Srbi, narod najstariji

 "Celokupna zvanična istorija je gomila besmislica''

Henry Ford, Confirmed Mason,33 degree 

 

Prikupio sam haplotipove od 25 markera roda R1a1 iz svih zemalja Evrope, i za svaku zemlju ili region odredio haplotip zajedničkog pretka dotične populacije, i kada je taj predak živeo. I ispostavilo se da je u gotovo čitavoj Evropi, od Islanda na severu pa do Grčke na jugu, zajednički predak bio isti!

Drugim rečima, potomci su svoje haplotipove kao štafetu prenosili sopstvenim potomcima po pokolenjima, razilazeći se iz jednog istog istorijskog mesta, prapostojbine Praslovena, prapostojbine „Indoevropljana“, prapostojbine Arijevaca – za koju se ispostavilo da je Balkan. I to ne prosto Balkan, već Srbija, Kosovo, Bosna, Makedonija. To je areal najstarijih haplotipova roda R1a1. I doba kada je živeo prapredak, na koje ukazuju najstariji, najviše mutirani haplotipovi – to je pre 12.000 godina. Tačnije, pre 12.200 godina, ali to je već preterano. U arheologiji i lingvistici ne znaju za takve preciznosti u tolikoj davnini.

Anatolij Aleksejevič Kljosov je predsednik naučne konsultativne upraveMeđunarodnog genealoškog biroa. Profesor je biologije Harvardskog univerziteta.

U SSSR je bio doktor hemijskih nauka, profesor Moskovskog državnog univerziteta. Za istraživanja u oblasti biološke katalize dodeljena mu je nagrada Lenjinskog komsomola (1978) i Državna nagrada SSSR (1984). Osnivač je Ruske akademije DNK-genealogije. Živi u Njutonu, Masačusets.

Dok pojedini naučnici polako i oprezno pokušavaju da pripreme čovečanstvo za objavljivanje dugo i vešto skrivene tajne da vanzemaljci postoje i da je pitanje dana njihovog zvaničnog oglašavanja, ljudi shvataju šta to stoji u pozadini tolike satanizacije srbskog naroda i svega što je za njega vezano.Drugim rečima, nije džabe Brejviku glavni inspirator onog užasnog zločina nekakav srbski vitez, nije slučajno na Marjanu nesrećnu Meksikanku ubio ''neko iz Novog Sada'', sigurno nije beznačajna činjenica da je u blizini ubijene porodice na Alpima ''primećena sumnjiva osoba sa Balkana''. Nema veze što će kasnije sve da se demantuje, nije važno što će naknadno da se ispostavi da je za Srebrenicu odgovorno više zapadnih obaveštajnih službi ili to što će neki ljudi da priznaju da se propagandom o ''srbskim zločinima na Kosovu'' zapravo prikriva unapred planirano transplantiranje srbskih organa u tela mnogih važnih ličnosti zemalja zapada.

Dozvoljen je svaki dvostruki standard kada je Srbin u pitanju.

Dozvoljeno je svako nepočinstvo.Zverstvo.

Zašto?

Francisko – Marija Apendini:

„Sunt et versus mare Hircanum Circassi, gens Bellicosissima, quae longe tempore Aegypto et Syriae, sub Servorum nomine imperitavit...“

Kažu da se ništa ne događa slučajno.Ima, pominju, poslovica koja kaže da se zaklela Zemlja raju kako sve tajne moraju da se doznaju. Car Trojan nije doveka mogao da sakriva kozje uši. Tako i ovo...
 

Što iz neznanja, što iz zavisti, a boga mi neki baš namerno, dakle, mnogi su i posle silnih dokaza o srbskim tragovima širom zemljinog šara širili davno prevaziđenu ''istinu'' o doseljavanju srbskog naroda na Balkan koje se, navodno, dogodilo u sedmom veku nove ere. Naravno da je to pleme moralo da bude divlje, pri tome.
 

