CRNJANSKI U STAROJ PAZOVI-80. GODIŠNJICA (1)

Ime Srema: ”I tako pri ulasku u fioretinsku zemlju ,pred gradom crvenog krina,nekoliko puta izrekoh, tiho, IME SREMA.( Miloš Crnjnski: Ljubav  u Toskani) 
 

U jesen 1932. redakcija beogradskog dnevnog lista „Vreme“, poslala je svog reportera, pozantog srbskog pesnika, pisca i putopisca Miloša Crnjanskog u Staru Pazovu  da odatle napiše reportažu.Dva događaja su se u to vreme zbila u ovom ovećem sremskom selu, ili omanjoj varošici, sa pretežno slovačkim stanovništvom,  koji su zainteresovali  tadašnju širu javnost  i zvanični Beograd, prestonicu Kraljevine   Jugoslavije :osnivanje Matice slovačke i izobr biskupa Slovačke evangelisitičke crkve u Jugoslaviji.Nastojeći da oavj događaj „pokrije“, redakcija  „Vremena“ je poslala  svoje vrhunsko novinarsko i uopšte spisateljsko pero sa zadatkom, kako je navedeo u putnom reporterskom nalogu „ da  sprovede anketu u Staroj Pazovi“.

Što je Crnjanski i uradio pa je tako reportaža velikog pisca objavljena u „Vremenu“  22. septembra 1932. pod  dugim naslovom od 13 reči: “NE ZOVITE IH TOTOVIMA, NITI NJINU DECU TOTICAMA, BRAĆA SU NAM TO SLOVACI“. Ovaj putopisni reporterski zapis  je objavljen sa nadnaslovom: “Povodom osnivanja Slovačke matice i izbora  slovačkog biskupa „, dok je  u podnaslovu pisalo: “Anketa Vremena u Staroj Pazovi“.

Predugi naslov od 13 reči i 3 zapete 

Čitalac će, besumnje, prvo zapaziti,predugi naslov reportaže koji je neubičajen ne samo za novinske tekstove nego i za putopisnu prozu Crnjanskog u celini, koja je, kao što se zna, bila obimna, raznovrsna i sadržajna.
 

Od preko 170 reportaža i putnih zapsia  sabranih u dva toma putopisa velikog pisca i objavljenih 1995. povodom stogodišnjice piščevog rođenja (Zadužbina Miloša Crnjanskog, BIGZ, Srbska književna zadruga ), ova reportaža o staropazovačkim Slovacima je sa najdužim naslovom od čak 13 reči i još 3 zapetu uz to.

Vpojvođanske teme u putopisima Crnjanskog 

Dva tematska ciklusa  razuđene i prenastanjene  putopisne proze autora „Stražilova„ objavljivana u beogardskim dnevnim  listovima  „Politika„ i „Vreme„ su iz Vojvodine i to, sa iuzuetkom zapisa o Sremskoj Kamenici i ovog o starooazovačkog o Slovacima, jedni su iz Srema , dok su  ostali  sve iz banatskih varoši  i sela.

Izveštaji iz Vojvodine 

U oktobru 1923. u „Politici“ je objavljeno devet reportaža velikog srbskog pesnika u okviru iste serije putopsia kojja je imala jedinstven nadnaslov: “Izveštaji iz Vojvodine“. Putopisne reportaže u najstarijim i najuticajnijim srbskim novinama je Crnjanski te godine  publikovao ovim redom: “Bečkerek„ (18. oktobra), “Švabe i Mađari (21. oktobra), “Na banatskoj ravnici„ (24. oktobtra). U decembru te godine (1923) pod već navedenim nazivom serije reportaža objavljeni su zapisi  iz Banata: “Žombolj na točkovima„ (9.), Daća u Kikindi „ (13.), “Radikali u Kikindi„ (16.) i „Grobnica Čarnojevića„ (18). Godinu dana kasnije Crnjanski će pod istim naslivom „Izveštaji iz Vojvodine  objaviti još jednu reportažu,,prvu od dve koliko ih je posvećeno Sremu,„Kamenica pod Fruškom Gorom „( 3.decembra 1924.)

Život i politika umorne Vojvodine 

Proći je još jedna godina i autor “Itake i komentara “ će svoje zlatno lirsko pero umočiti

u raskvašeno blato banateske ravnici i sive svakodnevice, obilazeći sela i varoši, ali sada kao reporter “Vremena“. 

Pod nazivom putopisne  serije ”Život i politika umorne Vojvodine, Crnjanski je pre 87 godina , u junu 1925.objavio četiri reportaže: ”O Dolovu, selu flamnskome“ (1. juna ); “Vršac ,u zemlji srbskih despota “(6/8 juna ); “Mesić,manastir srbskih despota  u Banatu“ (11. juna ) i “Nad grobom Kir Janje“ (14. Juna 1925.)

