Južni tok će ojačati partnerstvo Rusije i Evrope

Sedmog decembra na jugu Rusije pored grada Anapa zavaren je prvi spoj gasovoda Južni tok. Učesnici i gosti ceremonije su istakli da je Južni tok upečatljivi dokaz jačanja partnerskih odnosa između Rusije i Evrope.

O partnerstvu svedoči već sastav akcionera. Osim ruskog Gasproma u projektu učestvuje italijanska kompanija Eni, francuska EDF i nemačka Vinteršel Holding GmbH. Takva saradnja omogućava vodećim svetskim kompanijama da koriste nagomilano iskustvo. Istovremeno to pomaže da se razvijaju nove tehnologije i privlače privatne investicije. Ne treba takođe zaboravljati ni na to da će tako veliki projekat izvršiti povoljan uticaj na razvoj svih zemalja Crnomorskog basena. Ruski predsednik Vladimir Putin koji je učestvovao u ceremoniji, istakao je međunarodni zanačaj projekta:

- U njega su uključene mnoge evropske zemlje. Dovoljno je reći da će se u prvoj fazi snabdevanje gasom vršiti najmanje u 6 država. To su Bugarska, Srbija, Mađarska, Slovenija, Italija i Hrvatska. U realizaciji projekta će učestvovati veliki partneri iz Zapadne Evrope – iz Francuske, Nemačke i Italije. Ovaj projekat je dobio političku podršku u svim zemljama partnerima. Potpisani su svi međuvladini sporazumi, usvojena sva investiciona rešenja.

Gasovod će proći akvatorijumom Crnog mora i biće deo ogormnog sistema za transport gasa Južni tok. Po planu treba da budu puštene 4 linije. Dužina podvodne deonice iznosi 925 kilometara. Iza svih ovih cifara stoji jednostavan zadatak: snabdeti ekološki čistim energentom 38 miliona domaćinstava u Evropi.

Gasovod Južni tok može da se nazove dugoročnim rešenjem zadatka snabdevanja stanovništva i industrije EU energijom. Do 2020. godine upravo Južni tok će osiguravati 10% potrošnje gasa u EU. Istovremeno ovaj projekat rešava još i važne ekološke zadatke. EU se vrlo revnosno odnosi prema pitanjima očuvanja životne sredine i smanjenju zagađivanja atmosfere ugljen-dioksidom. O ekologiji projekta Južni govorio je i Vladimir Putin. On je takođe pomenuo ekološku komponentu i sproveo paralelu sa gasovodom Severni tok.

- Mogu da uverim sve učesnike projekta da će to biti projekat realizovan po najvišim ekološkim standardima. Po projektu Severni tok, ako me pamćenje ne vara, ima oko hiljadu predajnika čitavom dužinom maršrute koji u režimu realnog vremena stalno šalju inforamcije satelitskom sistemu, a on je raspoređuje svim zainteresovanim zemljama.

Prvi gas gasovodom Južni tok biće pušten 2016. godine. On će prevladati put do bugarske obale na dnu Crnog mora, a nadalje će se transportovati kopnom. A planirani kapacitet od 63 milijarde kubnih metara gasa projekat će postići 2019. godine. Kako su izračunali eksperti Međunarodne energetske agencije, u narednih 20 godina ozbiljno će biti uvećane potrebe EU za prirodnim gasom. 2035. godine one će dostići oko 618 milijardi kubnih metara. Uporedo sa tim ekspluatacija sopstvenog gasa u EU do tada će pasti više nego za 50%. Sve to povećava ulogu Južnog toka i njegovog starijeg brata gasovoda Severni tok. Jer Rusija raspolaže svim mogućnostima da kompenzuje značajni deo gasnog deficita Evrope ubuduće. Tim pre iskustvo stabilnih isporuka ruskog prirodnog gasa u Evropu već sada traje 40 godina.