Oteto (predato?) Kosovo

Najnoviji dokumentarni film češke javne televizije pod nazivom "Oteto Kosovo" izaziva žestoke polemike u Češkoj, čija Vlada je 21. maja, ne bez velikih osporavanja, ipak rešila da ozvaniči i prizna bezakonje učinjeno 17. februara u Prištini samoproklamovanim proglašenjem nezavisnosti Šiptara od države Srbije.

                Potresno i autentično svedočanstvo stradanja Srba na Kosovu i Metohiji kroz 20. vek, protegnuto i na prve godine 21. veka, kroz dokumentarne kadrove i zahvaljujući stvaralačkoj inventivnosti čeških autora, iznosi delić strašne istine o dijahronijskoj zločinačkoj aktivnosti Šiptara nad srpskim narodom, koja se može izraziti samo jednom rečju - genocid nad Srbima.

Jer, posmatrajući odrednice o genocidu iznete u Konvenciji UN o genocidu, sagledava se da su skoro sve karakteristike navedene u pomenutoj Konvenciji primenjivane tokom čitavog dvadesetog veka od strane Šiptarske populacije, nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji.

U tome su imali zdušnu pomoć Zapada tokom Drugog svetskog rata, i komunističkog režima nakon 1945, da bi se Zapad devedesetih godina ponovo na velika vrata vratio na scenu, pružajući svaku pomoć i pokriće zločinačkom istrebljenju Srba od strane Šiptara.

O nebrojenim šiptarskim zločinima nad Srbima tokom dvadesetog veka delimično svedoči i knjiga koja se nakon višegodišnje pripreme u Eparhiji raško-prizrenskoj nalazi u štampi i uskoro će biti objavljena, a koja donosi originalna dokumenta iz Arhive Eparhije o šiptarskim zločinima (progoni, ubistva, silovanja, pljačke...).

Imajući sve to u vidu, moglo bi se reći da čudi stav koji je imala Srpska delegacija tokom procesa Pregovora o Kosovu i Metohiji, iznoseći olako ponudu da će Šiptarima dati najširu moguću autonomiju, koju ijedna manjina na svetu uživa.

Da li to kao nagradu za nebrojene zločine koje su činili i još uvek čine - prema Srbima, srpskoj imovini, srpskoj kulturnoj i duhovnoj baštini? Čime su to Šiptari zaslužili "najveću moguću autonomiju"? Beskrajnim mnoštvom zločina i sistematskim zatiranjem svega srpskog i hrišćanskog na Kosovu i Metohiji?

Time se, zapravo, od strane Srba jednim potezom amnestiraju svi njihovi zločini, možda se i opravdavaju, i uz to im se pruža nagrada - najveća moguća autonomija!

Zar ne bi trebalo, konačno, jednom postaviti pitanje njihove odgovornosti za zločinačko delovanje i pokušaj istrebljenja srpskog naroda i zatiranja hrišćanske kulture na Kosovu i Metohiji? Za sve one nebrojene zločine učinjene pod vlašću tzv, lukavo nazvane, "međunarodne zajednice" od juna 1999. godine (a ustvari nekoliko zapadnih zemalja, istih onih koje su predvodile besomučno tromesečno bombardovanje Srbije 1999), kao i pod višedecenijskom vlašću komunističkog režima od 1945. godine, koji zločini su ostali nedodirljivi za sudske sisteme vladajućih struktura.

Pa tek nakon toga se može razgovarati o njihovim pravima i privilegijama.

Svedoci smo i savremenici promovisanja i uzdizanja na pijedestal najviših vrednosti vazalske i kapitulantske politike, od strane koalicije Tadić - Drašković - Dinkić, koji svesno nude sebe za savremene vazale, ne libeći se pokušaja da omču vazalstva nametnu i državi Srbiji.

Nije, nažalost, to prvi Vuk, čije će ime ostati crnim slovima upisano na stranicama istorije Srbije.

Ali, ovaj Vuk nije više do glasnogovornik, koji javno objavljuje kako je spreman da, za samo obećanu "šaku dolara" iz Evropske Unije, preda i proda najveće vrednosti i ideale srpskog naroda.

Zato, svakako, gorak ukus ostavlja jasna spremnost pojedinih srpskih velikostojnika da "prihvate novu realnost" na Kosovu i Metohiji, i da bezrezervno pohrle u naručje Evropske Unije.

Stoga je film "Oteto Kosovo" značajan i može biti otrežnjujući ne samo za Čehe, nego i za Srbe, i primer za ugled i srpskim poslenicima filmske umetnosti.

A savremene srpske vazale, koji svesno i ciljano obmanjuju narod da ulazak Srbije u Evropsku Uniju ne znači priznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije od strane Srbije, Evropska Unija kroz svoje zvaničnike i institucije svakodnevno demantuje - ponižavajući ih pred sopstvenim narodom i pokazajući time važnost i mesto koje im pridaje.

Najnoviji primer toga je isticanje zastave tzv. države Kosovo u Evropskom Parlamentu, i izjave zvaničnika EU da taj čin potvrđuje da je Evropski Parlament, telo sastavljeno od predstavnika svih država članica EU, priznao nezavisno Kosovo.

U tom svetlu posmatrane, čudno zvuče i izjave koje se poslednjih dana čuju u javnosti, da je Srbiji dovoljna garancija i da će nas potpuno umiriti u pogledu namera EU, činjenica da se u SSP promeni nekoliko reči! Zar će tih nekoliko promenjenih reči imati veću snagu od svakodnevnih izjava i činjenja evropskih zvaničnika i institucija?!

Ne treba biti mnogo pametan ni dalekovid, pa izvesti zaključak o pravim namerama EU.

                Ističući potrebu da država Srbija konačno dobije Srpsku vojsku (a ne Vojsku Srbije), koja će biti garant dostojanstva i odlučnosti Srbije da brani nacionalne interese, kao i uvek u svojoj istoriji, donosimo link na film "Oteto Kosovo".

https://video.google.com/videoplay?docid=4554948078128880143&