu polako menja", rekao je Džuda. Džuda je dodao da su Hrvati počeli da puštaju srpsku muziku na radio stanicama jer su shvatili da je besmisleno ne govoriti sa prvim komšijom. Urednik Splitskog Feral Tribjuna Drago Hedl ocenio je da je međunarodna zajednica malo učinila na pomirenju jer je taj proces prepustila vladama zemalja regiona. "Važno je kazniti odgovorne za ratne zločine, jer bez toga nema pomirenja. Mnogi nerazjašnjeni zločini u Drugom svetskom ratu doprineli su izbijanju ratova pet decenija kasnije, kada je duh izašao iz boce, pošto su jedni umanjivali broj žrtava, a drugi ga povećavali", rekao je Hedl. Hedl je dodao da su novinari koji su otkrivali ratne zločine nazivani izdajnicima i istakao da će pomirenje među narodima jugoistočne Evrope dorpineti i širem okruženju. Direktor sarajevskog lista Dani Senad Pećanin rekao je da nacionalizam najveći problem u regionu i da u svim balkanskim zemljama postoji mali broj intelektualaca i novinara koji su spremni da govore o zločinima koje su počinili njihovi sunarodnici. "Lako je u BiH naći one koji će govoriti o zločinima Srba i Hrvata, ali je svega desetak onih koji su spreni da govore o zločinima Bošnjaka i njihovom ponašanju. Predsednik Srbije Boris Tadić se izvinio u Srebrenici, ali nema reciprociteta iz Sarajeva", rekao je Pećanin. Pećanin je, za razliku od Gligorova, ocenio da su balkanske zemlje "spremnije da sarađuju sa, recimo, Finskom nego međusobno", i dodao da je iluzija kako će se svi problemi rešiti ulaskom u EU. Direktor lista Dani je naveo da su mediji koji su izveštavali o ratnim zločinima, poput Feral tribjuna, dovedeni pred zatvaranje zbog pritisaka i nedostatka oglašivača, i istakao da "tržišni uslovi ne valorizuju profesionalizam". Dramska spisateljica i kandidatkinja Liberalno demokratske partije za gradonačelnicu Beograda na nedavnim izborima Biljana Srbljanović rekla je da je "okean mržnje znak regiona" i da se pod izrazom "balkanizacija podrazumevaju velike katastrofe". "Balkan se doživljava kao region u kojem je započeo Prvi svetski rat i u kojem je vođen jedini rat u Evropi posle Drugog svetskog rata, kao i region u kojem je NATO prvi put intervenisao u Evropi. To sve doprinosi okeanu mržnje", rekla je Biljana Srbljanović. Zauzela se za pisanje zajedničkih udžbenika istorije u balkanskim zemljama, i istakla da i "rastući nivo kiča i festivalksa atmosfera doprinose okeanu mržnje". Biljana Srbljanović je dodala da Srbi i Albanci na Kosovu sarađuju samo na identifikaciji žrtava, a da diplomatije Srbije i Kosova ne idu u pravcu pomirenja.