Ruski Arktik: otkrića i nalazi

Međunarodni mediji često optužuju Rusiju zbog slabe brige za ekologiju svojih severnih teritorija, zbog toga što se Zemlja Franje-Josipa koristi kao skladište naftnih derivata, a ostrva su zatrpana nepotrebnim stvarima. Da li su ove tvrdnje istinite?

Odgovor se može naći u rezultatima jedinstvene ekspedicije, koju su organizovali ovog leta vodeći ruski stručnjaci iz geomorfologije, paleografije, poznavanja reljefa zemljišta, botanike, zoologije, daljinskog sondiranja, poznavanja zavičaja. Prema njenim rezultatima je u Moskvi održana konferencija za štampu. Otvorila ju je šef departmana Ministarstva prirode RF Setlana Jurmanova.

- Problem ekološke štete, nanete arktičkoj zoni prilikom prošlog privređivanja i vojne delatnosti u centru je pažnje naše države. 2011. godine na Zemlji Franje-Josipa su izvršena istraživanja, čiji je cilj otkrivanje izvora zagađivanja. Ove godine su nađena sredstva za likvidaciju ekološke štete. Više od 8 hiljada tona otpadaka je skupljeno i odneto sa ostrva. To je samo početak rada na očuvanju jedinstvenog ekološkog sistema.

Prema mišlenju učesnika ekspedicije, konačno čišćenje teritorije će trajati 10 godina. Istraženo je 42 od 190 ostrva parka Ruski Arktik i Zemlja Franje-Josipa, - priča naučnik MDU Fjodor Romanenko.

- To je bila fantastična ekspedicija! Uspeli smo glavno – sastavili smo geografsku inventarizaciju ostrva. Većine nema na kartama, zato se ne zna, šta se tamo dešava. Šta smo našli? Prvo, tragove relativno nedavnog zemljotresa, do kojeg je došlo pre nekoliko stotina godina na ostrvima Ciglera i Vilčeka, kao i promenu linije obale, veliku brzinu podizanja ostrva. Nađeni su kosti kitova, školjke i tresetišta, koja omogućuju da se izračuna brzina rasta ostrva. Jedan od potresnih nalaza je na ostrvu Eva-Liv, na severo-istoku Zemlje Franje-Josipa. Ovde su na tlu, koje se apsolutno sastoji od šljunka i oblutaka, nađeni glečeri. Kako su oni nastali? Biće izvršena istraživanja. Mi smo istražili krajeve glečera. Sada imamo predstavu kako se oni kreće. Pruža se mogućnost da se odgovori na pitanje… o preživljavanju čovečanstva. Naime, da li globalno otopljavanje utiče na dinamiku tih glečera?

Polarna ekspedicija se sastojala uglavnom od jakih muškaraca, ali rukovodi njima suptilna žena-ornitolog Marija Gavrilo.

- Čini se da je naša planeta istražena, a Barencovo more je najistraženije u svetu. Međutim, njegova ostrva čuvaju tajne. Sever, gde smo radili, smatra se zonom polarnih pustinja, odnosno, život tamo mora da bude veoma siromašan, tamo su kamen i šljunak. Međutim, to nije tako! Tu se, kako smo otkrili, formira bogato zemljište. Sastavili smo kartu rastinja na 30 ostrva, sakupili herbarijum. Mi smo (samo zamislite!) našli 4 vrste pečuraka, velikih, sa šeširima. Videli smo nepoznate na ovim teritorijama vstre ptica – galeba belog repa i morsku patku. Izvršili smo evidenciju krupnih morskih sisara – grenlanskih kitova špicbergenske populacije, koja je na rubu postojanja. Zemlja Franje-Josipa je mesto, gde su kitovi sačuvani od nestajanja zbog lova na kitove tokom nekoliko stoleća. Prvi put smo videli kitove, koji duže žive – ogromne finvale koji se obično nađu južnije. Za sada je rano govoriti da li je to povezano s globalnim klimatskim promenama…

Međutim, novinari su tražili nešto određenije. Oni su pitali: neće li škoditi Ruskom Arktiku istraživanja kompanije Rosneft? Kako se ovde razvija turizam i saradnja s susedima, između ostalih, s Norveškom? Namerava li Rusija da naselji Zemlju Franje-Josipa? To ćemo izneti kasnije. Pratite saopštenja na našem sajtu.