Kuda beže berlinski „leopardi“?

Strategijom bezbednosti sa efektom bumeranga nazvao je nemačku politiku u sferi izvoza oružja vodeći ekspert Bonskog međunarodnog centra za probleme konverzije Jan Grebe. Njegovo mišljenje je samo jedno od mnogih izraženih ovih dana u toku diskusije pokrenute u zemlji i inostranstvu povodom isporuka vojne tehnike od strane odbrambenih koncerna Nemačke državama koje nisu članice NATO-a ili EU, kao i njihovi partneri.

Povod za vrlo burne strasti koje su se razbuktale među političarima i ekspertima bile su pripremani poslovi za prodaju naoružanja zemljama kao što je Saudijska Arabija, Katar, Izrael i Indonezija. Prema pdoacima koji su procurili u javnost, Saudijska Arabija je još prošle godine uputila vladi Nemačke zahtev za kupovinu više od 200 najnovijih tenkova Lepard-2 kao i nekoliko stotina oklopnih tansportera poslednje modifikacije Bokser. Savet bebzednsoti tada je u principu odbrio taj posao.

Saznalo se da već do kraja ove godine Indonezija računa da će dobiti od Nemačke sto Leoparda i 50 lakših oklopnih transportera sistema Marder. Odobren je i posao isporuke partije bacača granata za probijanje oklopa u Izrael, kao i snažnih bombi za uništavanje podzemnih bunkera. One kako smatraju eksperti mogu da budu primenjene, recimo, u slučaju nanošenja udara na nuklearne objekte Irana. U celini 2011. godine kabinet Merkelove je odobiro izvozne isporuke naoružanja u obimu od 5,4 milijardi evra. Pri tome 42% ovog obima namenjeno je trećim zemljama – osim već pomenutih Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Alžiru, Iraku, Singapuru.

Ove podatke sadrži vladin referat o rezultatima izvoza naoružanja u 2011. godini, objavljen 14. novembra. Sama činjenica pojave takvog izveštaja krajem aktualne godine primljena je od strane poslanika bundestaga, predstavnika opozicije i eksperata sa negodovanjem. O važnom elementu strategije bezbednosti, kažu oni, javnost saznaje tek postfaktum, pri tome čitavih godinu dana kasnije. Naravno, prema zakonodavstu, a izvoz naoružanja reguliše nekoliko zakonodavnih akata, parlament ne može da kontroliše ovu sferu delatnosti vlade. I to je u principu potvrđeno i u zakonodavstvu drugih zemalja koje se bave izvozom oružja, podseća direktor Instituta za političku i vojnu analizu Aleksandar Hramčihin.

- To je uopšte unutrašnja stvar svake konkretne zemlje, u datom slučaju Nemačke, kako je kod koga uređen izvoz. Zato je to njihova nemačka stvar.

Ekspert za pitanja naoružanja Bonskog međunarodnog centra konverzija Mark fon Boemken smatra da je ipak zatvorenost vladnih odluka po pitanjima izvoza oružja od očiju javnosti u nizu slučajeva suvišno i izjašnjava se za veću transparentnost u datoj sferi.

- Sve odluke se donose u takozvanom Federalnom Savetu bezbednosti, koji zaseda u zatovrenom režimu. Zato mi ne znamo ni za odluke koje se donose, ni za to čime se one zasnivaju, i da li se uopšte zasnivaju. U celini, imamo veliki problem sa transparentnošću. Zato mi smatramo da treba aktivnije da se uključujemo u javne diskusije koje se danas vode.

Naravno, zakoni su zakoni i profit je profit, ali postoje i politički rezoni, smatraju eksperti. Mediji citiraju ovih dana reči Angele Merkel o tome da izvoz oružja u zemlje sa prijateljskim režimima predstavlja instrument mira. Po rečima pomenutog Jana Grebea Bonskog konverzionog centra, Leopardi i Kunice koji se razilaze po zemljama eksplozivnih regiona naprotiv destabilizuju i tako opasnu situaciju, da će se to okrenuti kao bumerang protiv same Evrope. Kako se kaže u jednom od komentara, Berlin se već zapleo u bliskoistočno klupko. Možda oklopne grabljivce koji bi hteli na slobodu može još uvek nekako da zaustavi?