Međutim, odgovor na pitanje prapostojbine Slovena i Indoevropljana, pa tako i Srba kao najranije pominjanih od svih njih, daje DNK-genealogija. Pomoću DNK-genealogije moguće je pratiti kretanja naroda i bez pomoći lopate i četkice arheologa, ili merenja lobanja, i bez dovitljivog rasplitanja sazvučja i značenja reči u živim i mrtvim jezicima, već prosto prateći markere u našim DNK. Njih, te markere, ne mogu „asimilovati“ ili „progutati“ drugi jezici, kulture ili narodi, kako se to dešava hiljadama godina u okviru pojmova istorije, lingvistike, antropologije.

 

Šta reći drugovi i gospodo autošovinisti? Hteli ste multidisciplinaran pristup - više nego multidisciplinaran pristup ste i dobili. Evo kako Kljosov započinje svoje delo:

S druge strane – da se shvati i saoseća, to može. Pa, nije bilo drugog termina za „Indoevropljane“. Nije bilo naziva za ljude koji su u ta daleka vremena obrazovali kulturnu vezu s Indijom i tu kulturnu i, u svakom slučaju, jezičku vezu proširili na čitavu Evropu.

Kako to nije bilo? A Arijevci?

Još o terminima. Iz nekog razloga je dopustivo da se govori o starim Germanima ili Skandinavcima, a o starim Slovenima nije. Smesta se čuje

– ne, ne, starih Slovena nije bilo. Premda bi svima trebalo biti jasno da se radi o Praslovenima. Kakvo je to dvojno merilo? Hajde da se dogovorimo – govoreći o Slovenima, imam u vidu naše pretke koji su živeli hiljadama godina pre nas, a ne savremenu „etnokulturnu zajednicu“. Valjda moraju imati nekakvo ime? Valjda ne nezgrapno „Praindoevropljani“? Niti „Indoiranci“, je l` da? Nek onda budu Sloveni, Prasloveni. I Arijevci, ali i o tome ćemo kasnije. Sada – o kojim se to Slovenima radi? Sloveni se tradicionalno dele na tri grupe – Istočne Slovene, Zapadne i Južne. Istočni Sloveni – to su Rusi, Ukrajinci, Belorusi. Zapadni Sloveni – Poljaci, Česi, Slovaci. Južni Sloveni su Srbi, Hrvati, Bosanci, Makedonci, Bugari, Slovenci. Ovaj spisak nije iscrpan, možemo se prisetiti Sorba (Lužičkih Slovena) i drugih, ali je ideja jasna. Ta podela je u suštini zasnovana na lingvističkim kriterijumima po kojima se slovenska grupa indoevropskih jezika sastoji iz istočne, zapadne i južne podgrupe, s otprilike istom podelom po zemljama. U takvom kontekstu su Sloveni – „etnokulturne zajednice“, što uključuje i jezike. U takvom vidu su se, smatra se, formirali do VI–VII veka naše ere. I slovenski su se jezici, prema podacima lingvista, razišli pre oko 1.300 godina, opet otprilike u VII veku. Ali genealoški pobrojani Sloveni pripadaju sasvim različitim rodovima, i istorije tih rodova se sasvim razlikuju.

Zato su zapadni i istočni Sloveni kao „etnokulturne zajednice“ –donekle različiti pojmovi. Jedni su mahom katolici, drugi – pravoslavci. ( u daljem tekstu reči Anatolija Kljosova su boldovane ).

Ovde treba napomenuti da Kljosov iz nekih njemu poznatih razloga nije hteo da naglasi kad se u istoriji prvi put pominju Rusi, kad Česi, Poljaci a kad Srbi, Prasrbi ili Protosrbi.

Jer:

U Minhenu se nalazi originalna nemačka hronika, pisana oko 750. godine nove ere, u kojoj doslovno piše: "Srbi predstavljaju tako veliko carstvo (regnum) da su iz njih proizašli svi slovenski narodi" (Hormayers Archiv, st. 282-283)

“Rober Siprijan za Dunav kaže da je srbska reka, a SRBE NAZIVA POČETNIM NARODOM I MAJKOM NARODA,

A SRPSKI JEZIK - JEZIKOM MAJKOM.” 

Rimsko-galski pisac Vibius Sekvester kaže da su se još u njegovo doba svi polapski Sloveni nazivali imenom Serbetii Servetii.

Pavel Šafarik u knjizi "Slovenske starožitnosti" piše: "Ime Srb duboko je ukorenjeno među svim Slovenima i moglo je samo u svojoj pradomovini dobiti svoj pravi značaj". 

