Nedelja Marsa

NASA je već objavila da sledeću letelicu na Mars namerava da pošalje 2020.g. Nacionalni istraživački savet SAD je podneo izveštaj u kojem se izražava sumnja u to da mogućnosti agencije odgovaraju njenim željama. Osim toga, u izveštaju se tvrdi da mnogi dugoročni ciljevi koje je NASA najavila, posebno pilotirani letovi, zasad nisu naišli na podršku društva. Izveštaj naučnike vraća potrebi da naprave sukcesivan program za osvajanje kosmosa. Moguće je da će to biti u međunarodnoj saradnji.

Pod znakom Marsa

U ponedeljak su u SAD novinari upoznati s najnovijim rezultatima istraživanja aparature letelice na Mars Curiosity. Demantovane su glasine o tome da su na površini Crvene planete uspeli da pronađu organske materije, koje svedoče o postojanju života. Organska jedinjenja su zaista pronađena, ali je velika verovatnoća da je to rezultat zaprljanosti od same letelice.

U utorak je u Moskvi održana paralelna konferencija za štampu. Razmatrani su rezultati rada ruskog neutronskog spektometra DAN na letelici na Mars. DAN je istraživao raspored vodonika u gornjem sloju tla Marsa. Vodonik s velikom verovatnoćom označava postojanje vodenog leda. U rejonu kretanja Curiosity veliki udeo vodenog leda u tlu na pojedinim deonicama je iznosio preko 4 procenta. Još jedna specifičnost jeste gornji sloj tla dubine oko jednog metra koji predstavlja dvoslojnu naslagu: ispod 20-30 santimetara „suvog“ tla nalazi se sloj u kojem se sadrži vodeni led.

Odmah posle izveštaja o uspesima Curiosity NASA je objavila da sledeću letelicu na Crvenu planetu namerava da pošalje već 2020.g. Projekat je, kako se navodi u agenciji, deo programa za proučavanje Marsa koji još uvek nije detaljizovan, a koji je predviđen za nekoliko godina. Tako NASA planira da učvrsti svoj vodeći položaj u istraživanjima Marsa i da načini sledeći korak ka pilotiranom letu.

Nedavno, takođe posle još jednog objavljivanja rezultata rada Curiosity NASA je odobrila izradu i lansiranje aparata za sletanje InSight radi proučavanja unutrašnje građe planete. Rok za pilotirano lansiranje je 2016.g. I nekoliko meseci kasnije, nova letelica kreće na Mars.

Kako najavljuje NASA novi projekat je deo petogodišnjeg plana budžeta agencije. Izjava je važna, pošto veliki projekti imeju tendenciju rasta. Istina, u slučaju s novom letelicom na Mars planirano je smanjenje vrednosti zahvaljujući ponavljanju mnogih elemenata, koji su već primenjeni na Curiosity. Na primer, tehnologije lakog sletanja uz pomoć „nebeskog krana“.

Pilotiranom letu na Mars planiran je pristup i s druge strane. Predstavnici NASA i Roskosmosa su govorili o planiranom godišnjem letu na MKS, koji treba da imitira let do Marsa. Iako na MKS neće moći da se simulira glavna opasnost na putu, radijacija, posledice glavnog faktora leta, odnosno bestežinskog stanja, njegovi učesnici Mihail Kornijenko (Rusija) i Skot Keli (SAD) će moći da iskuse u potpunosti.

Međutim, da li će NASA ili bilo koja druga agencija imati dovoljno snage i sredstava da se kreću izabranim putem isto tako metodično i dosledno kao u projektima SSSR «Mesec» i SAD «Apolon»? Ili je euforija ovih meseci samo talas, koji je podigao uspeh Curiosity, i koji će se povući, čim prođe prvo interesovanje publike, podgrevano željom za novim senzacijama.

A zajednički problemi...

Autori referata Nacionalnog istraživačkog saveta SAD koji se nedavno pojavio ne dovode u pitanje svrsishodnost istraživanja Marsa. Ali govore da u društvu još uvek nema jedinstvenog mišljenja šta treba smatrati prioritetom u daljim istraživanjima kosmosa i koje ciljeve treba realizovati pre svega. Između ostalog, kritikuje se postojeći pilotirani program agencije. NASA je ranije izražavala želju da pošalje pilotiranu ekspediciju na asteroid do 2025.g. Međutim, ovaj plan se još uvek ne smatra konačnim ni u NASA, ni u međunarodnoj zajednici. Stanje komplikuju i nejasnoće vezane za finansiranje kosmičkog programa: smanjenje budžeta iz proteklih godina je prilično pogodilo upravo planetarni program zbog čega je NASA bila prinuđena da izađe iz evropskog projekta «EgzoMars».

Autori se boje da su obim najavljenih projekata i potreba za održavanjem postojećeg personala i uređaja nespojivi s budžetom. I predlažu agenciji da optimalizuje infrastrukturu agencije, da aktivnije sarađuje s drugim vladinim agencijama, privatnim preduzećima i stranim partnerima i da smanji broj programa koje NASA trenutno realizuje. Autori takođe preporučuju vladi SAD da poveća budžet agencije. Napokon, smatraju da će u budućnosti osvajanje kosmosa biti najverovatnije međunarodno. I NASA treba da razvija svoj program tako da ga učini privlačnim i za druge kosmičke agencije.

Problemi SAD i Rusije u kosmičkoj nauci imaju nešto zajedničko. Kao i u SAD, u Rusiji dugo vremena nije bilo jedinstvene strategije osvajanja kosmosa, koja ni danas nije do kraja doneta. Nešto slično u automatskim planetarnim istraživanjima počelo je da se formira posle katastrofe «Fobos-Grunta», koji je očigledno pokazao potrebu za doradom različitih elemenata međuplanetarnih ekspedicija. Rezultat predstavlja ponovno razmatranje programa za Mesec, koji sad nema samo istraživačke, već i tehničke ciljeve. Upravo na ekspedicijama na Mesec je planirana dorada tehnologija koje će biti potrebne za projekat «EgzoMars», čiji je učesnik Rusija postala nakon izlaska SAD.

Međutim, ovi planovi nailaze na novi problem. Zbog kašnjenja s potpisivanjem novih ugovora Roskosmosa s izvođačima radova na misijama za Mesec oni su na ivici prekida. Međutim, prvi start treba da bude realizovan već 2015.g. Ovo preti i projektu «EgzoMars», čiji prvi aparat treba da startuje 2016.g.

Ne radi se o pojedinačnim misijama, već o čitavom programu, koji će odrediti budućnost ruske planetarne nauke za deceniju, a možda i duže. Ako ovo ne bude postignuto danas, druge šanse možda neće ni biti.

Olga Zakutnjaja,