Putevima raznim

U godinama koje slede , slavni srbski pisac , živopisac reči, putpisac izvanredng dara zapažanja, koji sve čega se svojim perom i okom dotakne  u živu umetničku reč  ptetvara , otputovaće  u HADŽILUK NA KRF do PLAVE GROBNICE; pohodiće VIDO, OSTRVO SMRTI; napisaće nešto i  ZA NAŠU SIROMAŠNU I ZABORAVLJENU BOSNU; zanoćiti, da bi,  kao i vazda  i doživeo SVITANJA BEOGRADA; javljaće se u “Srbskom knnjiževnom glasniku “SA SLOVENAČKIH PUTEVA; osetiti“ ALEM, DRAGI KAMNE ŠIBENIČKI; malo cvokotati  na PRIMORJU  POD HLADNIM SUNCEM; preturati prastare zapise  u ARHIVU DIBROVBNIKA. 

Najaviće Crnjnaski  senzaciju za kulturni svet Evrope “kad se budu objavili zapisnici sa sedenice Veća Dubrovačke Republike“, da bi nakon toga u čast alke Nikole Jelinčića,hrvatskog težaka  110 kilograma teškog, ”koji je e ove godine na dobrom hatu , šezdeset puta nabo alku  na vrh svoga bojnog koplja”  iza njegovog pera ostala reportaža  PRSETN NA VRHU BOJNOG POLJA … 

Dospevao i do ISLANDA,DALEKOG OSTRVA

Dospevao  je pesnik “Stražilova“ putevima raznim  i do ISLANDA, DALEKOG OSTRVA;  izveštavao  o TUČI OKO CARSTVA VELIKOG LEDA;  pisao je PISMA IZ PARIZA ; doživeo i jedva preživeo LJUBAV U TOSKANI; iksuio vrele sunačane belege u ZEMLJI TOREADORA I SUNCA…

I evo jednog dana Crnjanskog  i u Staroj Pazovi

I kad  je  već uveliko počela da se troši  1932., jedng  sunčanog septembarskog dana  svetski putnik , Miloš Crnjanski, stiže  i u Staru Pazovu “takvu”, da bi o njoj   i njenim žitaljima , Slovacima, zapisao slova ljubve  koja su pretodnu nastambu  svoja mogla naći  samo u srcu pesnika  koji je fruškogsrki razvigor naslućivao  još pod onim nebesima toskanskim. Da bi ,ne mogavši odoleti  ljubavi koja ga je baš tu, u Toskani spopala,  i sročio svoj pesnički testament: ”I tako, pri ulasku u fioretinsku zemlju, pred gradom crvenog krina, nekoliko puta izrekoh tiho, IME SREMA”.  

I to decenijama  pre nego što je Umberto Eko   napisao “Ime ruže” koja ga je proslavila -

Stara Pazova pre 80 godina i Slovaci u njoj

A kakva beše Stara Pazova  pod nebesima sremskim i Slovaci u njoj  kad je pre 80 godina  ugostila velikog srbskog  i pisca  i putopisca, koji će o žiteljima njenim rečim živopisati  povesnicu koju ne bez ustreptalog uzbuđenj čitamo   kao  štivo iz večne čitanke  u slutnji koja traje?

“Stara Pazova kao takva, na pola sata od Beograda beli se u prašnim strnjikama  pokošenog žita i ječma, duž pruge bzih vozova,u moru kukuruza sremske ravnice. Nedeljom, pošto je ovršila,ona se odmara  ispod dudova i igra…”

Stara Pazova “sazidana vrednoćom slovačkoim”

Kako je Crnjnski video i doževeo  Staru Pazovu pre 80 godina “sazidanu vrednoćom slovačkom“?
 

 Šta se prodavalo na pijaci , četvrtokom , na “kamenmisanom trgu“ na koji dolaze i kupci iz Vardarske Banovine, Bosne?

Zašto  je Crnjanski savetovao Pazovljanima da se”manu graničara”?

Čime je bio oduševljen  farar pazovački Vladimir Hurban Vladimorov ?

Šta je sve sadržavala sprema devojačka? 

Šta sve Slovaci nisu izmišljali  da bi prodavali na pijaci,četvtkom?

Kako je doktor Vlada Vereš, koji će kasnije posatti i lični prijatelj Crnjanskog, u Sokolskom domu, gde je bila i zdravstven stanica, svakodnevno kupao seljačku decu?

Kako su seljaci, Slovaci, Pazovljani,provodili dan odmora u čitanju, bez alkohola?

 Zašto Slovakinja radi krupni ženski  ručni rad  pa ga prodaje  na pijaci, dok se srbska devojka bavi sitnim  ženskim ručnim radom ?

Šta je bilo na repertoaru Društva mladih prijatelja pozorišta? 

Da li su napisi  u Sokolskom domu poput onog “Tko Slove, taj soko” bili nacinalsitičke uzrečce?

Crnjanski je odgovore  na sva ova  i druga pitanja koja su pred njega postavljali (i odgovarali) njegovi sabesednici,   najugledniji pazovački Slovaci  sa kojima se sastao (Vladimir Hurban Vladimorov, farar sadašnji, dokor Vlada  Vereš, učitelj Ferdo Klaćik, češki legionar) opširno navodi u usvojoj reportaži objavlejnoj pod naslovom 

NE ZOVITE IH TOTOVIMA, NITI NJINU DECU TOTICAMA, BRAĆA SU NAM TO, SLOVACI.