Safarik pise: "Nikada do šestoga veka nije pomenuto ime Čeh, Leh ili Sloven, a i o Poljacima i Rusima pisana istorija govori tek u devetom veku."

I dok se nama sadanjim Srbima rugaju Hrvati i žalosni Jugosloveni što težimo ka Velikoj Srbiji slavni Šafarik piše: ''Mnogi dokazi nagone nas da koren ilirskih Srba tražimo severno od Tatre blizu Leta i Litvanaca u pradavnoj VELIKOJ SRBIJI'' (Sebrani Spisi I 43).

Nikola Frere, kako navodi Šafarik, smatrao je srbski majkom tračkog i grčkog jezika. Šafarik u svom delu "Starožitnosti" piše: "Srbi ŽIVE U EVROPI OD NAJDAVNIJIH VREMENA ILI OD PRAISTORIJSKOG DOBA, a tako rasprostranjen narod vodi svoje poreklo od najdalje prošlosti

On tvrdi da su Srbi nastanjivali gotovo celu Evropu i mnoge delove Azije, pa otuda ona naša stara izreka: "Govori srbski da te ceo svet razume". 

Za srbski jezik Šafarik kaže da je: "Tako originalan, čist, gramatički savršen i bogat, te NIJE MOGAO DA SE OBLIKUJE BEZ POSTOJANJA JEDNOG JEDINSTVENOG PRVOBITNOG I SAMOSTALNOG NARODA". 

A stari srbski jezik bio je sasvim sličan današnjem, savremenom, što je retkost u istoriji jezika.”

Grčki istoričar Laonik Halkokondil kaze da su Srbi Ilirci, došli iz zemalja iza Dunava i tvrdi da su Srbi najstariji i najveći narod na svetu (podrazumevajući pod tim imenom sve Slovene)

Hrvatski istoričar Maretić, pišući o rimskom istoričaru Pliniju, koji je živeo u Hristovo doba, navodi da su Srbi živeli oko Dona, a Vendi uz Vislu. U to doba Srbe su uglavnom nazivali Tračanima, Tribalima, Vendima i Antima.

Prokopije iz Cezareje, gotski pisac Jornand i Arapin El Bakr' tvrde da su Srbi nastanjivali veliki deo Azije, ceo Balkan i još pre Hrista dopirali do Rima.

Dr. Rački u svojoj "Povjesti Slovena" (st. 6 i 7) navodi: "U početku Sloveni su se nazivali domaćim imenom Srbi, tj. rođaci, a stranci, specijalno Nemci zvali su ih Vendima. Tim imenom zvali su ih i Grci i Rimljani još od sedmog veka pre Hrista". 

Sve ovo potvrđuje da su Srbi najstariji slovenski narod i da je ime Srbin hiljadama godina starije od imena Sloven.

Ime Sloven javlja se prvi put u petom veku (491. g.) nove ere, sa rimskim osvajanjem. Pomerajući se na Zapad Evrope, Srbi su se sukobili sa Germanima. U to doba sva srbska plemena međusobno su se razumevala i počeli su se zvati Slovenima, a one koje nisu razumeli nazvali su Nemci, jer su im delovali nemo. Kako su se do tada svi Sloveni nazivali Srbima i hiljadama godina sačuvali to ime, otuda su svakako oni bili kičma i srž svih slovenskih naroda.

Rus Veltman u svojoj istoriji potvrđuje da je u drevnim vremenima ime Srbin bilo zajedničko svim Slovenima"

Nemački etnograf Karl fon Cernig u svom delu "Ethnographie der Osterreishischen Monarchie" , (Beč,1857.) tvrdi: 

" PRVO OPŠTE IME SVIH SLOVENA BILO JE SREBLI, ŠTO ZNAČI UJEDINJENI."

Da li još od tada datira strah njihovih neprijatelja izražen u izreci:

''Ne daj bože da se Srbi slože?''(prim.omega68)

Madjar Kalaj Benijamin u " Istoriji Srba" zapisao je: 

" PO ISPITIVANJIMA NAJBOLJIH NAUČNIKA SVI SLOVENSKI NARODI SU SE U PRASTARO VREME NAZIVALI SRBI, A SLOVENI I ANTI BILI SU SAMO OGRANCI OVE PORODICE".

