Dribling Maradone i Kusturice u Kanu

Kan – „Maradona” Emira Kusturice izazvao je ogromno interesovanje u Kanu. Ovo je film o sportu, drogi i politici, iz ugla legendarnog fudbalera. Iako nije u konkurenciji za „Zlatnu palmu”, večeras će biti jedan od glavnih događaja na crvenom tepihu i u dvorani Limijer. Ovako je započeo svoje „živo” javljanje utelevizijski program stanice Siti njuz iz Toronta, izveštač Džulijen Bras, ometajući povremeno svoje kolege na konferenciji za novinare koja je bila u toku, na španskom i engleskom jeziku.
Legendarni fudbaler Armando Dijego Maradona i dvostruki dobitnik „Zlatne palme” (i jedne nagrade za najbolju režiju), reditelj Emir Kusturica, kojem je ovo šesti boravak na Kanskom festivalu, bili su juče obasuti pitanjima i pažnjom kojom su ih tokom poslepodneva obasipali novinari, kamermani i fotoreporteri, posle novinarske projekcije dugometražnog dokumentarnog filma „Maradona”, čija je svečana projekcija održana sinoć u ponoć.

Kako bi predupredili kolege koji sebe smatraju najboljim ekspertima za „najsporedniju stvar na svetu”, i tako bar na trenutak sprečili moguću najezdu ekspertskih fudbalskih pitanja, pitanje vašeg izveštača bilo je tipično „žensko” i u funkciji opuštanja usijane atmosfere.

„Dragi Dijego, ne razumem se u fudbal, ali umem da prepoznam strasnog muškarca, pa me zanima koliko ste žena tokom karijere ljubili?

U sali smeh, a na Maradoninom licu široki osmeh i onaj muški vragolasti pogled. „Mnogo, mnogo. Prvo sam ljubio moju mamu, zatim ženu, pa ćerke. Imam pet sestara, dve ćerke, prema tome ljubio sam mnogo žena u svom životu, uključujući i svoju baku . Ne znam koliko vam priznanja treba, ali svakako ne mogu da se žalim na temu ljubljenja žena!”, odgovorio je oraspoloženi Maradona, upustivši se potom u dugu i ozbiljnu priču o fudbalskoj karijeri, političkom i humanitarnom angažmanu, problemima sa drogom, religiji, saradnji i drugarstvu sa Kusturicom i o filmu koji smatra svojim, jer je to jedino filmsko delo o njemu u kojem on otvoreno i direktno govori o sebi („Svi drugi filmovi su bili viđenja drugih o meni”).

I zaista, ovaj dugometražni dokumentarni, humorno-dramski filmu celini je autentičan, Maradonin. Kusturica o sportskom i životnom putu jednog od najtalentovanijih i najznačajnijih fudbalera 20. veka govori kroz tri nivoa. Prvi je priča o vozu koji vozi u Mardel Platu gde je 2005. godine održan najveći antiimperijalistički samit i proklamovano jedinstvo i budućnost latinoameričkih zemalja. Drugi nivo je priča o religiji i Maradoninoj crkvi koju finansira vlasnik jednog noćnog bara u Buenos Ajresu, a treći je, takoreći prava ispovedna proza Dijega Armanda Maradone, čoveka čiji je vokabular bogat i dinamičan. Upravo u tom delu filma, Maradona otvoreno i bez zazora govori o svom sportskom i životnom usponu, a potom i velikom padu do kojeg ga je dovela teška zavisnost od kokaina i alkohola, zbog čega je čak dva puta doživeo i kliničku smrt.

Juče je pred novinarima i publikom stajao ponovo novi Maradona, zdrav i mentalno jak, raspoložen i spreman na duge i iscrpljujuće razgovore. U dobrom raspoloženju bio je i Emir Kusturica iako je tradicionalno u Kanu uvek izložen i neprijatnim pitanjima i provokacijama koja stižu od novinara iz bivših jugoslovenskih republika, i ponekih iz Srbije. Pitanje „zašto je poslednjih godina sve više militantan” stiglo je od dopisnice Tanjuga iz Pariza. Kusturica je na ovo „tendenciozno hrabro” pitanje odgovorio mirno i duhovito, na njemu svojstven način:

– Gospodin Kisindžer bi ovo nazivao „tihom većinom” i nadam se da me niste nazvali militantnim zbog načina mog odevanja, jer je moderno ići ovako odeven. Ne mogu biti militantan jer to nije u mojoj prirodi. Mogu biti strastan i ponekad možda divalj. Dijego i ja smo slobodni ljudi koji ne pripadaju nikakvom pokretu, već smatramo da imamo pravo na svoje mišljenje i svoja verovanja i na svoj način da pokažemo svoja osećanja...

Zašto ne dozvoljava prikazivanje svojih filmova u Hrvatskoj, bilo je pitanje koleginice iz ove zemlje, na koje je Kusturica dao iscrpan odgovor, podsećajući da su ga tamo pre petnaestak godina izvesni desničari uporedili čak sa Hitlerom, te da ne vidi razlog zašto bi hrvatsku publiku uznemiravao svojim „hitlerovskim smećem”.
Na naše pitanje da li je ovim filmom zapravo dao i sopstveni politički manifest, Kusturica je odgovorio:

– Ja dolazim iz jedne od 24 zemlje sveta koje su SAD bombardovale posle završetka Drugog svetskog rata. Kada neko u Srbiji kaže: „Nemojte nas bombardovati”, oni tvrde: „Ovi su nacionalisti!” Dakle, rizikujem mnogo kada kažem, ali ovaj film je više nego moj politički manifest, on predstavlja zdrav razum onih zemalja koje se tradicionalno nazivaju Trećim svetom, u smislu da kazuje mišljenje koje se razlikuje od mejnstrima. Identifikujem se politički sa mnogim Dijegovim idejama o svetu i želeo sam da projektujem neke od njih. Ovaj film reflektuje samo neke od mojih političkih stavova, oni su inače mnogo dublji i možda oštriji s obzirom na to da dolazim iz zemljebombardovane u ime „Anđela milosrđa”.

Nešto kasnije Kusturica je posvedočio i o tome da je bio jedan od miliona ljudi širom planete koji su skakali od sreće kada je Maradona dao dva gola protiv Engleske 1986. godine. „Ta utakmica je predstavljala pravdu u svetu, prvi i poslednji put. Argentina i Srbija su dve zemlje koje su bile slomljene potezima Međunarodnog monetarnog fonda, rekao je Kusturica, dodajući da se ove dve zemlje bore protiv ove moćne sile Zapada, da se sličnosti mogu videti i na osnovu fudbala koji se igra u ove dve zemlje i da je razlog što je poželeo da snimi film o Maradoni, između ostalog, i taj što je pročitao knjige i tabloidne priče o fudbalskoj legendi, koje su mu nanele mnoge nepravde.
Po mnogim pitanjima Maradona i Kusturica su izneli istovetne stavove. Maradona je strpljivo odgovarao i na pitanja o Ronaldu, Ronaldinju, Zidaneu, Zlatanu Jusufspahoviću, a Kusturica na ona koja su se odnosila na to zašto ne bi snimao film o Peleu i zašto bi eventualno snimio onaj o Zinadinu Zidanu. Detaljno je objasnio i zašto Maradonu mnogi smatraju bogom i zašto je Maradonu Bog mnogo puta odbio da primi k sebi...
O filmu „Maradona” i nastupu Kusturice i slavnog fudbalera na ponoćnoj projekciji filma u velikom Teatru Limijer, bićereči u sledećoj kanskoj priči.