I bogati strahuju od gladi

Na slici: Svetske cene hrane - prognoza za narednih deset godina

Svetska proizvodnja hrane mora da poraste za 50 procenata do 2030. godine da bi zadovoljila povećanu potražnju, upozorio generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun

Prema izveštajima agencija
Rim – Ima li svet zajedničku strategiju za borbu protiv aveti gladi koja se širi? Odgovor na ovo pitanje biće jasniji posle najvećeg međunarodnog skupa – koji je pod okriljem agencije UN za hranu FAO juče počeo u Rimu. Četrdesetak svetskih lidera i više od 4.100 delegata iz 191 zemlje članice FAO tragaće do četvrtka za kratkoročnim i dugoročnim merama protiv dramatičnog skoka cene hrane širom sveta koji izaziva sve masovnije narodne proteste od Meksika i Malija do Jemena i Filipina i gura šestinu čovečanstva na ivicu gladi.

Grandiozno najavljeni samit FAO u glavnom gradu Italije započeo je juče potresnim pozivima na solidarnost bogatih prema izgladnelima, zvučnim obećanjima milijardi evra pomoći ugroženima, ali i teškom kritikom sadašnjeg globalnog poretka iz pera iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinežada.

„Svetska proizvodnja hrane mora da poraste za 50 procenata do 2030. godine da bi se zadovoljila povećana potražnja”, izjavio je juče generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun na samitu u Rimu posvećenom problemu naglog skoka cena hrane. Inače, uoči Ahmadinežadovog dolaska u Rim, koji je izazvao brojne proteste širom Italije, dnevnik „Teheran tajms” objavio je komentar u kome se navodi da „tajni krugovi koji upravljaju svetom sada rade na drastičnom smanjivanju stanovnika radi širenja svojih korporativnih interesa”. Predsednik FAO Žak Diuf je upozorio da „u borbi protiv sve rasprostranjenije gladi, bogatiji deo sveta treba da pređe sa reči na dela, u protivnom glad neće biti iskorenjena ni do 2150. godine”.

U međuvremenu, brojne međunarodne nevladine organizacije, dugogodišnji kritičari rada FAO, poslale su takođe predstavnike u Rim da pokušaju da organizuju kontramiting.

„Broj gladnih je u stalnom porastu, uprkos zaricanju UN još 1996. godine da će do 2005. godine prepoloviti broj neuhranjenih na planeti. U vreme samita UN u Rio de Žaneiru, na svetu je bilo 800 miliona gladnih. Deset godina kasnije bez dovoljno hrane za život bilo je 854 miliona ljudi. Ove godine čak i Svetska banka upozorava da će još 100 miliona ljudi uskoro na spavanje ići gladni. Svetska sirotinja samo se uvećava: u Evropi 74 miliona ljudi živi ispod granice siromaštva. Pri tom sa plodnih oranica širom sveta stižu izveštaji o ovogodišnjoj rekordnoj žetvi. Glad koja se danas širi svetom lako bi se iskorenila, samo rešenje sadašnje krize ne ide u prilog multinacionalnim kompanijama i određenim poslovnim krugovima”, upozorila je juče južnoafrička nevladina organizacija „Akcija pomoć”, kojoj je italijanska policija zabranila protestno okupljanje unutar rimskog Koloseuma.

U epistoli učesnicima samita FAO, papa Benedikt 16. upozorio je da svetu ne sme da manjka solidarnost.

Krajem sedmice biće jasno da li će najveći međunarodni skup o globalnoj krizi hrane u novijoj istoriji odreagovati na šireću avet gladi nekog drugog dela čovečanstva.