Imigranti u Parizu - o čemu ćuti Francuska

Filmovi ruskog novinara Aleksandra Rogatkina o imigraciji izazvali su burnu reakciju u Rusiji i inostranstvu. Francuski Le Mond odazvao se na film Tuđi 2, gde su bila prikazana predgrađa Pariza, koja se nalaze pod kontrolom imigranata. List ga je kritikovao, izjavivši da su svi problemi prikazani u njemu izmišljeni. Eksperti smatraju da se Francuzima nije dopalo što je neko podigao problem sa kojim oni sami ne mogu da izađu na kraj i o kojem se trude da ćute.

Sada svaki gost Pariza mora da zna ne samo kuda da krene i šta da vidi, već i koje kvartove je bolje da zaobiđe. Opasna zona su sva predgrađa sa sivim višespratnicama. Upravo u tim kvartovima je i radila ruska snimateljska grupa. Lokalno stanovništvo je bilo time krajnje nezadovoljno, rekao je Aleksandar Rogatkin:

- Govorili su nam da na ulicama u arapskim kvartovima ništa ne može da se snimi. Odgovarali smo: kako to, vi ste Francuzi, praktično centar Evrope. Govorili su nam: ne, čim uđete sa uključenom kamerom, odmah ćete dobiti po glavi. Nismo poverovatli, otišli smo sa uključenom kamerom. A čak iz kola nismo uspeli da izađemo, odmah je naš snimatelj dobio po licu.

Policija je odbila da pomaže novinarima i čak je pokušala da omete rad na filmu. Ona nema realnu vlast u tim regionima i sama se ponekad boji da se tamo pojavi. Geto kontrolišu nacionalne zajednice i trgovci narkoticima, protiv kojih polcija može da se bori jedino ne baš standardnim načinima, rekao je u filmu Tuđi 2 generalni sekretar stranke Radikalni levičari Olivije Dekrok:

- Na krovovima narkodileri drže mikrotalasne ili krevete koje bacaju na policiju. Polciija pomoću vatrogasaca pali ove kuće, kako bi izbacila dimom kriminalce na ulicu.

Ali ako se čak zaboravi na kriminal, sve jedno će se ispostaviti da imigranti zauzimaju Francusku komad po komad. Mnogi gradovi i predgrađa danas čuvaju samo spoljnu sličnost sa Evropom, a svi unutrašnji običaji tamo su odavno na istočnjački način, rekao je Aleksandru Rogatkinu stanovnik severnog pariskog kvarta Sent-Van Dmitrij de Koško:

- U školskim menzama često ne služe svinjetinu. Ponekad čak pritiskaju decu koja nisu muslimani da ne jedu svinjetinu. U nekim gradovima su odredili raspored u bazenima, kada mogu da se kupaju samo žene. Sutra, naravno, to mogu da budu i autobusi koji će biti podeljeni na ženske i muške.

Ekseprti ne isključuju da je aktualna situacija rezultat dugogodišnje pogrešne imigrantske politike. Francuska je postala jedna od prvih evropskih država koja je počela da prima imigrante. U 19. veku to su bili iseljenici iz evropskih zemalja koji su tražili posao ili politčki azil. Posle raspada kolonijalne imerije 60-ih godina Francuska je počela da prima građane svojih bivših kolonija, koji su dolazili u Evropu u traganju za boljim životom. Prelomni momenat u istoriji imigracije u Francuskoj desio se 70-ih, kada su vlasti rešile da poboljšaju ekonomsku stiaciju na račun jeftine radne snage i otvorile granice. Bilo je nekoliko pokušaja da se imigracioni tokovi preuzmu pod kontrolu. Na primer sa Alžirom nekoliko puta su sklapani sporazumi koji bi strogo utvrđivali broj građana ove zemlje koj bi mogli da imigriraju u Francusku. Ali u celini zakonodavna baza je loše promišljena.

Po ocenama stručnjaka, u zemlji sada živi oko 6 miliona imigranata. Deo njih posle krize je izgubio posao i počeo je da zarađuje banditizmom. Francuzi, naravno, čitavom ovom situacijom su nezadovoljni. To se ispoljilo između ostalog i na nedavnim predsedničkim izborima, koji su završeni svojevrsnim trijumfom šefa Narodnog fronta Marin Le Pen. Nije isključeno da će narednih godina pristalica Le Pen biti više, zato što aktualna vlada socijalista teško da može bar nekako da reši problem imigracije, samtra Petar Čerkasov:

- Fransoa Oland je došao na vlast u značajnoj meri zahvaljujući glasovima novih Francuza iz redova bivši imigranata. I u narednim godinama biće vrlo teško da reši sve ove probleme. Zato što tada sacijalistička administracija, vladajuća socijalistička partija i predsednik će morati da odustanu od mnogih svojih predizbornih parola u tom pravcu, a to će im biti vrlo teško da učine.

Sa sličnim problemima se suočavaju skoro sve evropske zemlje. Ekonomske i političke krize gone stanovnike arapskih i afričkih država u Evropu, gde im odavno nisu radi. Prošle godine u regionu se već desio imigracioni kolaps. Preko Sredozemnog mora na italijansko ostrvo Lampeduza nagrnule su hiljade ilegalnim imigranata iz revolucionarnog Tunisa, Egipta i Libije. Vlada Italije, ne razmišljajući dugo, izdala im je vize, posle čega su se izbeglice uputile u uspešniju Nemačku i Francusku. I u naredno vreme sitacija može da se ponovi – već 17 hiljada Sirijaca predalo je zahteve u diplomatska predstavništva zemalja članica EU i čekaju pružanje azila. Parlamenti i političari u vanrednom poretku počinju razradu evropskih zakona koji bi pomogli da se region zaštiti od imigranata. Između ostalog to neće ukloniti problem koji već postoji u zemljama Evrope i zahteva rešenje.