Kućni teatar u Moskvi priznali su Forbes i Time Out

Za pozoršnu studiju Kućni teatar u Moskvi ne znaju samo brižni roditelji. Kružok u kojem se na tri probe s decom režira klasika u rejting najboljih studija ruskog glavnog grada uključili su časopisi Forbes i Time Out. Olga Zejger i Arsenije Epelbaum su režiseri, dramaturzi, glumci i autori svojih predstava. Upravo ovo stiče poseban značaj u vreme složenih kompjuterskih tehnologija, kaže Arsenije:

- Imamo predstavu „Romeo i Julija“ koja se igra u žanru mobilnog lutkarskog pozorišta iz 15. veka. To je kutija s panoramom koja se okreće i sve je ovo praćeno pričom. U pitanju je drvena dekoracije ofarbana običnom bojom. Slika je nacrtana na papiru rukom i vrti se na običnom valjku. Obavezno se treba baviti ovim s decom, jer ko će im, ako ne mi na primeru tako jednostavnih stvari preneti neke vredne istorijske podatke?

Njihov kućni teatar je ove godine otvorio četvrtu sezonu. Sve je počelo od časova s decom, a danas Arsenije i Olga kažu da je to i pozorišni studio, i predstave za celu porodicu, i ulični performansi. Ali, glavno je da je to živo pozorište, svima pristupačno, - ističe Arsenije:

- Koristimo tehnike koje čovek može da ponovi i kod svoje kuće. Za to ti nisu potrebni baletani ili operski pevači, komplikovani atributi, sepcijalna svetlost i zvuk. To je ono što možeš da učiniš uz pomoć svog laptopa, ako je u pitanju zvuk ili da odviješ sijalicu u spavaćoj sobi, da okačiš posteljinu i napraviš lutke od kartona.

Kućni teatar nema stalnu scenu, nezgrapne i skupe dekoracije. Olga i Arsenije rade tamo gde ih ljudi čekaju. Svoje novogodišnje predstave prikazuju u starinskim palatama filijale Književnog muzeja, performanse prave na ulicama, a pozorišnu sekciju mogu da organizuju čak i u umetničkoj galeriji. Sve što okružuje autore i gledaoce napravljeno je od pomoćnih materijala.

Rad s decom je danas za Kućni teatar postao jedan od glavnih pravaca. U toku tri godine pojavila su se deca koja su već nekoliko puta učestvovala u predstavama. Sam Kućni teatar se takođe pretvorio u čitavo preduzeće: Arsenije i Olga primaju druge glumce i ljude s pozoršnim obrazovanjem koji rade s decom. Ni sami ne sluteći autori Kućnog teatra su stvorili čitavu metodiku. Međutim, u ovoj metodici je glavna pažnja koja se posvećuje samom detetu, ističe Olga:

- Važno je da dete shvati da bez ove misli, bez ovog crteža, predstava „Romeo i Julija“ ne bi bila odigrana. I tada dete postepeno počinje da govori onim jezikom koji je nama potreban. Međutim, naravno, prvo ga treba saslušati, šta želi da kaže.

Mali svet pozorišta lutaka u interpretaciji Olge i Arsenija pretvara se u stvaralaštvo za sve i svakog. Ovo je potpuno sazvučno s vremenom, smatra Olga:

- Čini mi se da je naustupilo vreme sintetičke umetnosti, kad su se ljudi umorili od dramskog pozorišta ili dečjeg pozorišta. Želimo da radimo nešto pravo, što bi imalo veze s pozorištem. Nije važno kako se to izražava – na ovaj ili onaj način. Za to imamo mnoštvo različitih „instrumenata“. I naravno. čujemo vreme, čujemo i decu i odrasle.

Pozorište živi samostalno: ne dobija grantove od države i ne računa na pomoć sponzora. Olga i Arsenije sami smišljaju predstave, rešavaju organizaciona pitanja, prodaju karte i isplaćuju platu svojim saradnicima. Mladi su i puni energije i sigurni su u to da idu pravim putem. Međutim, glavna stvar kojom se odlikuju svi radovi Kućnog teatra je neobična fantazija i uobrazilja, kao i umeće da se jednostavno govori o složenim stvarima. Autori i sami uživaju u svemu što rade. Njihov život i jeste pozorište, čak su i svoju svadbu pretvorili u praznik za sve nazvavši je „Svadba letnje noći“.

Ana Kočarova,