Balansi i dugovi

Rezultati samita Evropske unije završenog prošle nedelje u Briselu nisu ulili poseban optimizam svetskim tržitima. Bez obzira na prethodne optimističke prognoze, formiranje Bankarskog saveza zemalja zone evra se odlaže do 2013. godine.
A objavljeni poslednji podaci o stanju evropske ekonomije od strane Evropskog zavoda za statistiku, svedoče o neefikasnosti antikriznih mera i očuvanju raskola u EU između bogatih i siromašnih zemalja. Šta više, mere su samo dovele do rasta spoljnog duga – ističe naš komentator Petar Iskenderov.

Ova tendencija se primećuje u okviru čitave EU. A činjenica da je po rezultatima za 2011. godinu prema deficitu državnog budžeta u isti niz sa Grčkom stala Španija, još jednom je osvedočila složenu situaciju oko španske ekonomije. Međutim, svi problemi nose mnogo veću opasnost po čitavu zonu evra, nego problemi Grčke, Portugalije ili Irske, istakla je u razgovoru za Glas Rusije šef katedre za evorpske integracije MGIMO MIP RF Olga Butorina.

- Ako se Španija obrati za pomoć novom finansijskom fondu EU, Evropskom stabilizacionom mehanizmu, poverenje prema jedinstvenoj evropskoj valuti na svetskim deviznim i finansijskim tržištima će nesumnjivo pasti. Situacija će se kvalitativno promeniti. A za sprečavanje sličnog razvoja događaja u zemlji potrebna je pomoć od strane drugih država EU. Španska vlada kako bi izbegla negativne posledice pokušava maksimalno da odloži obraćanje Jedinstvenom stabilizacionom mehanizmu i zato ima pravo da računa na podršku od strane EU.

EU nije bez osnove računao da će situaciju poboljšati pozitivna dinamika trgovinskog balansa zemalja zone evra. Ipak i ovde eksperte je očekivalo razočaranje. U avgustu tekuće godine proficit trgovinskog balansa država koje ulaze u zonu jedinstven evalute, mada je i bio registrovan, izneo je svega 6,6 milijardi evra u odnosu na očekivanih 10 milijardi. Što je još indikativnije: u okviru EU faktički ostaje prethodna konfiguracija podele na uspešne i problematične zemlje. Sve to takođe ne uliva optimizam sa tačke gledišta perspektiva prevladavanja finansijske krize, izjavio je u razgovoru za Glas Rusije profesor ruske Finansijske akademije Boris Rubcov.

- Opaske povodom stanja stvari u zoni evra nemaju osnove. Šta više, može biti da i sama zona jedinstvene evropske valute ne može da očuva svoju aktualnu konfiguraciju. Nije slučajno to što trenutno u EU aktivno se razmatra pitanje pogršnog preuranjenog proširenja zone evra, sa uključivanje u nju slabih država. Tako da produbljivanje krize u zoni evra uopšte nije isključeno.

Prvobitno je bilo planirano da nadzor nad bankama zemalja evra treba da vrši Evropska centralna banka. Ali ovde su se pojavila tripitanja odjednom – sumnjiva pravna osnova za tako značajno proširenje punomoćja ECB, konflikt interesa između članova zone evra i zemalja EU koje u nju ne ulaze i stava Nemačke, koja insistira na širim pravima EU za kontrolu budžetske politike pojedinih zemalja, nego što je monitoring uloga ECB.

Kako je pesimistički oslikao nastalu situaciju u intervjuu za agenciju Rojters jedan od evropskih diplomata pod uslovima anonimnosti, formiranje organa bankarskog nadzora nije nezakonito rešenje. To je jednostavno pogrešno rešenje. Predstojeći decembarski samit EU, moguće, daće nov sadržaj već usvojenim odlukama. Ako naravno do tada ne počnu da se ostvaraju mnogobrojne prognoze koje ne predviđaju ništa dobro već u najkratkoročnijoj perspektivi.