Kome odgovara odležavanje u zatvoru?

Zatvor nije najbolje mesto za čoveka, ma kako je komforan. Međutim, u zatvoru odležava više od 10 miliona stanovnika planete. To je približno, jer nema verodostojnih podataka iz zemalja autoritarnih političkih režima, kao i informacija o takozvanim tajnim zatvorima poput ustanova CIA, koje se vešto kriju u Istočnoj Evropi.

Inače, i bez očigledne statističke slike razumljivo je da u svetu ima i civilizovanih, i jezivih zatvora. Najbolji uslovi za one, koji su prekršili zakon, postoje u Evropi. Pre svega, u Norveškoj i Danskoj, gde se mnogi zatvorenici osećaju kao kod kuće, ako ne i bolje. Međutim, postoje oni, ko nije zadvoljan uslovima u zatvoru. Među njima je norveški terorista, koji je ubio 77 ljudi, Anders Brejvik, koji odležava u trosobnom apartmanu, te se žali na hladnu kafu i što mu ne dozvoljavaju da koristi kremu za lice.

Austrijski zatvorenici pravnog centra – tako se zove zatvor u gradu Leobenu, koji preneražuje svojom Haj-tek arhitekturom i blagim režimom, za razliku od Brejvika, zadovoljni su. U zatvorskom dvorištu oni igraju stoni tennis, posećuju biblioteku, sportsku salu, a čak i ergelu. Doduše, u ostalim zatvorima te zemlje situacija ne uliva optimizam. O tome u intervjuu našoj radiokompaniji priča austrijski novinar Diter Kinderman, koji je u toku 20 godina radio kao sudski reporter.

- Postoji popravna ustanova Štajn. To je zatvor za one, koji moraju da ostanu u njemu doživotno. On je opskrbljen najsavremenijim uređajima za posmatrranje, bezbednost i čuvanje. Uslovi su u zatvoru dobri, što se tiče namirnica, lekova, lečenja. Međutim, znam da postoji razlika između čuvenih zatvorenika i ostalih. Mada tvrde da je odnos prema svima jednak, ima sreću onaj, ko ima boljeg advokata. Ko ima dobrog advokata, može da se nađe u specijalnoj ustanovi, gde režim manje strog nego u običnim zatvorima. Inače, humano izvršenje kazne je po zakonu prvostepeno. Međutim, u praksi nije uvek tako, to zavisi i od ličnosti rukovodioca popravne ustanove, od čuvara, od pravnika.

Zatvori Evrope, kao i slične ustanove u čitavom svetu, prepuni su. Međutim, čak i u toj situaciji pripadnici penitencijarnih sistema niza zemalja trude se da stvore normalne uslove za one, ko je prekršio zakon. Predstavnik Generalnog sekretarijata za poslove zatvora Španije Mersedes Galisio priča o radu zatvorskog sistema svoje zemlje.

- Poslednjih godina broj zatvorenika u španskim zatvorima je porastao. To je posledica zastarelog sistema: slaba infrastruktura, nedovoljan rad sa zatvorenicima, nije dovoljna preventiva kriminala mladih. Upravo zato u zemlji se realizuje opširan program za modernizaciju penitencijarnog sistema. Sa zatvorenicima će raditi psiholozi, biće dodeljena pažnja njihovom obrazovanju. Glavni je princip: ako je čovek u zatvoru, to ne znači da nema građanska prava. Danas pružamo zatvorenicima mogućnost da steknu srednje i visoko obrazovanje, ako žele. Odležavanje u zatvoru ne sme da postane izgubljeno vreme, već mogućnost za čoveka da se promeni, da se prevaspita. Smatramo da je to najefikasniji način borbe protiv kriminala.

Postoji i druga varijanta – vip-zatvori, u kojima je lako umreti. Mnogo pitanja ima za direkciju čuvenog zatvora haškog tribunala, gde 2006. godine umro bivši predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević. Poslanik državne dume Vjačeslav Tetekin je više puta posetio taj zatvor. Danas on iznosi svoje utiske.

Zatvor Ševeningen u predgrađu Haga je stari krivični zatvor. Za vreme Drugog svetskog rata su Nemci, koji su okupirali Holandiju, stvorili tamo filijalu gestapa. Haški tribunal nastavlja proganjanje pravih patriota, - smatra ruski poslanik. – Spolja sve izgleda dosta pristojno, mada su, svakako, mere bezbednosti, koje se preduzimaju da ne bi zatvorenici mogli da pobegnu, ekstraordinarne. Nikakav evroremont ne može da sakrije represivnu suštinu te ustanove. Što više, smatramo, da je admitnistracija zatvora doprinela smrti Slobodana Miloševića.

Danas se u Haškom zatvoru nalazi srbski političar Vojislav Šešelj. Vjačeslav Tetekin, koji je na čelu kolmiteta za zaštitu Šešelja, zabrinut je za njegovu sudbinu. Možda sam među poslednjima, koji su ga videli u zatvoru. Tada Šešelj još nije štrajkovao glađu radi zaštite svojih prava. On je bio još dosta zdrav u tom momentu, ali od tog vremena niko od slobodnih građana Rusije u Haškom zatvoru ga nije video.

Inače, Haški zatvor se ne može takmičiti sa sličnim ustanovama u SAD-u i Latinskoj Americi. Na spisku najjezivijih mesta su oni prvi. U brazilskolm zatvoru Carandiru odnos između broja osoblja zatvora je 1 hiljada prema 7500 zatvorenika, svaki peti je HIV-inficiran. Često se odbije medicinska pomoć, hirurške intervencije bez anestezije su više puta rezultirale pobunama i ljudskim žrtvama. Strašna je realnost u venecuelskom zatvoru La Sabaneta, kao i argentinskom Mebdoza, gde zatvorenici spavaju na podu. U SAD-u u zatvorima su česti nasilje, surovost, međurasni sukobi i pobune, koje guše specijalci. Druga je krajnost: puna izolacija, kao u ustanovi DX Florens (država Kolorado). Njena česta posledica je ludilo.

U ruskim zatvorima takođe ima problema. Setimo se tragične smrti u zatvoru auditora Sergeja Magnitskog zbog medicinske pomoći koja nije bila ukazana na vreme… Što se tiče stranaca, za nih je stvorena specijalna kolonija. I to, uslovi života za one, koji su prekršili zakon, većina ih je iz Kine i afričkih zemalja, znatno bolji nego u zatvorima u njihovoj zemlji, o čemu oni rado pričaju novinarima. Neki bi hteli da tu ostanu, jer za neke zločine (recimo, čuvanje i širenje droge) u njihovim zemljama je prdviđena smrtna kazna. Dugo se može raspravljati o dobrim i lošim zatvorima, ali je bolje završiti sa životom van zakona, mada poznata ruska uzrečica tvrdi da niko nije garantovan od prosjačke sudbine i zatvora, što nije nimalo optimistično.

Marina Volkova,