Rusija prelazi u ofanzivu na sirijsku krizu

Moskva aktivira napore u rešavanju sirijske krize. O problemima regulisanja u Siriji će govoriti predsednik RF Vladimir Putin tokom posete Turskoj 3. decembra. 4. decembra na sednici Saveta Rusija-Nato u Briselu će biti oglašen ruski stav u vezi sa razmeštanjem raketa alijanse na tursko-sirijskoj granici. Protekle nedelje su Moskva i unutrašnja sirijska opozicija uskladile prilaze postizanju primirja u Siriji.

Tokom posete Vladimira Putina Ankari će se razmatrati nijanse u stavovima o Siriji. To je izjavio pomoćnik predsednika RF Jurij Ušakov. Cilj Moskve je da dokaže da je njen stav o sirijskom regulisanju danas najperspektivniji i najprincipijelniji, - rekao je on. Jurij Ušakov smatra da razmena mišlenja morala bi da vodi boljem razumevanju uzajamnih akcija.

Pomoćnik predsednika je stavio na znanje da na pregovorima u Ankari može da bude razmatran problem razmeštanja u Turskoj na granici sa Sirijom raketnih sistema Petriot. Njihovo razmeštanje bi rezultiralo uvlačenjem NATO-a u događaje u Siriji, - smatraju u Moskvi. Komentar potpredsednika Akademije geopolitičkih problema Vladimira Anohina.

- Petrioti se razmeštaju na granici. Ekstremisti, koji imaju rakete, mogu da sprovedu operacije poput one, koja je uvukla Poljsku u rat s Nemačkom 1939. godine. To pruža povod Turskoj da se uvlači u borne akcije protiv sirijske armije. Prema ugovoru NATO-a učešće jedne zemlje rezultira učešćem ostalih zemalja alijanse.

Takva je provokacija veoma verovatna, jer opozicija ima mnogo naoružanja. Na taj je problem skrenuo pažnju šef kremaljske administracije Sergej Ivanov prilikom konferencije za štampu u Beču. On je istakao da raketne komplekse imaju libijski ekstremisti u sastavu sirijske opozicije. Oni mogu da okrenu to oružje na bilo koju stranu, - što je veoma opasno, - istakao je Ivanov.

Očekuje se da će 4. decembra na sednici Saveta Rusija-NATO šef MSP RF Sergej Lavrov detaljno izneti zabrinutosti RF u vezi sa time. Pri tome odgovor na upit Turske da razmesti komplekse Petriot na granici sa Sirijom NATO će oglasiti 5. decembra, posle konsultacija s Rusijom.

Za povećanje uloge Rusije u regulisanju sirijskog problema se izjasnila unutrašnja opozicija te zemlje. Delegacija njenih predstavnika je protekle nedelje posetila Moskvu. U intervjuu Glasu Rusije generalni koordinator Nacionalnog koordinacionog komiteta za demokratske promene Hasan Abdel Azim se izjasnio za očuvanje tesnih veza sa Rusijom. Taj komitet smatra da Rusija ima pravo da ostane na svojoj bazi Tartus i onda, kada Sirija postane prava demokratska država.

Pregovori su potvrdili da strane imaju niz zajedničkih stavova. Prvi je neprihvatanje stranog vojnog mešanja u poslove Sirije. Drugi je odsutnost alteranative mirovnog regulisanja krize. Treći je – svi Sirijci – samo oni, određuju svoju budućnost.

Kopredsednik Ruskog komiteta solidarnosti s narodima Libije i Sirije Oleg Fomin je skrenuo pažnju na još jedan rezultat pregovora u Moskvi.

- Predstavnici Nacionalnog koordinacionog komiteta Sirije su pristali na pregovore s sirijskim vlastima, odnosno su se složili da probleme treba rešavati mirnim političkim putem, putem konstruktivnog dijaloga. To je pozitivni korak. Nadam se da su tome doprineli i MIP, i ruski ministar, koji je primao delegaciju.

Sirijci, koji su vodili pregovore u Moskvi, smatraju jednim od svojih glavnih zadataka ujedinjenje raštrkane opozicije, tim pre, što je nedavni susret u Dohi lidera spoljne opozicije demonstrirao duboki raskol u njihovim redovima. U vezi sa time konstruktivna opozicija računa na pomoć RF i SAD, na to da će one doprineti organizaciji nove međunarodne konferencije radi nastavka dijaloga, započetog u Ženevi 30. juna. U ženevskoj deklaraciji vodeće zemlje Zapada, arapskog sveta, Rusija, Kina su prihvatile obavezu da zajedno traže izlazak iz krize, ne kršeći suverenitet i nacionalno jedinstvo Sirije, ne podržavaju jednu stranu konflikta radi svojih političkih cieva, koji škode opštem regulisanju.