Mađarski grof Kalaj u svojoj istoriji pisao je: "Po ispitivanjima najboljih naučnika svi slovenski narodi u prastaro doba nazivali su se Srbi". 

On takođe navodi da se od šestog veka pojavljuje ime Slavi, dok su svi Sloveni živeli zajedno i nazivali se sabraćom.

Slovenački naučnik Gregor Krek, profesor Univerziteta u Gracu u svom delu " Einleitung in die slawische Literaturgeschiste, akademische Vorlesungen, Studien und kritische Streifyuge" (Grac,1887.) piše: 

" USKORO ĆE DOMAĆA OZNAKA SRBA KAO KOLEKTIVNI NAZIV, KAO NAZIV VELIKE NARODNE JEDINICE, BITI POTISNUTO, A TAKODJE I NAZIV VENETI, DA BI SVE VIŠE USTUPILA MESTO IMENU SLOVEN...." ... kojim se pak označava samo ukupan slovenski zapad,

dok se za istočna plemena pojavljuje ime ANTI / ali, ne prije VI stoljeća nove ere/ ... "

Malo dalje profesor Krek piše:

"IME SRBI, KOJE JE NEKADA označavao SLOVENSKI NAROD (UOPŠTE ) sve se više sužavalo,

i danas ga nose samo stanovnici DVEJU Lužica (Lužički Srbi), i južnoslovenski SRBI na Balkanu. 

Za ona prva dva plemena mi kažemo Sorbi (Wendi), samo zato da ih odvojimo (razlikujemo) od Južnih SRBA,

od kojih su VEĆ JEZIKOM prilično RAZDVOJENI. "

Izvor:

Seite 297.

Einleitung in die Slawische Literaturgeschichte, Akademische Vorlesungen, Studien, und kritische Streifzug, II Aufl.,

Graz, 1887.g. 

Češki slavista Pavle Josif Šafarik tvrdi u svom delu " Slavjanske starožitnosti" (Slovenske starine) sledeće: 

" SRBI, PRASTARO, PRVOBITNO, DOMAĆE OPŠTE IME SLOVENA..." 

( "Serben, der uralte, ursprungliche, einhheimische Gesamtname aller Slawen...)

Eto zašto je bio potreban termin ''Protosrbin''.( prim.omega68 )

U svom delu " Slovanka" (Prag, 1814) Josif Dobrovski je zapisao: 

" KAD BIH IMAO DA PREDLOŽIM ZAJEDNIČKO IME ZA OBA PORETKA POD KOJI SVI SLOVENSKI NARODI MOGU DA SE SVRSTAJU, TO BI BILO IME SRBIN."

Grčki istoričar Laoniko Halkokondilo Atinjanin , u svojoj " Istoriji Vizantije od deset knjiga" , pisanoj u XV veku, opisujući vizantijsko carstvo od 1298-1463. godine piše sledeće na strani 14. : 

" Trzballos, Serblos, autem gentem esse totius orbis antiquissimam et maximam, compertum habeo" ( Tribali, SRBI, NAJSTARIJI SU I NAJVEĆI ROD NA CELOJ ZEMLJI, POUZDANO ZNAM)

Francuski naučnik i slavista Siprijan Rober, profesor slavistike na Francuskom koledžu, u svom delu " Le monde slave" , na strani 40. kaže: 

"ISPOČETKA SU SVI SLOVENI NAZIVANI VENDI ILI SRBI.....IME SRBIN, JEDNAKO KAO I IME VEND, OBELEŽAVALO CELOKUPNU RASU."

Možda treba još dokaza?

Poljski naučnik Lorenc Surovjecki zajedno sa Šafarikom napisao u budimu 1828. godine pod naslovom " O poreklu Slovena po Lorencu Surovjeckom" : 

".....DA JE IME SRB KAO SVEOPŠTE IME ZA SVA PLEMENA VINDIJSKOG ( INDIJSKOG ) POREKLA STARIJJE NEGO SLOVEN..." 

(..." dass der Name Serb als gesantname fur alle Stamme derselben Windischen ( indischen) Abkunft alter sei, als Slawen...")